Autor teksta je iskusan osmatrač,  višestruki pobednik na takmičenjima u YU Mesijeovom maratonu.

Šta se vidi golim okom

Iako se Messierovi objekti traže upotrebom teleskopa ili dvogleda, nije naodmet nešto reći i o nekim objektima koji se u povoljnim posmatračkim uslovima mogu videti golim okom. U Messier-ovom katalogu je 110 objekata od kojih se svega nekoliko može videti golim okom, a ostali su tzv. objekti dubokog neba (deep sky objects). Od ovih prvih svakako su najčuvenije Plejade, označene kao M45, čijih nekoliko najsjajnijih zvezda svako lako razaznaje čak i iz urbanih sredina.

M 45 (veća 64 k)

Te su zvezde prividnog sjaja 2m - 3m te se ovo jato zvezda vidi golim okom i iz većeg grada. Kada se u mislima povežu, ta asterizma veoma liči na Velika Kola  u minijaturi. U dosadašnjoj praksi predavača u Novosadskom Planetarijumu imao sam priliku da više puta čujem komentare prisutnih da su oni mislili da su možda to Velika Kola! Na samom maratonu i Plejade morate naći u instrumentu i pokazati sudiji (iako se ona vide golim okom) jer ovo takmičenje ne postoji u obliku traženja objekata golim okom. Iako se Messierovi objekti traže upotrebom teleskopa ili dvogleda, nije naodmet nešto reći i još nekim objektima koji se u povoljnim posmatračkim uslovima mogu videti golim okom.

M 31	M 33 (Veća 86 k)

Najsjajnija galaksija po prividnom sjaju je poznata M31, velika Andromedina galaksija koja se može videti golim okom u vidu eliptične magličaste mrlje svetlosti samo van gradskih sredina,u dobrom mraku, npr. sa Fruške gore. Druga jedna galaksija, M33 u Trouglu ima prividni sjaj nešto ispod 6^m (u nekim katalozima 7.0^m!), pa bi se teoretski trebala videti i golim okom. Postoje tvrđenja nekih posmatrača da su u tome uspeli. Iako je ova galaksija dosta velika po prividnom prečniku, ima vrlo mali površinski sjaj, tako da se teško može uočiti i kroz dvogled. Na jednom maratonu sam je nekoliko minuta tražio i jedva primetio u 20 cm reflektoru, istina mrak nije bio nešto naročito! To pokazuje koliko su bitni posmatrački uslovi, tako da vam ne vredi mnogo teleskop velikog otvora (prečnika objektiva) ako imate svetlosno zagađenje u mestu posmatranja. Teleskop pojačava svetlost ne samo nebeskih tela već i fona neba!

Dva letnja rasejana jata, M6 i M7 imaju totalni sjaj 4.0^m i 3.0^m te bi trebala biti lako uočljiva. Nevolja je u tome što se nalaze u sazvežđu Škorpije, tako da njihova maksimalna visina na nebu iznosi 13^o, odnosno 10^o. M6 je poznato pod imenom Butterfly cluster, a M7 kao Ptolemy¢s cluster što bi trebalo da znači da ga je on i video golim okom. Doduše, on je i živeo južnije od naših krajeva pa mu je to jato prividnog sjaja 3.0^m bilo na većoj visini nego kod nas, a poznato je koliko atmosfera oslabljuje sjaj nekog nebeskog tela koje je blizu horizonta. U svojoj dosadašnjoj posmatračkoj praksi nisam video ova dva objekta golim okom, najviše zbog uticaja svetlosnog zagađenja.

Tu su zatim čuveno jato M44, Prasepe (Jaslice, Košnica) u sazvežđu Raka koje se prostim okom vide kao velika mrlja svetlosti, a kroz dvogled je to jedan od najlepših prizora koje sam imao prilike da vidim.

M 16

U časopisu ²Astronomy² iz avgusta 2000. Bob Berman dao je svoju klasifikaciju svetlosnog zagađenja (light pollution), pa za najidealnije posmatračke uslove navodi da su to oni u kojima se golim okom mogu registrovati M16 (Eagle nebula), M17 (Omega nebula), već pomenuta problematična galaksija M33, otvoreno jato M35 u Blizancima, a u Plejadama čak 11-14 zvezda! Nisam siguran da li u našim krajevima postoji mesto sa takvim mrakom.

1 |  2 | 3 | Sledeća >

(mart 2004.)

vrh