Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

JANUAR

Iako se odlično video tokom prošlih meseci, tek ovog meseca Saturn dostiže svoj vrhunac. Saturn se nalazi u opoziciji 27. januara i biće vidljiv tokom cele noći. Zadnje
nedelje u januaru, Saturn će se približiti na samo jedan stepen od M44, zvezdanog jata u sazvežđu Raka, što će se odlično videti dvogledom dok će teleskop pri malom uvećanju prikazati prstenove planete okružene nekolicinom zvezda ovog jata.
Prve nedelje januara su zadnja šansa za osmatranje detalja na Marsovoj površini. Već februara Mars će biti suviše udaljen da bi se videli bilo kakvi detalji na površini, osim u veoma velikim teleskopima. Početkom januara, prečnik Marsovog diska će biti 12" da bi već tri nedelje kasnije spao na 10". Takođe, magnituda planete će pasti sa -0,6 početkom meseca na 0,2 krajem januara. Januara 8. Mesec će se pridružiti Marsu čiji će se disk nadalje smanjivati intervalom od 1" svakih dve nedelje.

FEBRUAR

Planeta meseca februara je Merkur. Ovog meseca on dostiže najveću istočnu elongaciju, a osmatrači sa severne hemisfere će ga najbolje videti u sumrak 23/24 februara. Merkur će biti u dobroj poziciji za osmatranje od prve nedelje februara pa sve do druge nedelje marta. Planetu treba tražiti iznad zapadnog horizonta odmah nakon zalaska Sunca. Početkom druge nedelje februara, Merkur će biti udaljen oko 10 stepeni od Sunca, sa sjajem od -1,4 m, što će biti dovoljno da se ova planeta vidi već 25 minuta nakon zalaska Sunca. Ipak tada će Merkur biti svega 3 stepena iznad horizonta i zalaziće za njega jako brzo. Brzina i veoma čist pogled ka zapadnom horizontu će biti potrebni za ovo posmatranje.
Sa vremenom i uslovi će se poboljšavati, jer će se Merkur penjati nad horizontom za jedan stepen svakog dana u odnosu na zalazak Sunca. Merkur će se u sumrak 13. i 14. februara naći u blizini Urana što je prizor koji će biti veoma veliki izazov za posmatrače s obzirom na sumrak i magnitudu Urana koja iznosi 5,9.
Merkur, čiji će prečnik biti 7", dostiže najbolju vidljivost 23/24 februara kada će se nalaziti 18 stepeni udaljen od Sunca, sijajući slabijom magnitudom od -0,5 u odnosu na početak meseca. Do početka marta, magnituda planete će opasti na 0,3, sa prečnikom diska od 9".

MART

Venera dostiže svoj vrhunac u ovoj godini tokom marta meseca. Imaće ulogu "jutarnje zvezde" sa magnitudom koja dostiže -4,6. Marta 25. Venera izlazi iznad horizonta dva sata pre Sunca. Prečnik diska planete od 25" će biti do pola osvetljen.
Solarna eklipsa koja će se dogoditi 29. marta će imati najduži totalitet vidljiv sa lako
dostupnog područja sve do pomračenja 2009. godine. Totalitet će trajati do 4 minuta i 7 sekundi. Mesečeva senka će započeti svoj put na obalama Brazila. Nakon prelaska Atlantskog okeana, senka će dotaći ponovo kopno i to Afrike na putu preko Nigera, Čada, Libije. Upravo na granicama Čada i Libije će se dogoditi i maksimum pomračenja. Putanja senke se nastavlja preko Egipta i Sredozemnog mora nakon čega dolazi do Turske, Crnog i Kaspijskog mora, završavajući svoj put u Sibiru.
S obzirom da će se videti iz lako dostupnih mesta Sredozemlja, veruje se da će ovo pomračenje privući veliki broj osmatrača.
U senci solarne eklipse ovog meseca nalaziće se pomračenje Meseca polusenkom koje će biti vidljiva iz Evrope.

APRIL

Putanja Meseca ovog meseca prolazi mnogo severnije no obično i prolazi kroz sazvežđa Blizanaca i Bika, što rezultira čestim bliskim susretima i okultacijama zvezdanog jata Plejada.
Mesec i Plejade će biti blizu jedno drugog svakog meseca tokom sledeće dve godine.

MAJ

Jupiter će se u celoj 2006. godini najbolje prikazati početkom ovog meseca kada dostiže opoziciju. Početkom godine Jupiter se nalazi nisko medu zvezdama sazvežđa Vage. Početkom marta već izlazi iznad horizonta pre ponoći sijajući sjajem od -2,2 magnitudom. Krajem aprila Jupiter će se nalaziti u blizni zvezde Zubenelgenubi, odnosno Alfa Librae, najsjajnije zvezde u sazvežđu Vage. Tokom opozicije, sjajnost Jupitera će se popeti na -2.5 sa prečnikom diska od 45".
Najbolje vreme za osmatranje Jupitera će biti oko ponoći kada će se Jupiter nalaziti na oko 40 stepeni iznad južnog horizonta.

JUN

Mesec jun bi mogla da označi periodična kometa 73P/Schwassmann-Wachmann 3, čiji će sjaj po prognozama dostići prvu magnitudu. Iako će biti u perihelu 7. juna, kometa će biti sjajnija tokom maja kada bude bila bliža Zemlji, što će se dogoditi 13. maja. Kometa bi trebala da bude vidljiva golim okom od aprila do jula. Kometa će takođe biti dobro postavljena na nebu za osmatrače sa severna hemisfere i prolaziće kroz sazvežđa Herkulesa, Lire, Labuda, Pegaza i Riba visoko na nebu nakon ponoći. Nakon juna kometa će preći u sazvežđe Kita što će je učiniti teškom za osmatranje sa severne hemisfere.
Juna 13. Mesec će biti pun pa će učiniti osmatranje komete težim. Astronomi predviđaju da će kometa razviti dugačak rep.

JUL

AVGUST

Neptun je zadnjih 8 godina proveo u sazvežđu Jarca. Avgusta 10/11 će biti u opoziciji. Nalaziće se na oko 1,5 stepeni severno od zvezde 4,3 magnitude Iota Capricorni.
Pored Neptuna i najveći asteroid Ceres dostiže opoziciju dan kasnije. Nalazi se nisko
na južnom nebu u sazvežđu Južna Riba, zapadno od sjajne zvezde Formalhaut, gde će biti izazov za osmatrače da ga pronađu.

SEPTEMBAR

Uran dostiže opoziciju tokom ovog meseca u sazvežđu Vodolije. Visoko iznad južnog horizonta oko ponoći tokom septembra, Uran će opoziciju dočekati jedan stepen istočno od zvezde Lambda Aquarii sijajući sjajem 5,7 magnitude.
Delimično pomračenje Meseca koje će trajati 93 minuta biće vidljivo iz Evrope, Azije i Afrike.
Prstenasto pomračenje Sunca neće biti spektakularna kao martovska eklipsa osim za one koji se budu nalazili na centralnom putu senke. S obzirom da se Mesec nalazi udaljeniji od Zemlje, neće u potpunosti pokriti Sunčev disk. Pomračenje će započeti svoj put iz severnog dela južne Amerike, odakle će se premestiti na površinu Atlantika. Maksimum pomračenja će se biti na ovom okeanu u trajanju od 7 minuta i 9 sekundi. Završetak pomračenja će biti takođe na Atlantiku, ispod samog
Afričkog kontinenta.

OKTOBAR

NOVEMBAR

Dve godine nakon Venerinog tranzita, astronomi će sada imati priliku da uživaju u tranzitu Merkura preko Sunca. Tokom pet časova mali disk Merkura će se kretati preko Sunca. Tranzit Merkura se događa u proseku 13 puta u sto godina. Sledeći tranzit Merkura će se dogoditi 9. maja 2016. godine. Prečnik Merkurovog diska u vreme tranzita će biti svega 10", što je šest puta manje od Venerinog diska a u poređenju sa diskom Sunca koji iznosi 30’. Tranzit će biti vidljiv iz severne Amerike, Australije i istočne Azije.

DECEMBAR

Prve dve nedelje decembra će proći u znaku trougla koji će sačinjavati Jupiter, Mars i Merkur. Planete će se sakupiti u sazvežđu Škorpije, Merkur neće biti teško uočiti s obzirom da se pojavljuje iznad horizonta oko jedan sat pre Sunca. Tokom jutra 9. decembra planete će formirati trougao veličine 2 stepena.

(09.11.2005.)

vrh

Deset naj dogadjaja u astronomiji 2001.

Najznačajniji događaji 2002.

Događaji u 2003.

Dogadjaji 2004

Najvažniji dogadjaji 2004.