|
Nova Nasina svemirska opservatorija, Gama zračni svemirski teleskop širokog područja (Gamma-ray Large Area Space Telescope, GLAST) je počela da radi, ali pod novim imenom. Kako smo ranije pisali Nasa je nagovestila promenu imena pre više meseci kada je zatražila od javnosti sugestije za novo ime svemirskog teleskopa. Sada je odlučeno da teleskop nosi ime Enrika Fermija (1901 - 1954), italijansko-američkog fizičara, dobitnika Nobelove nagrade (1938) i pionira u istraživanju visokih energija. Fermi je jedan od velikana nauke 20-tog veka. Učestvovao je u izgradnji atomske bombe, a najširem krugu ljubitelja astronomije poznat je i po svom čuvenom pitanju: "Gde su vazemaljci" ako ih je, kao što mnogi pretpostavljaju, puna galaskija (Fermijev paradoks). Jedan od najvećih akceleratora na svetu (SAD) nosi takođe njegovo ime - Fermilab.
Od pre neki dan, dakle, GLAST se zvanično zove Fermi Gamma-ray Space Telescope (Gama zračni svemirski teleskop Fermi). Da dodamo da je ovaj teleskop rezultat saradnje Nase sa odgovarajućim organizacijama Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Švedske. Preko 100 međunarodnih naučnika širom sveta sarađuje na ovom projektu. Primarna misija Fermija će trajati pet godina sa ciljem da se nastavi za još pet. Naučnici očekuju od novog svemirskog teleskopa da odredi od čega je sastavljena misteriozna tamna materija, kako crne rupe emituju ogromne malzeve materijala do brzine bliske brzini svetlosti i da pomogne u slamanju misterija solarnih bljeskova, kosmičkih zraka i nastanka eksplozija gama zraka. Od lansiranja telskopa 11. juna 2008. projektantski tim je bio zazet podešavanjem raznih podsistema letelice i kalibrisanjem instrumenata. Međutim, sa teleskopa su već počeli da pristižu impresivni snimci. Prvi pokazuje usijani gas Mlečnog puta, svetlucanje pulsara i blješteće galaksije udaljenih milijardama svetlostnih godina. Fermijev teleskop je video u 4 dana ono što je prethodna gama zračna misija, EGERET (Energetic Gamma Ray Experiment Telescope), snimala čitavih devet godina.
Na snimku je takođe detektovan i blazar 3C454.3 na južnoj strani galaktičke ravni, lociran skoro 10 milijardi sv. g. od Zemlje. Tu su i čuvena Krab maglina i Vela pulsar koji sijaju takođe na talasnim dužinama Fermijevog teleskopa. Ovaj snimak je načinjen zahvaljujući Teleskopu širokog područja (Large Area Telescope, LAT), a to je jedan od dva instrumenta Fermija. Snimanje je trajalo 95 časopva. LAT obuhvata ogromno polje osmatranja, ogromno u poređenju sa prethodim gama zračim opservatorijama. Slika celog neba dobije se na svaka 3 sata. Naučnici kažu da je to posebno važno jer se nebo gama zraka konstantno menja. Drugi instrument je Monitor gama eksplozije (GLAST Burst Monitor, GBM) koji je u prvom mesecu rada uočio 31 gama zračnu eksploziju. Ti snaži izlivi visoke energije dešavaju se kada masivne zvezde umiru ili kada se neutronske zvezde koje kruže jedna oko druge po spirali spoje. GBM je osetljiviji na manje energetske gama zrake nego LAT. Eksplozije koje oba instrumenta vide zajedno će zato obezbediti do sada nedostignut pogled duž čitavog spektra gama zraka, omogućavajući naučnicima da prodru u procese koji ih proizvode. (31.08.2008.) 01.09.2008. Izvanredan pocetak Fermijevog teleskopa. Gama snimci celog neba u tako kratkim vremenskim intervalima su svakako vise nego fascinantni. Sa nestrpljenjem ocekujem nove snimke. Dejan
|
|
