|
18.5.2007. Plan za opsatajanje Habla u orbiti zahteva od NASA pet višečasovnih izlazaka astronauta u svemir, kao i lansiranje dva šatla. Pruža nam se retka prilika da čujemo šta o tome misli jedan od ljudi koji su direktno učestvovali u sličnim misijama, i da li je sve to vredno rizika. Radi se o dr Thomasu D. Jonesu (1955), planetnom naučniku, četvorostrukom[1] astronautu u šatlovima i piscu bestselera "Sky Walking: An Astronaut's Memoir". On je svoje mišljenje dao u poznatom američkom naučnom časopisu "Popular Mechanics". Da ga čujemo:
"Posle dugih većanja, NASA je odlučila da izvede još jedan, finalni – i kontroverzni – servis Hablovog svemirskog teleskopa (HST), koji nakon više od 16 godina funkcionisanja, definitivno polako umire. Teleskop je poslednji put popravljan 2002. godine. Nakon toga, tehnički problemi su se množili, da bi konačno jedan kratak spoj u januaru izbacio iz funkcije neke od glavnih instrumenata. Posada zadužena za HST, planirani da 2008. polete "Atlantisom", imaće pune ruke posla. Za vreme pet izlazaka u kosmos, od kojih će neke trajati i 8 sati, moraće da obave širok spektar popravki i instalacija, da dodaju novu kameru i poprave pola tuceta žiroskopa. Ako čitava misija uspe, Habl bi trebalo da bude u vrhunskom stanju sve dok mu ne stigne zamena, James Webb Space Telescope, koji treba da bude lansiran 2013. godine. Ali ništa što je vezano za navedene servisne poslove nije bez rizika – pa samim tim je i kontroverzno. Od nesreće "Columbije" 2003. godine, svi šatlovi prate trajektorije koje im u slučaju potrebe dozvoljavaju pristajanje na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) – ako registruju, recimo, oštećenje termičke zaštite koja je skupo koštala "Columbiju". Ali Hablova orbita se nalazi daleko van dometa ISS, tako da je trenutna strategija NASA–e takva da uvek imaju na rampi još jedan šatl spreman da krene u slučaju preke potrebe. NASA tvrdi da se time smanjuju ukupni rizici vezani za potonje misije ka ISS. Kakva god da bude ova servisna misija, jedno je sigurno – biće teška – naročito svemirske "šetnje", što sam i ja iskusio 2001. Dok smo bili van ISS, mog partnera Boba Curbeama je isprskala visokotoksična amonijačna rashladna tečnost, jer se jedan mali dotočni ventil na laboratorijskom modulu Destiny koji smo upravo doneli i montirali zaglavio. Dok sam se ja trudio da drugara očistim od zaleđenih kristala amonijaka, on je morao da se sajlom zakači za ISS i ostane tako čitav sat na jakom suncu dok i poslednji ostatak otrovne tečnosti nije ispario. Mnogi prigovaraju da je dalje popravljanje Habla besmisleno traćenje para, jer zemaljske opservatorije poboljšavaju svoje mogućnosti. To jeste tačno, ali i dalje teleskopi na Zemlji imaju makar 10 ili više puta slabiju rezoluciju od Hablove. Dakle, da li bih ja prihvatio rizik i odleteo do Habla? Da me je neko to pitao neposredno nakon udesa "Columbije", moj odgovor bi bio ne. Ali ... svemirski letovi uvek u sebi nose rizike, a naučne vrednosti i društveni značaj Habla apsolutno zavređuje to. Pored toga, čovečanstvo je pametnim hvatanjem u koštac sa opasnostima uvek sebi utiralo put ka velikim otkrićima. Tako je uvek bilo i ostaće uvek tako."
(19.05.2007.)
|
'' HABL '' DOGURAO CARA DO DUVARA
|
