Sadržaj AM

          

fenomeni

---

Krvavi teleskop - nesuđeni Južni srpski teleskop
- priča o kojoj se ćuti

početak

Priča počinje koju godinu nakon prvog svetskog rata kada je iz Nemačke na ime ratne odštete u Beograd stigao veliki teleskop. Zapravo stiglo je više teleskopa, čak i jedan refraktor od 60 cm, ali za ovu priču oni nisu važni. Neki međutim početak priče o teleskopu smeštaju ranije, na sam početak velikog rata, u momenat kada je na bojištu pao prvi srpski vojnik. Zašto, videćemo kasnije.

Pristigli teleskop nije bio ni malo loš: refraktor, 33 sm sa pratećom opremom. U rukama veštog osmatrača takav teleskop postajao je moćan instrument sa kojim se malo koja zemlja u to vreme mogla pohvaliti. Međutim ovaj naš nikad nije bio instaliran, niko nije gledao kroz njega, nikad ničemu nije služio. On i danas leži zapakovan negde na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu. Malo se i priča o njemu, mnogi za njega i ne znaju i teško je doći do podataka. Neki kažu da teleskop nije sklopljen jer je za njega trebalo izgraditi kupolu za šta nije bilo para. I to tako već osam decenija! Vremenom su neki delovi teleskopa nestali, razvukli se a da niko i ne zna gde i kako. Ipak, kažu da mu optika i nije tako loša. Ima istina neku malu optičku grešku, ali ne tako veliku da bi to ometalo njegovu upotrebu.

nastavak

Bila bi ovo samo jedna žalosna priča da nema svoj ne očekivan i čudan nastavak. Negde sredinom devedesetih godina prošlog veka (tačnije, 1996.) iz Australije u Beograd je stigao dr Miroslav Filipović. Miroslav Filipović se rodio i odrastao u Beogradu, a zatim je još kao student otišao u Australiju i tamo stekao najviša naučna zvanja (vise o MF) i veliki ugled među astronomima. Dr Filipović je vrlo dobro znao da u Beogradu postoji neiskorišćen teleskop pa je kao praktičan čovek predložio svojim australijskim kolegama da naprave sporazum sa beogradskom opservatorijom kako bi se taj neiskorišćeni teleskop instalirao u Australiji specijalno za posmatranje dvojnih zvezda južnog neba. Kolege dr Filipovića, takođe praktični ljudi kojima bi dobro došao još jedan teleskop, o svemu su dobro razmislili. I tako se dr Filipović jednog dana obreo u Beogradu sa ponudom koja se ne odbija. Ponuda je glasila: Australija daje kupolu, savremenu automatiku i plaća sve prateće troškove. AOB daje teleskop. Teleskop koriste obe opservatorije (australijska i ova naša) 50% : 50% i razmenjuju podatke. Uz to, kao znak dobre volje, AOB dobija na poklon 50-godišnju kolekciju časopisa Astronomy & Astrophysics (najpriznatiji evropski magazin), Astrphysical Journal (najpriznatiji Američki magazin), Astronomical Journal (takođe američki magazin koji objavljuje radove iz svih grana astronomije i astrofizike) itd.

NGC 6744. Vidi se samo sa juzne hemisfere

Ideja dr Filipovića je u Beogradu, među njegovim kolegama po struci, primljena i komentarisana sa velikim oduševljenjem i gotovo sa nevericom. Ugovoren je sastanak na Astronomskoj opservatoriji i tu je dr Filipović u prepunoj kancelariji u deset minuta objasnio direktoru opservatorije ponudu i značaj čitavog projekta koji je dobio naziv Južna srpska opservatorija. Ne treba biti puno maštovit pa zaključiti šta bi za našu astronomiju značio pogled na južno nebo i saradnja sa inostranim kolegama. Svoje vreme rada na teleskopu AOB bi mogla uostalom i da iznajmljuje, ako ga već ne bi sama koristila. Ljudi su odobravali, možda već i pravili planove za projekte.... Uostalom u celoj Evropi samo Velika Britanija ima svoj teleskop ispod ekvatora (ako se izuzme onaj evropski u Čileu koji zajednički koristi više zemalja).

kraj

Juzni srpski teleskop nalazio bi se na oko 15 hiljada kilometara jugoistocno od BG. Nasi astronomi bi gledali zvezde juznog neba

I onda je sve to propalo. Direktor Opservatorije, dr Milan Dimitrijević, je presekao svaku dalju diskusiju. Rekao je: "'Dok sam ja direktor AOB-a taj teleskop neće izaći iz zemlje. On je natopljen krvlju srpskih junaka iz I svetskog rata i zato mora ovde i da ostane!"

Teleskop natopljen krvlju srpskih junaka! Nakon takve izjave nema šta da se kaze. Svi su ućutali. Dr Filipović je zatim ustao, prekrstio se i izašao. A teleskop natopljen krvlju srpskih junaka je ostao da tako zapakovan i dalje krvari u nekom budžaku AOB.

Bilo je još pokušaja da se čitava stvar razmotri ponovo, sa drugim kolegama, sa tadašnjim ministrom za nauku, akademikom Kanazirom, ali svi ti pokušaji su se opet završavali u kancelariji dr M. Dimitrijevića uz priču o srpskim junacima i da postoje projekti da se taj teleskop postavi negde kod Banja Luke ili Novog Sada (pogledajte mape osvetljenosti sveta, Evrope i naše zemlje i posebno obratite pažnju na osvetljenost kod Novog Sada).

I tako, kad je stigao kući u Australiju dr Filipović je morao da objašnjava svojim australijskim kolegama nešto što oni nikako nisu mogli da shvate, a to je: kakve koristi jugoslovenski astronomi imaju od jednog teleskopa koji zapakovan u sanducima čami negde u nekom skladištu. A u Beogradu danas kad nekog astronoma pitate za taj teleskop, on samo tužno spusti pogled, odmahne rukom i neće o tome ni da priča.

[januar 2002.]  

 

Pošaljite svoj komentar: teleskop@astronomija.co.yu

vrh