(nastavak)
Prethodna | 1 |  2 |

Razlika između sfernih i paraboličnih ogledala

U praksi se najčešće uzima sferno ogledalo kao dovoljno dobro konkavno ogledalo. Da bi ovo potvrdili, i usput ilustrovali kada je potrebna parabolizacija potrebno je pogledati formulu za poluprečnik zakrivljenosti ogledala. Treba primetiti da je zakrivljenost paraboličnog ogledala u svakoj tački drugačija a formula za poluprečnik zakrivljenosti je

gde je f žižna daljina ogledala, a x rastojanje tačke od y-ose za koju računamo zakrivljenost. Očigledno je da što smo dalje dalje od temena ogledala (tačka preseka ogledala i glavne optičke ose) zakrivljenost je sve manja jer je poluprečnik veći. Vrednost promenljive x se kreće u intervalu od nule (teme ogledala) do poluprečnika ogledala (ivica ogledala). Dakle, ako je ogledalo velikog poluprečnika treba da bude parabolično jer nam vrednost x mnogo varira i samim tim bitno utiče na vrednost poluprečnika zakrivljenosti. Takođe treba primetiti da ako je žižna daljina dovoljno velika tako da ona čini najveći deo zbira pod korenom onda interval koji može da uzme promenljiva x ne utiče bitno na rezultat pa je u takvim slučajevima veoma mala razlika između sfernog i paraboličnog ogledala. Dakle treba odmeriti da li vam kod konkretnog ogledala poluprečnik mnogo varira u zavisnosti od x. To se može lepo videti iz primera u tabeli.

Međutim, mnogo je bolje naći dužinu glavne optičke ose u kojoj se seku prelomljeni zraci kod sfernog ogledala koje ima poluprečnik zakrivljenosti kao parabolično ogledalo u centru. Što zrak pada dalje od temena ovakvog ogledala oni će ranije preseći glavnu optičku osu. Rastojanje od temena ogledala do pomenute tačke uslovno sam u tabeli nazvao „minimalna žižna daljina“. Može se lepo primetiti da se povećanjem prečnika ogledala, ili smanjivanjem žižne daljine žiža sve više „rasipa“.

Izgled paraboličnog ogledala

Za kraj bih još predstavio formulu koja opisuje koliko treba udubiti staklo u svakoj tački u zavisnosti od njenog rastojanja od glavne optičke ose:

(vidi sliku 4). Možda bi ovo mogao biti grub način kontrolisanja izgleda ogledala tokom izrade (merenje dubine), pre nego što se pređe na optičku kontrolu. Osim toga, naravno, tu je i sferometar, ali treba obratiti pažnju da je poluprečnik zakrivljenosti paraboličnog ogledala u svakoj tački drugačiji.

Slika 4

Prethodna | 1 |  2 |

(jul 2004.)

vrh