Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 Kalendar
 

Sadržaj AM
 

 
NSPoint

 
kalendar
DOLAZAK 2006-TE SE ODLAŽE
 
Dipl. ing.
Drago I. Dragović

dragovic@net.yu

Američka Mornarička opservatorija u Vašingtonu (USNO) je javila da je opet došlo vreme da se kalendar koriguje. Tačno u ponoć po Griničkom srednjem vremenu (UT) – na Novu godinu – glavni svetski atomski časovnik će u 23:59:59 "umetnuti" jednu prestupnu sekundu. Znači da sekundu nakon toga neće biti 00:00:00, već ovog puta izuzetno, 23:59:60. Tek nakon toga sledi standardno 00:00:00.

Opservatorija u Vašingtonu, osnovana davne 1830. godine. Kao i njena beogradska sestra, spadaju u retke koje se nalaze na gradskom urbanizovanom području.

Zaljubljenicima u 2005. to će mnogo značiti, jer govori da će 31. decembar 2005. biti malo duži nego što je to normalno. Mi ostali nećemo ni biti svesni toga.

Potreba za umetanjem prestupne sekunde se javlja zbog toga što moderni atomski časovnici postaju sve precizniji, dok brzina Zemljine rotacije podleže mnogim nepravilnostima. Atomski časovnici, cezijumski časovnici, oni sa živinim jonima i vodonikovi frekventni "maseri", svi oni se nalaze u službi jedne ustanove, Međunarodnog referentnog servisa (IERS), koja brine o standardizaciji vremena, a u cilju održavanja vrlo preciznog tačnog vremena koje se meri milijarditim delovima sekunde dnevno.

Pošto Zemlja, uglavnom (ali ne i isključivo) zbog gravitacionog uticaja Meseca polako usporava brzinu rotaciju oko ose, prestupna sekunda pomaže da se naši časovnici i Zemlja donekle dovedu u sinhronizaciju.

Interesantno je da će umetnuta "atomska" sekunda biti malo brža nego što bi to bilo normalno ako se računa da jedan prosečan dan ima tačno 86.400 atomskih sekundi. Zbog Zemljinog usporavanja, očekuje se da će, na duže staze gledano, ritam umetanja prestupne sekunde da se povećava. Za jedno 50.000 godina astronomi očekuju da će svaki dan u godini trajati 86.401. Ako nam tada to bude jedina briga, bićemo srećni.
Ovo će biti 23. slučaj umetanja prestupne sekunde od januara 1972. godine, kada je potpisan međunarodni dogovor o očuvanju tačnog globalnog vremena. Poslednji put je korekcija vremena na ovakav način obavljena pre sedam godina i ovo je najduži period bez intervencije. Dogovoreno je da se dotična sekunda može dodavati samo na kraju 30. juna ili 31. decembra.

(27.12.2005.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaš e-mail:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

 

Zašto Zemlja usporava?!

Još neki članci Dragovića

Kolika je prosečna težina oblaka?

Srećan 6008. rođendan Zemljo!

Uvek nas negde neko privlači

Voyager 1 i 2