fwbruar 2003
|
Lazar Komarčić 1 | 2 Duhovi lutaju prostorom Sledeći cilj puta je malena mrljica svetla u mračnoj, bezdanoj provaliji (za koju će se ispostaviti da sadrži 10 hiljada sunaca!) i u njoj su planeta Arudža-Darin i grad Gomora koga stvoriše moćni ali pre 28 miliuna godina izumrli ljudi. Posetioci obilaze besprekorno očuvani grad, diveći se impozantnoj a tananoj arhitekturi, fantastičnim spomenicima, platama, trgovima, hramovima Božijim, pijaci, muzeju-biblioteci gde upoznaju duh carskog bibliotekara, koji im se silno obraduje. Duhovi će ispripovedati dugu istoriju nastanka i nestanka života na planeti odnosno uspone i padove civilizacija, koje su prošle periode varvarstva dok se nisu uzdigle do visoke prosvećenosti a potom nestale kada je njihovom suncu i planeti došao fizički kraj. Ista sudbina čeka i žitelje Zemlje ukoliko uspeju da se otrgnu iz naručja sopstvene gluposti i pohlepe. Istovremeno sledi još jedna pouka o Bogu koji je i prostor i vreme, prošlost, sadašnjost i budućnost, ono što pokreće materiju i misao. Takođe se bliže određuju i dva segmenta svekolike vaseljene: materijalni i duhovni svet. Duhovi otud slobodno lutaju beskrajnim prostorom, susreću se i druže. Nažalost, obilazak biva prekinut jer pripovedačeva gazdarica lupa na njegova vrata moleći ga da ode po lekara jer joj je dete bolesno. Lekar po njegovom savetu daje detetu serum i spasava ga; sve se naizgled vraća u normalu ali pripoveda ostaje zapitan nad svakim pogodom u nebo i svetla koja tamo trepere. Sunčev sistem od osam planeta! Roman obiluje egzaktnim podacima - udaljenostima, veličinama i zapreminama planeta, sunaca i sazvežđa, trajanjima obdanica i godina, opisima perioda evolucije, hemijskih i fizičkih procesa, potkrepljenih grafikama nebeskih tela, praistorijske flore i faune - jer se autor trudio da tekst ima maksimalno obrazovnu liniju. Fantastika postaje primarna tek u drugoj polovini avanture ali i dalje potkrepljena naučnim činjenicama. Samo sagledavanje tuđinske civilizacije (ilustrator nije imao hrabrosti da je nacrta) odraz je ovozemaljske; i njome upravljaju iste zakonitosti robovanja primitivnim nagonima, borbi za vlast u državi, ratovi koje prate i čovečanstvo na Zemlji. Ova postavka ne bi delovala toliko naivno (imajući u vidu teze današnjih naučnika da svaka civilizacija mora da preboli dečije bolesti čiji su simptomi pomenuta dešavanja) da autor nije pošao od pretpostavke da će svuda postojati bića kao mi, da je ljudski oblik najbolji oblik svesnih bića, što je “naučna” potvrda religijske ideje da je Bog (kao usavršitelj materije) stvorio čoveka po svom liku. U tom se kontekstu sagledava i ideja o postojanju fizičkog i duhovnog sveta kao svojevrsno izmirenje dva koncepta postojanja, što je hvale vredan napor da se izmire materijalističko-naučni dokazi i religijsko-filozofski kanoni. Doslednost u poštovanju najnovijih naučnih otkrića doprinosi uverljivosti knjige čak i ako su kasnija otkrića obezvredila neke tvrdnje - tako Komarčevićev sunčev sistem ima samo osam planta (Pluton je otkriven tek 1930.) ali se spominje mogućnost njenog postojanja; nuklearna energija takođe nije bila poznata u vreme nastanka romana tako da su objašnjenja “snage i moći” sunaca poprilično slabašna a sličan je slučaj i sa silama gravitacije. No, napredak nauke neminovno obesnažuje sve spekulativne postavke ranih dela “tvrde” naučne fantastike te ovo nije specijalitet “Jedne ugašene zvezde”. Na literarnom planu najveći problem romana je u nepostojanju dinamike. Priča se svodi na opise (vaseljene i tela u njoj, procesa na suncima i planetama) koji su rezultat ili onoga što pripovedač vidi ili na monologe Laplasovog duha a kasnije i duha bibliotekara. Autor nije uspeo da “oživi” radnju romana, da joj ubrzanje, učini je zanimljivijom od udžbenika astronomije. Nikakva karakterizacija likova ne postoji jer su oni svedeni na funkcionalno potrebne marionete za izgovaranje fakata i hipoteza. Problem usklađivanja naučnog i književnog segmenta romana Komarčić nije uspeo da reši ali ni bezbroj potonjih pisaca to nije uspeo iako su mogli da se uče na greškama prethodnika. Bez obzira na primedbe “Jedna ugašena zvezda” zadivljuje širinom slike koju gradi a u koju su udenuta rađanja i smrti zvezda i planeta odnosno civilizacija, te činjenicom da je prvina u ovom žanru napisana negde na Balkanu, tadašnjoj (a i sadašnjoj) margini zapadne civilizacije. 1 | 2 (mart 2003.)
|
