ma@astronomija.co.yu
 

 

Astronomska jedinica

Razdaljinu od Zemlje do Sunca (150 miliona km) astronomi koriste kao meru za daljine između drugih nebeskih tela i zovu je astronomska jedinica. Ako negde pročitaš da je neko telo daleko npr. dve astronomske jedinice (skraćeno: a.j.) onda to znači da je to telo daleko 300 miliona kilometara

Godina

Vreme za koje planeta obiđe Sunce zove se godina.

Dan

Jedan okret planete oko svoje ose je dan.

Sateliti

Sateliti su nebeska tela koja se ne obrću oko Sunca već oko drugog tela, npr. oko planete. Prirodni sateliti su oni koje je stvorila priroda. Postoje i veštački sateliti. To su oni koje je stvorio čovek. Takvih ima na hiljade oko naše planete.  Mnogi od njih služe za prenos TV emisija.

ZEMLJA

|1 | 2 | >

Zemlja i Mesec

Ako od Sunca letimo brzinom svetlosti 8 minuta i 30 sekundi u dobrom smeru i pravcu stićićemo do treće plante po redu. Iz velike daljine planeta se čini sasvim običnom, ali ako joj se malo približimo videćemo da je ona naročita. A tek nas čeka iznenađenje.

Dok je Merkur sav rošav i sparušen, a Venera prekrivena gustim otrovnim oblacima treća planeta je izuzetna, obojena u otmeno plavo a tik iznad njene površine belasaju se paperjasti oblaci. Plava boja potiče od vode. Vode ima u izobilju, prekriva tri četvrtine površine planete i neki u šali smatraju da bi ova planeta trebalo da se zove Voda. Međutim zove se Zemlja.

Astronomski simbol Zemlje.

Zemlja je po ukusu nas Zemaljaca najlepša planeta u svemiru. Ono što Zemlju posebno izdvaja od ostalih nebeskih tela koja poznajemo jeste život. Možda života ima i na nekim drugim mestima, ali sigurno je jedino da ga ima na Zemlji. Nema kutka na celoj planeti gde ga nema: u morima, na najvišim planinama, u zraku, u tlu, svuda.

Orbite tri Suncu najbliže planete. Iz praktičnih razloga orbite se crtaju kao kružnice.

Ali, pođimo redom.

Od Sunca Zemlja je udaljena oko 150 miliona kilometara. Sunce Zemlja obiđe za 365,2564 dana idući brzinom od oko 30 kilometara u sekundu.

Od svih čvrstih planeta Zemlja je naveća, a peta je po veličini ako posmatramo sve planete. Njen prečnik je 12 756 km. Ali ako poredimo Zemlju sa Suncem onda nam ona izgleda sićišna. Njen prečnik je 109 puta manji od Sunčevog.

Prečnik Sunca je 109 puta veći od pečnika Zemlje. Plave tačkice na crtežu predstavljaju Zemlju.

Za razliku od Merkura i Venere naša planeta ima svog prirodnog pratioca, tj. satelit. To je Mesec.

Zemlja se oko svoje ose okrene za 24 časa. Ali ta osa je nagnuta prema putanji Zemlje oko Sunca za 23,45°. Zato na Zemlji postoje godišnja doba.

Zamisli da je Sunce veliko kao pomorandža. Da je tako tada bi Venera bila manja od milimetra a nalazila bi se daleko 5,4 metara od te pomorandže. Zemlja bi bila velika 0,64 milimetra, a nalazila bi se na dva metra od Venere ili na 7,4 metra od Pomorandže.

|1 | 2 | Sledeća strana >

(jul 2003.)

Sadržaj Male astronomije

vrh strane