ma@astronomija.co.yu
 

ZEMLJA

(nastavak)
< |1 | 2 |

Naša planeta je jedina planeta sa tečnom vodom na svojoj površini i sa atmosferom bogatom kiseonikom i azotom.

Zemlja ima najveću gustinu od svih planeta Sunčevog sistema.

Struktura Zemlje: U središtu panete nalazi se se čvrsto unutrašnje jezgro poluprečnika 1200 km. Sačinjeno je od gvožđa i nikla.Ovo jezgro obavija spoljno jezgro, takođe od gvožđa i nikla, ali u rastopljenom stanju. Spljno jezgro je debelo oko 2300 km. Zatim sledi plašt koji se širi sledićih 2800 km. Sačinjeno je uglavnom od čvrstih silikatnih stena. Zemljina kora je napravljana od silikatnih stena. To je sloj debljine 6 do 40 km.. Sastav atmosfere Atmosferu čini 77% azota, 22% kiseonika i 1% vodene pare, argona, ugljen dioksida i ostalog gasa.

Nastanak

Zemlja je stvorena pre 4,65 milijardi godina od ogromnog oblaka čestica gasa i prašine. Od istog oblaka nastala su i ostala tela Sunčevog sistema. Najviše materijala potrošeno je na stvaranje Sunca, zatim na planete i tako dalje.

Život

Prvi živi organizmi su se na Zemlji pojavili pre oko 3,8 milijari godina. Od tada su nastale razne vrste živih organizama, ali su mnoge i izumrele. Više puta je gotovo ceo živi svet bio uništen u velikim katastrofama posle pada na Zemlju nekog velikog tela.

Dinosaurusi su nastali pre 150 miliona godina i dominirali su planetom. Bili su najvažniji stanovnici Zemlje. A onda, pre 65 miliona godina nestali su. Danas naučnici smatraju da je do naglog izumiranja dinosaurusa došlo usled pada na Zemlju velikog tela. Od siline udara podigla se ogromna količina prašine u atmosferu koja je sprečila da Sunčevi zraci dospeju do tla. Nastale su velike hladnoće, biljke su uvele i dionosaurusi su umrli od hladnoće i gladi. Preživela su samo sićušna stvorenja, između ostalih i sisari.

Magnetosfera

Magnetosfera. Plavo je Zemlja, a žute strelice pokazuju strujenje solarnog vetra.

Zemlja je okužena velikim magnetnim poljem koje zovemo magnetosfera. Pošto se Zemlja rotira oko svoje ose njeno gvozdeno jezgro stvara električni naboj koji se širi u svemir formirajući tako "pokrivač" oko planete. Magnetosfera štiti Zemlju od solarnog vetra.  Struje solarnog vetra su ipak dovoljno snažne da izobličavaju magnetosferu tako da se ona prostire daleko iza Zemlje.

Za razliku od Merkura i Venere naša planeta ima svog prirodnog pratioca, tj. satelit. To je Mesec o kome ćemo da pričamo sledeći put.

Space mail
Upiši svoju e-mail adresu Predmet (o čemu pišeš): Tekst pisma:

< |1 | 2 |

(jul 2003.)

Sadržaj Male astronomije

vrh strane