Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

 
fizika
NASA testira metanske motore

.

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

8.5.2007.

NASA je od ugovarača "Techsystems/XCOR Aerospace" nabavila motor za testiranje koji radi na metan. Ovo je slika iz filma koji je snimljen tom prilikom u pustinji Mohave. Gledaj da zvuk bude odvrnut do kraja!
 

Filmić o ovom događaju:

testfiring.wmv 3334 Kb

Metan (CH4) je prilično dobro gorivo. Jedna od prednosti je što ne mora da se čuva na niskoj temperaturi kao ostala goriva, što ga čini zgodnijim za proizvodnju i korišćenje. Ne zahteva snažne tankove [1] i sigurnosne (i otrovne) supstance. Mnoge informacije vezane za ovaj novi sistem su prilično poučne, ali nigde nisam našao upoređenje potiska metanskog i nekog od motora koji se trenutno koriste u raketama. Dotični motor proizvodi 7.500 funti potiska, što je lepo, ali kada se uporedi sa 100.200 funti (446.000 kN) potiska motora GEM-40 (koje koriste rakete Delta II [2]) – i kad se uzme u obzir da se na raketi nalazi povezano nekoliko GEM–40 – lako je shvatiti o kakvoj snazi se radi. Ali sigurno da je još rano za upoređivanja, i jasno je da se za testiranje koristi manja verzija. Siguran sam da će u budućnosti motori biti moćniji!

A kada se napravi dovoljno veliki motor, koji će moći da se koristi i u istraživanjima solarnog sistema, još jedna njegova prednost će doći do izražaja: metan je moguće naći svuda u solarnom sistemu (ili ga je lako dobiti iz raspoloživih supstanci. O tome sam već ponešto pisao u svom serijalu "Putovanje na Mars") To znači da više neće biti potrebno vucarati ogromne količine teškog i skupog goriva sa sobom! Ako odemo na Mars, ili na Saturnov satelit Triton, biće nam dovoljno da ponesemo gorivo samo za manevrisanje u jednom pravcu, a za povratak će se pobrinuti laboratorije koje ćemo poneti sa sobom – o tome već postoje razrađeni planovi. Na taj način će se uštedeti OGROMNI troškovi vezani za težinu i gorivo, a gargantuanski skupe misije će valjda biti svedene u podnošljive okvire.

 

[1] Gorivo tečni vodonik, koje koristi recimo Space Shuttle, mora da se čuva na temperaturi od –252,9°C – znači, samo 20 stepeni iznad apsolutne nule! Tečni metan zahteva mnogo komotniju temperaturu, od –161,6°C. To znači da njegovi rezervoari zahtevaju manju izolaciju, što znači i manju težinu i cenu kod lansiranja. Takođe, tankovi su i manji, jer je tečni metan gušći on tečnog vodonika, ponovo štedeći težinu i dolare.

[2] Ova raketa je nosila mnoge NASA–ine misije na Mars: Mars Global Surveyor (1996), Mars Pathfinder (1996), Mars Climate Orbiter (1998), Mars Polar Lander (1999), Mars Odyssey (2001) i Mars Exploration Rovers (MER-A, Spirit i MER-B, Opportunity) (2003).

(08.05.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

Koga joni poteraju, daleko stiže

Brže od najbržih