|
28. 01. 07
Na nedavnom TV duelu, čelnici najvećih svetskih kompanija za proizvodnji mokroopreme, "Intela Corp." i "International Business Machines Corp.", poznatijih kao IBM, objavili su senzacionalnu vest da su uspeli da reše problem koji je već dugo zbunjivao i kočio poluprovodničku industriju. Kako su se tranzistorski čipovi smanjivali do atomskih razmera, tako je u njima nerešivo rastao gubitak struje i zagrevanja. Obe kompanije su izjavile da su put u rešavanju ovog problema pronašle u zameni osnovnog materijala, silicijum–dioksida, koji se već više od 40 godina koristi kao osnovni izolacioni materijal u industriji poluprovodnika. Tehnološki eksperti kažu da je ovo ne samo najdarmatičniji zaokret u tehnologiji čipova još od šezdesetih godina pročlog veka, već i odlučujući u nastojanjima vodećih kompanija ka daljem smanjivanju efikasnih komponenti. Time se nastavlja trka koja je opisana famoznim Moorovim zakonom, kojim je još 1965. godine "Intelov" suosnivač Gordon Moore predvideo da će se broj tranzistora na čipu udvostručavati, a cena produkta se prepolovljavati, svake dve godine. U principu, ta predviđanja su se i obistinila, ali pre par godina naučnici su se našli u ćorsokaku, jer su neki delovi čipova postali toliko tanki da je struja jednostavno "curila" na tim mestima. "Intel" i IBM su izjavili da su pronašli efikasan način da zamene problematični silicijumski materijal različitim vrstama metala, naročito na prekidačkim delovima tranzistora koji ih uključuju i isključuju, što će za najmanje 20% poboljšati performanse tranzistora i smanjiti im potrošnju energije. "To će u svetlu Moorovog zakona čitavoj industriji čipova udahnuti nov život, i to u sve tri bitne kategorije – performansama, potrošnji energije i gustini tranzistora," izjavio je David Lammers, direktor WeSERCH.com, koji je deo "VLSI Research Inc. "To će veoma brzim otvoriti vrata nekim spektakularnim poboljšanjima, različitim vrstama metala, recimo hafnijumom, naročito na prekidačkim delovima...." Izgleda da će kompanija čije je sedište u Santa Clari, "Intel", biti najbrža u ponudi novog produkta tržištu, i da će masovna proizvodnnja otpočeti već od leta 2007. godine. Njihovi stručnjaci sa osmehom na licu saopštavaju da će novom tehnologijom uspeti da smanje komponente čipa sa sadašnjih 65 nanometara na 45 nanometara, milijarditih delova metra. Time neće dobiti samo više komponenti na jednom čipu, već će mu i cena biti mnogo manja. Već sada se u svim naučnim krugovima govori da je ovo toliki korak napred, da je skoro izvesno da će ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku otići u ruke Intela i IBM-a. (11.11.2007.)
|
• Koliki najmanju krater možemo da vidimo na Mesecu? • Koliku najmanju Sunčevu pegu možemo da vidimo? • Intel i IBM - trka se nastavlja (2007)
|
