nastavak
1   2   3

Proteklih nekoliko godina, najmanje tri padobranca su pokušala da obore Kittingerov rekord i da skoče sa veće visine. Cheryl Stearns je američki vojni rezervista i planirala je skok sa 40.000 metara i da tom prilikom slobodno pada brzinom od 1.425 km/h, ili 1,3 Macha. Skok je bio planiran za 2001, a kasnije je pomeren za 2006. Danas na njenom sajtu piše da je ipak odustala od projekta, "zbog brojnih narastajućih rizika".

"Fokusirala sam se na rekordni skok u slobodnom padu iz stratosfere: 130.000 stopa. To bi za mene bio vrhunski rezultat. Ali radeći na tom projektu nekoliko poslednjih godina i pažljivo proučavajući tehnološke zahteve, odlučila sam da u ovom trenutku nije moguće izvesti takav skok bez velikih rizika."

Kliknite na snimak

Cheryl Stearns, Rodd Millner i Michel Fournier

Umesto toga, Stearnsova planira da skoči sa manje visine (30.500 m) i proveri opremu koju nudi današnja tehnologija. Ako sve bude u redu, očekuje da će uspeti da obori rekord u najdužem slododnom padu (24.501 m) [2] koji od novembra 1962. godine drži Rus Roger Eugen Andrejev.

Još jedan majstor čeka priliku da obori Kittingerov rekord – to je Australijanac Rodd Millner. On je "bivši vojni rezervista i izbacivač u noćnim klubovima", koji je planirao da skoči sa 40.000 metara još u martu 2002. Po njegovoj tvrdnji, planirao je da dostigne brzinu između 1.125 i 1.770 km/h. Dok je prva vrednost još i dostižna, druga se čini krajnje nerealnom prvenstveno zbog velikog otpora vazduha. Kada je plan objavljenu u proleće 2001. svi mediji su naširoko pričali o njemu i njegovom projektu "Space Jump", ali pošto se ništa nije desilo do danas, potpuno je isčezao iz medija. Ceneći na osnovu nedostatka svežih podataka, sva je prilika da je Millner odustao od svog plana.

Padobranac koji takođe planira da obori ovaj najstariji rekord u avijaciji je i Francuz Michel Fournier. Njegov "Le Grand Saut" (Veliki skok) bi takođe trebalo da bude sa 40 km i tom prilikom Fournier očekuje da će postići zadivljujućih 1.600 km/h, ili 1,5 Macha. Prvi pokušaj je trebalo da bude izveden 5. avgusta 2003. ali je sve bilo obustavljeno jer se balon jednostavno pocepao prilikom punjenja helijumom. Sledeći pokušaj je bio zakazan za avgust 2005. ali je zbog manjka dolara opet sve otkazano. Na njegovom sajtu piše:

"Michael Fournier je žrtva financijske obmane pseudo–sponzora, koji su prikazali lažne bankovne papire pre Velikog skoka. Novac nam je bio potreban da bi osigurali savršenu sigurnost ovog stratosferskog leta, čiji tačan datum je sada pomeren u neizvesno vreme.""

Konačno, pitanje na koje bih želeo da odgovorim jeste zašto tako mnogo izvora "tvrdi" da je Joseph Kittinger probio zvučni zid prilikom svog skoka iz 1960. a nije. Na tim sajtovima se najčešće sreće podatak da je Kittingerova brzina bila 714 milja na sat (1.150 km/h), a ne kao što jeste, 614 mph (988 km/h). Da je to bilo tačno, Kittinger bi stvarno probio zvučnu barijeru, jer bi se tada kretao brzinom oko 1,05 Macha. Vrlo je moguće da je nekada neko pogrešio u prvoj cifri, a kasnije su mnogi prenosili taj podataka zato što je vrlo atraktivan (ali, rekoh, netačan!).

Zapravo, tačna brojka dolazi baš od samog Kittingera, kada je 1960. lično pisao za "Nacionalnu geografiju", a kasnije i u knjizi u kojoj je opisao svoj skok.

"Sat i trideset jedan minut posle poletanja, moj visinomer na pritisak je pokazao 103.300 stopa (31.500 m). Radarski visinomer zemaljske kontrole je oglasio da je visina 102.800 stopa (31.330 m), za šta smo se kasnije svi složili da je mnogo realnija vrednost. Bilo je 7 satu ujutro, a ja sam bio na odgovarajućoj visini ... Mada se moj stabilizirajući padobran otvorio na 96.000 stopa, ubrzavao sam još 6.000 stopa pre nego što sam dostigao 614 milja na sat, devet desetina brzine zvuka na mojoj visini."

Kittinger je ispričao da je slobodno padao od visine 31.330 m do 29.200 m pre nego što mu se otvorio mali padobran. Čak i sa tim malim padobranom, nije osetio neku promenu u ubrzanju dok nije pao na ispod 27.500 metara. Koristeći jednostavne fizičke formule za jednakoubrzano kretanje, lako možemo da sami odredimo Kittingerovu brzinu. U datom slučaju, znamo ubrzanje jer deluje jedino gravitaciona sila, a sila otpora je mala. Takođe znamo i rastojanje koje je Kittinger prešao pod jednakim ubrzanjem – to je oko 3.900 metara. U tom slučaju, jednačina glasi:

gde je

v = krajnja brzina,
v₀ = početna brzina, koja je u ovom slučaju nula,
a = ubrzanje, u ovom slučaju gravitaciono,
= razlika u rastojanju, u ovom slučaju 3.900 m.

Ubrzanje gravitacije na tim ekstremnim visinama nema standardnu vrednost od 9,81 m/s², već je vrednost malo manja i otprilike je 9,72 m/s². Ovu vrednost lako možeš da proveriš na nekom od brojnih sajtova sa računarima za izračunavanje svojstava atmosfere.

Rešavanjem ove jednačine, dobićemo da je Kittingerova gornja teorijska brzina bila oko 275 m/s, ili 990 km/h (615 mph). Ta vrednost je vrlo bliska onoj koju je sam Kittinger priznao u svojim papirima. Ako istu formulu iskoristimo "sa druge strane", i pokušamo da odredimo sa koje visine je trebalo da iskoči da bi dostigao "onu" brzinu od 714 mph, dobićemo da je trebalo da se svojim "Excelsiorom" popne na visinu od 32.600 metara, ili više od 1.300 metara više nego što je bio.

1   2   3

(28.05.2007.)

vrh