1. april 1948. – U časopisu "Phisycal Rewiew" pojavilo se jadno izuzetno pismo. Naslovljeno je kao "Poreklo hemijskih elemenata". U tom kratkom pismu dugom samo jednu stranu sugerisano je da su svi elementi u kosmosu stvoreni kao posledica eksplozije nazvane Veliki prasak. Ta ideja je ostala popularna do dan–danas, uprkos ozbiljnim problemima vezanim za teoriju Velikog praska. Potpisnici tog pisma su bila trojica fizičara, čija su imena simbolično počinjala trima grčkim slovima alfa, beta i gama. To su bili R.A. Alpher, H. Bethe i G. Gamow.

1. april 1798. – Austrijski kompozitor Franz Joseph Haydn (1732–1809) je po prvi put u Beču izveo svoj oratorijum "Stvaranje", u kome je na muzički način predstavio mističnu veličinu biblijskog nastanka Sveta.

2. april 1940. – Hitler je naredio napad na Dansku i Norvešku. Ukupno gledano, nije mu se isplatilo.

2. april 1963. – SSSR lansirao prvu svemirsku sondu takvog tipa, Lunu 4, koja je promašila Mesec. Sledeće letilice su se razbile o površinu, da bi Luna 9 izvela prvo uspešno sletanje na Mesec.

3. april 1981. – Atletičar Arnie Boldt iz Saskatchewana, u Kanadi je skočio u vis 2,04 metra. To možda ne bi bilo tako čudno da Arni nije bio invalid i imao samo jednu nogu!

3. april 1932. – Hemičar C.C. King sa univerziteta u Pittsburghu je prvi put izolovao vitamin C, poznat i kao askorbinska kiselina. Pored ostalog, ovaj antioksidantski vitamin pomaže u stvaranju kože, hrskavice i kostiju. Pomaže bržem zarastanju rana i sprečava razvoj avitaminoze skorbuta.

4. april 1968. – Iz Cape Kennedyja je lansirana letilica bez ljudske posade u cilju testiranja Apollo 6. Letilica je i pored toga sadržala i komandni i servisni i lunarni modul.

5. april 1887. – Izvesna Anne Sullivan je naučila šestogodišnju Helen Keller da izgovori reč "water". Helen (1880–1968) je skoro od rođenja bila gluva i slepa. Njena učiteljica, takođe slepa, uspela je da nauči Helen da izgovara reči metodom koja se sastojala samo od dodira rukom. Kasnije je Kelerova diplomirala visoke škole i sama postala poznati autor i nastavnik. Dokaz da se voljom može sve postići i nadoknaditi.

5. april 1993. – Na finalnoj utakmici studentske košarkaške lige NCAA između North Carolina Tar Heels i Michigan Wolverines pored imena Chrisa Webbera su se našle sledeće statistike: 23 koša, 11 skokova, 3 rampe, 1 krađa i 1 izgubljena lopta za 33 minuta igre. Danas je uz Divca i Peju Stojakovića u Sacramento Kingsima.

6. april 1909. – Istraživači Robert Peary, Mathew A. Henson i 4 Inuita su postali prvi istraživači koji su stigli na Severni pol. Pearyju je to bila kruna 15–godišnjih napora i bezuspešnih pokušaja.

6. april 1938. – Tokom hemijskih istraživanja neočekivano je otkriven novi plastični materijal, nazvan teflon. Prvi su počeli da ga koriste pekari, a danas se koristi u elektronici, u izgradnji toplotnih obloga kod raketa, u rezervoarima goriva itd. Teflon ne postoji u prirodi ali ima prirodnih materija koje imaju slična svojstva.

6. april 1973. – NASA je lansirala svoju drugu letilicu u pravcu Jupitera i Saturna, Pioneer 11. Tokom decembra 1974. godine letilica je proletela na 34.000 km iznad oblaka Jupitera, a septembra 1979. na 21.000 km iznad oblaka Saturna. Sve do 30. septembra 1995. godine održavana je veza sa letilicom, kada su 2 atomske baterije prestale da rade. Tada je Pioneer 11 bio na oko 44,7 A.J. od Zemlje.

8. april 1812. – Mladi Michael Faraday je počeo da ide na predavanja znamenitog hemičara Humphreya Davyja. Mada nikada nije išao u školu, Faraday je naučio da čita i piše. Kada je na kraju kursa pokazao Davyju svoje beleške i crteže sa predavanja, profesor je bio toliko impresioniran, da je Faradaya uzeo za svog asistenta. Tako je počela jedna uspešna karijera, jer je Faraday otkrio benzen i metod za dobijanje tečnog hlora, a smislio je i prvi električni motor.

10. april 1816. – U Indoneziji je na planini Tambora proradio vulkan, izazvavši najveću eksploziju na Zemlji u tom milenijumu. Preko 50 km³ materijala je izbačeno u atmosferu, uz oslobođenu energiju jednaku eksploziji 40.000 hidrogenskih bombi. Poginulo je 12.000 ljudi (kasnije još 66.000 od gladi) i te godine klima na čitavoj planeti je doživela promenu.

10. april 1927. – Rođen je u Njujorku Nobelovac Marshall W. Nirenberg. On je podelio 1968. godine nagradu za medicinu i fiziologiju sa još dvojicom Amerikanaca, a svi su dali svoj doprinos na istraživanju genskog funkcionicanja ćelija.

11. april 1957. – Ryan X–13 Vertijet je postao prvi avion koji je mogao vertikalno da poleti i sleti, bez piste. Napravljeno je svega 2 komada. Kasnije je stvoreno još nekoliko usavršenih modela. Za mnoge ptice i insekte to je sasvim normalan način uzletanja.

11. april 1963. – Obavljeno je prvo lansiranje američke interkontinentalne nuklearne rakete tipa Minuteman. Lansiranje je izvedeno iz silosa dubokih 25 m na cilj koji je bio udaljen 5.000 milja u okeanu.

11. april 1980. – Na Zemlju su stigli poslednji signali sa lendera svemirske letilice Viking 2. NASA je lansirala ovu letilicu 9. septembra 1975. godine ka Marsu, a Vikinga 1 mesec dana ranije. Svaka letilica je imala orbiter i lender, sposoban da se spusti na površinu obližnje planete i šalje prikupljene podatke na Zemlju.

12. april 1961. – Sovjetski kosmonaut Jurij A. Gagarin je postao prvi čovek koji je obišao Zemlju u svemirskom brodu. Let je trajao 89 minuta, a kapsula je letela brzinom od oko 27.500 km/h. Predsednik SSSR Nikita Hruščov je ponosno izjavio da je čovek bio gore i nije sreo nikakvog Boga.

12. april 1955. – Crkvena zvona u svim velikim gradovima amerike su obznanila uspešnost vakcinacije protiv sva tri tipa virusa poliomelitisa, opake dečje bolesti koja je harala zemljom i svetom. Više od 650.000 dece je uspešno vakcinisano u SAD vakcinom koju je pronašao Amerikanac Jonas Salk samo par godina ranije.

12. april 1981. – Posle priprema od 10 godina lansiran je prvi spejs šatl Columbia. Letilica Discovery je priključena 1983; Atlantis 1985, a Endeavour se pridružio floti 1991. godine. I Sovjeti su počeli sa sličnim programom Buran, ali je on otkazan 1993. godine.

15. april 1912. – Posle 5 dana putovanja ponos britanske mornarice brod "Titanic" od 46.000 tona je nestao u dubinama severnog Pacifika, odnevši sa sobom 1.513 ljudskih života (od 2220 ukrcanih). Brod je udario u ledenu santu i tragedija je posledica ljudske prepotentnosti i nemarnosti. Tek je 1985. godine pronađena tačna lokacija olupine na 3.800 m dubine.

15. april 1979. – Amerika je zabranila korišćenje hlorofluorougljenika – poznatijeg kao Freon. To je usledilo 5 godina posle otkrića Franka S. Rowlanda i Maria Moline sa univerziteta u Kaliforniji da atomi hlora nastali raspadom freona u stratosferi pod uticajem Sunca mogu da unište zaštitni ozonski omotač oko Zemlje.

16. april 1951. – Svetski poznati genetičar J.B.S. Haldane (1892–1964) je u Britanskom međuplanetarnom društvu u Londonu održao predavanje u kome je izjavio da iz činjenice da "na Zemlji ima preko 400.000 vrsta buba, a samo oko 8.000 vrsta sisara proizilazi da je Bog, ako ga ima, imao veliku ljubav prema bubama."

16. april 1972. – Sa lansirne rampe u Cape Kennediju je lansiran Apollo 16. Komandant je bio John W. Young, pilot modula Thomas K. Mattingly II a pilot Mesečevog modula Charles M. Duke, Jr.

17. april 1629. – Posle mnogo miliona godina konji su se ponovo pojavili na tlu Severne Amerike. Donela ih je iz Evrope "Massachusetts Bay Co." kao pomoć kolonistima.

17. april 1961. – CIA je radi rušenja režima F. Kastra otpočela akcije u Zalivu svinja, na Kubi, koji je doveo čitav svet na ivicu nuklearnog rata.

19. april 1984. – U britanskom časopisu "Nature" pojavila se nova teorija o nestanku dinosaurusa. Kao uzrok njihovog masovnog izumiranja naveden je periodičan prolazak "zvetde smrti" kroz Solarni sistem, nazvane Nemesis, koji je izazvao velike kosmičke poremećaje i smrt mnogih bića na Zemlji.

20. april 1940. – U Filadelphiji je elektronska kompanija RCA demonstrirala rad prvog elektronskog mikroskopa na svetu. Taj novi uređaj je omogućavao mnogo veća uvećanja od klasičnih mikroskopa koji su koristili zrake vidljive svetlosti. Kod njega je korišćeno svojstvo da se ubrzani elektronski snopovi ponašaju u skladu sa talasnom teorijom i da se mogu fokusirati.

20. april 1918. – Nemački vazdušni as i plemić Manfred von Richthofen, poznat i kao "Crveni baron", sa ukupno 80 priznatih vazdušnih pobeda, oboren je od zalutalog metka sa zemlje i pao je iza britanskih linija.

20. april 1889. – Majka Klara je u Braunau am Innu, u Austrougarskoj rodila Adolfa Hitlera, čije je delovanje dalo neviđeni pečat XX veku i ljudskoj istoriji.

22. april 1864. – Američki kongres je izdao naredbu da se na kovanicama od 2 centa počne da utiskuje moto "S verom u Boga" (In God We Trust) kao izraz nacionalne vere u snagu božju. Sto godina kasnije, 1955., Kongres se složio da se na sve američke monete štampa isti moto.

22. april 1956. – Rodio se arhitekta Drago Dragović, autor knjiga "Kalendar kroz istoriju" i "Molim te objasni mi", koje imaju za cilj da bar donekle približe interesantni svet nauke svim zaljubljenicima u prirodu i njen beskrajni svet tajni:o).

22. april 1970. – Prvi put je slavljen Dan Zemlje kao internacionalni praznik. Milioni ljudi iz čitavog sveta su učestvovali u demonstracijama, marševima, ekološkim sajmovima i sadnjom drveća protiv zagađenja naše planete. Tokom sledećih godina praznik se razvodnjio, jer su ga počele da kontrolišu snažni finansijski interesi i političke grupacije. Ipak, na 20–godišnjicu je izašlo preko 200 miliona ljudi iz 140 zemalja sveta i protestovalo protiv uništavanja planete.

22. april 1971. – Nastavljajući program razvoja orbitalne stanice sa ljudskom posadom, SSSR je lansirao svemirski brod sa 3 člana posade Sojuz 10, koji se 25. aprila spojio sa naučnom stanicom Saljut. Zbog tehničkih problema Sojuz 10 se posle 5 ½ sati odvojio i vratio na Zemlju.

23. april 1977. – Japanski ribari su prijavili da su u vodama oko Novog Zelanda uhvatili u mreže telo "morskog čudovišta" dugo preko 12 m i teško oko 2 tone. Posle proučavanja i fotografisanja, raspadnuto telo je bačeno nazad u more. Kasnije je potvrđeno da se možda radilo o morskom reptilu Plesiosaurusu, koji je izumro pre 65 miliona godina.

24. april 1990. Space shuttle Discovery je odneo u Zemljinu orbitu Hablov svemirski teleskop. Ovaj uređaj je koštao preko 1,5 milijardi dolara i težio je 12,5 tona. Pomoću ovog moćnog instrumenta po prvi put su viđene stvari za koje čovek nije ni predpostavljao da postoje. Veruje se da će uskoro njime biti moguće videti i sam početak stvaranja poznatog nam kosmosa, pre nekih 13,7 milijardi godina.

24. april 1934. – Na fotografijama snimljenim na opservatoriji Heidelberg u Nemačkoj otkriven je asteriod Apolon, prečnika svega oko 8 km. Sve do 1973. godine se smatralo da je izgubljen, da bi potom bio ponovo "pronađen". To je prvi asteroid za koga je utvrđeno da se kreće orbitom koja se nalazi unutar Zemljine.

24. april 1970. – Kina je lansirala u svemir satelit težine 173 kg. Japan je iste godine 11. februara lansirao satelit od 23 kg nazvan Oshumi. Tako su postali 5. i 6. zemlja na svetu koje su izbacile svoje satelite u orbitu oko naše planete.

25. april – Ovo je poslednji dan u katoličkom kalendaru kada je moguće da se Uskrs pojavi. Najranije kada je to moguće jeste 22. marta. Datum Uskrsa se određuje u prvoj nedelji posle zvaničnog punog meseca posle prolećne ravnodnevice (ekvinocijuma). Način za izračunavanje tačnog datuma ovog velikog crkvenog praznika ustanovljen je na Vaseljenskom crkvenom Saboru u Nikeji 325. godine posle Hrista. Datumi padanja Uskrsa se periodično ponavljaju svakih 532 godine. (O svemu ovom ima detaljnije u knjizi "Kalendar kroz istoriju").

25. april 1602. – Naučnik William Harvey je diplomirao medicinu na univerzitetu Pedua u Italiji. On je otkrio da krv kod živih bića cirkuliše venama i time udario temelje modernoj fiziologiji.

26. april 1920. – Na sastanku U.S. Nacionalne akademije nauka otpočela je debata sa temom veličine univerzuma i udaljenosti misterioznih vrtloga svetlosti uočenih prvi put na noćnom nebu. Harold Shapely je smatrao da su to oblaci gasova i da se nalaze tu, blizu, a Herber Curtis je smatrao da su to daleke galaksije, udaljena ostrva zvezda u dubinama kosmosa. Debata se smirila 5 godina kasnije kada je novi teleskop sa Maunt Wilsona u Kaliforniji potvrdio da su svetleći vrtlozi uistinu udaljene galaksije.

26. april 1933. – U Minhenu, u Nemačkoj, rođen je Arno A. Penzias, koji je radeći zajedno sa Robertom W. Wilsonom u laboratorijama "Bell Telephone" otkrio pozadinsko zračenje svemira, odjeke ekspolozije Velikog praska.

26. april 1986. – Jedan od 4 reaktora u nuklearnoj elektrani severno od Kijeva u Ukrajini, u Černobilu, eksplodirao je i izgoreo, stvorivši tako jednu od najvećih globalnih katastrofa u tom stoleću. Posledice se osećaju i danas, čak i kod nas, jer je smrtnost od kancera stalno u porastu.

27. april 1953. – U prestižnom naučnom magazinu "Nature" dva britanska naučnika James Watson i Francis Crick su objavili da je molekul DNK zapravo dvostruka zavojnica. Taj kompleksni molekul dezoksiribonukleinske kiseline ima sposobnost da se cepa po sredini ipravi sopstvenu kopiju.

28. april 1947. – Norveški naučnik antropolog Thor Heyerdahl je sa 5 prijatelja je napustio luku u Peruu na svom splavu Kon–Tiki, napravljenom od stabala balze i bambusa. Tokom 101 dana plovidbe preplovili su tihi okean sve do Tahitija – udaljenost od 4.300 milja. Time su pokušali da oblasne poreklo polinežanske kulture.

29. april 1913. – Svima poznati "zip" ili "rajsferšlus" patentirao je Šveđanin Gideon Sudback. Jedna od prvih njegovih primena je bila na čizmama za sneg.

30. april 1932. – Objavljeno je da su John D. Cockcroft i Ernest T.S. Walton po prvi put podelili jedan atom. Oni su u akceleratoru čestica sudarili protone sa atomima litijuma, a kao rezultat su dobili da se litijum pretvorio u atom helijuma uz oslobađanje alfa čestica. Za to su 1951. dobili Nobelovu nagradu.

30. april 1955. – Naučnici sa Berklija u Kaliforniji su, bombardujući retki elemenat Einsteinium 235 sa atomima helijuma, uspeli da dobiju novi elemenat, nazvan mendeljevijum (Md). To je bio prvi veštački sintetizovan elemenat otkriven kao jedan pojedinačni atom. Svi otkriveni izotopi su kratkog veka i svi su radioaktivni.

30. april 1798. – Aktom novog Kongresa stvorena je mornarica Sjedinjenih Država kao odgovor na sve češće gusarske napade na trgovačke brodove u vodama severnih obala Afrike. Danas je to najveća sila na vodi u istoriji Zemaljske kugle i tako je to od II sv. rata.