Sadržaj AM

MARS 3 - PRVA LETELICA KOJA JE SLETELA NA POVRŠINU MARSA
 

PIONIR 11 PROLEĆE PORED JUPITERA
 

PIONEER 10 PROLECE PORED JUPITERA
 

ROĐEN TIHO BRAHE (1546 - 1601)

Danski astronom koji je koristio pre-teleskopske instrumente sopstvenog dizajna za merenje pozicija planeta i zvezda sa velikom tačnošću, a koje je kasnije koristio njegov asistent Johan Kepler za svoja tri osnovna zakona kretanja planeta.

Tihho je rođen u poznatoj i dobrostojećoj familiji. Njegov otac Oto je bio guverner Helsingborga u Danskoj koji se sada nalazi u Švedskoj. Tiha je odhranio njegov ujak Jorgen.

Kao trinaestogodišnji dečak bio je impresionaran astronomima koji su tačno izračunali i predvideli pomračenje Sunca 21. avgusta 1570.

Između 1559 -1570 Tiho je pohađao univerzitete u Kopenhagenu, Lajpcigu, Vitenbergu, Rostoku i Baselu studirajući prava, ali je sačuvao strast ka astronomiji. 1566. Tiho je prilikom duela sa jednim od studenata izgubio vrh nosa i nakon toga je do kraja života nosio metalnu protezu na nosu. Tokom ovog perioda, njegovi učitelji mu pomažu pri izradi astronomskih globusa i drugih jednostavnih istrumenata a koji će biti preteča komplikovanijih instumenata koje će Tiho koristiti kasnije u svom radu. Takođe, Tiho čita sve astronomske knjige do kojih bi došao, a Ptolomejev "Almagest" ostavlja na njega najsnažniji utisak.

Avgusta 1563. Tiho promatra konjunkciju Jupitera i Saturna, i zapaža da su Kopernikove tablature promasile ovaj događaj za nekoliko dana.

Tada odlučuje da posveti ostatak života poboljšanju tačnosti pozicija planeta i zvezda i za to gradi privatnu opservatoriju u gradu Skane, 1571. Sledeće godine, Tiho otkriva supernovau u sazvezđu Kasiopeia, i njegov izveštaj "De Stella Nova" (1573) ga čini poznatim.

Tiho Brahe (sedi iza kvadranta)

Danski kralj Frederik II mu 1576. daje ostrvo Hven u Baltičkom moru, gde Tiho gradi dve opservatorije, "Uraniborg" i "Stjerneborg" u kojima 20 godina vrši veoma tačna osmatranja sa instrumentima kao što je na primer "kvadrant" od 2 metara.

Ove instrumente je opisao u dve knjige "Astronomiae instauratae mechanica" (1598) i "Astronomiae instauratae progymnasmata"(1602).

Astronomi pre Tiha su posmatrali planete većinom u opozicijama i kvadraturama, i njihovi proračuni tačaka u orbitama planeta su bili tačni samo do 15', dok su Tihovi proračuni mnogih drugih tačaka u orbitama bili tačni i do 30".       

Tiho je bio prvi astronom koji je uzeo u obzir atmosfersku refrakciju pri izračunavanju i korekcijama pozicija planeta i zvezda. Bio je takođe prvi koji je izvršio naučno proučavanje pozicije, magnitude, boje i orijentacije Velike Komete iz 1577. Njegovi proračuni su ga doveli do zaključka da komete moraju imati ovalne orbite koje se protežu daleko iza Meseca, što je bila revolucionarna ideja u tom vremenu.

Tiho je pažljivo izračunao i prividno kretanje Sunca što mu je omogućilo da izračuna tačnu dužinu godine pri čemu je načinio gresku od samo jedne sekunde. Ovo je uticalo da se 1582. iz julianskog kalendara izbaci 10 dana, nakon što je prikazano da Julianska godina traje za toliko duže od "prave" godine.

Tiho je takođe izradio katalog od 777 zvezda.

Tiho nije sledio Kopernikanizam, već je kreirao "Tihonian sistem" sa planetama koje se kreću u orbitama oko Sunca, dok se Sunce i Mesec kreću oko fiksirane Zemlje. Ovaj model je bio opsteprihvaćen od strane mnogih astronoma sve do sredine 17-og veka. Njegova osmatranja i dokazivanje da se komete kreću među planetama, su srušila Aristotelov model po kome su planete okružene čvrstim kristalnim sferama, kroz koje se tela kao komete ne bi mogla kretati.

Tiho je svoj život zavrsio kao carski matematičar kod imperatora Rudolfa II u Pragu, gde mu je Kepler bio asistant.

 

MARINER 2 PRVA LETELICA KOJA JE PROLETELA PORED JEDNE PLANETE (VENERE)
 

VENERA 7 PRVA LETELICA KOJA SE SPUSTILA NA VENERU
 

LANSIRAN APOLO 8, PRVA LETELICA SA LJUDSKOM POSADOM KOJA JE NAPUSTILA ZEMLJINU GRAVITACIJU
 

ĐOVANI KASINI (GIOVANNI CASSINI) OTKRIVA SATURNOV MESEC RHEA
 

ROĐEN ISAK NJUTN (ISAAC NJUTN 1642 - 1727)

Njutn Isak

Engleski fizičar i matematičar. Većinu svojih teorija je načinio još u ranim dvadestim godinama svoga života. Napravio je prvi reflektor teleskop, a u cilju izbegavanja aberacije koja se pojavljuje u teleskopima sa lećem. U 1684. na nagovor Edmonda Haleja počinje rad na svome najpozantijem delu "Principia", u kome objavljuje svoj zakon gravitacije i to kako gravitacija objašnjava Keplerov zakon.  U "Optics" objašnjava svoje teorije o svetlosti i kako je bela svetlost sačinjena od boja spektra.

Rođen je prevremeno u mestu Woolsthorpe, tri meseca nakon smrti svog oca i ostavši na nezi kod svoje bake. Majka mu se ponovo udala za čoveka koga je Isak mrzeo. Možda je zbog toga Njutn celog života imao osećaj nesigurnosti i bio abnormalnu osetljiv na kritike svog naučnog rada. Sa smrću očuha, Isakova majka je želela da on nastavi život kao farmer i održava porodično imanje, što je Isak odbio pripremajući se za univerzitet. U 1661. započinje studije na Triniti koledžu.

Završio je studije u 1665. uporedo završavajući i neke od svojih prvih radova. Univerzitet se ubrzo zatvorio usled pojave kuge i Isak se vraća u rodno mesto gde nastavlja matematičke radove i radove na optičkoj teoriji prirode boja. U to vreme, Isak je uočio da je svaka planeta zadržana u svojoj orbiti usled sile koja dolazi od Sunca, ali ništa od ovoga nije javno objavio.

U 1671. pravi svoj prvi reflektor teleskop. U to vreme svi teleskopi su bili refraktori koji formiraju sliku kroz uveličavajuće staklo, a ne pomoću ogledala. Da bi se izbegla hromatska aberacija i dobila jasna slika posmatranog objekta, sočivo mora da ima jako veliku fokalnu dužinu, što je telekope činilo veoma dugačkim i nezgrapnim.

Njutnova teorija da je belo svetlo mešavina svetlosti svih boja, ga je ubedila (pogrešno) da refraktori ne mogu biti oslobođeni ovog defekta. Prvi reflektor teleskop koji je načinio je izazvao mnogo pažnje i ne samo da je bio oslobođen aberacije, već je bio i mnogo kraći nego bilo koji refraktor.

Jedan reflektor je poslat Krljevskom društvu u London na zahtev samog tog društva. Nakon toga i sam Njutn postaje član Kraljevskog društva. Njutn zatim objavljuje svoju teoriju svetlosti i boja. Ovaj rad je bio žestoko kritikovan, što ga je veoma razgnevilo, ali je i pored toga 1675. objavio još dve publikacije na istu temu. Prva je bila o bojama viđenim kroz veoma tanak sloj ulja i drugih materijala dok je druga publikacija bila o njegovoj teoriji da se svetlost sastoji od veoma malih čestica, korpuskula. Obe publikacije su ponovo dovele do velikih kontroverzi nakon kojih se Njutn povukao u Kembridž i prestao sa objavljivanjem svojih dela i teorija.

Tokom 1679. Njutn započinje prepisku sa sekretarom Kraljevskog društva, Robertom Hukom, koji je bio jedan od najžešćih kritičara Njutnovih teorija. Prepiska je navela Njutna da preispita svoje teorije o kretanju planeta, ali opet nije ništa javno objavio.

Tek 1684. na inicijativu Haleja, Njutn je pristao da objavi svoj rad.

Na nagovor Haleja Njutn je napisao i sovoje kapitalno delo koje je prvobitno nazvao “de Motu”. Sam Halej je bio oduševljen tim radom i u Kraljevskom društvu je prevagnulo njegovo uveravanje da bi delo trebalo štampati, ne kao običnu publikaciju, već kao celu knjigu, a i Njutna je uspeo da nagovori da proširi svoj rad.

Ipak, postojali su određeni problemi. Kao prvo Kraljevsko društvo nije imala novca za štampanje knjige, pa je Halej sam platio za manuskript i štampanje. Sa druge strane, Huk se usprotivio objavljivanju knjige tvrdeći da je Njutn ukrao njegove rezultate. Njutn je bio van sebe od besa i ponovo je prešao kroz ceo tekst, ovaj put precrtavajući i izbacujući svaki deo u kome je spomenuo Huka i njihovu prepisku. Takođe je odbio da završi knjigu.

Haleju je trebala sva diplomatija da smiri situaciju i napokon jula 1687. izlazi "Philosophiae naturalis principia mathematica" (Matematički principi prirodne filozofije) ili knjiga poznatija pod kraćim imenom "Principia".

"Principia" je jedno od najvažnijih naučnih radova svih vremena. Ne samo da je knjiga rešila sva pitanja i probleme tradicionalne astronomije, već je i otvorila i stimulisala nova bezgranična istrazivanja.

Njutn je nakon svega bio premoren i doživeo je nervni slom. Odložio je izdavanje drugog rada "Optics" i odbio ponuđeno mesto predsednika Kraljevskog društva sve dok Huk nije preminuo. Od tada nije više radio velike naučne radove. Provodio je vreme istraživajući hronologiju Biblije, i baveći se alhemijom. U 1705. počastvovan je viteštvom u znak priznanja za njegov izvanredan rad.

Njutn je preminuo 20. marta 1727. kao jedan od najvećih naučnika. Sahranjen je uz najveće državne počasti.    
 

ROĐEN JOHAN KEPLER (JOHANNES KEPLER, 1571 - 1630)

Kepler Johan

Nemački astronom i matematičar, upamćen po tri zakona kretanja planeta.

1600-te postaje asistent Tiho Braheau koji umire sledeće godine. Kepler je zatim započeo posao kompletiranja tabli predviđenih pozicija planeta koje je započeo Brahe. Iz Braheovih tačnih posmatranja, Kepler je zaključio da se Mars kreće po eliptičnoj orbiti i zatim 1609. objavio prvi zakon kretanja planeta (I Keplerov zakon). Spekulacije o magnetizmu su ga dovele do drugog zakona, a želja da poravna nebesku i muzičku harmoniju do trećeg zakona, objavljenog 1619.

1627. je objavljena knjiga "Rudolphine Tables" koja je bazirana na Tihovim osmatranjima i Keplerovim zakonima kretanja planeta i koja sadrzi najtacnije planetarne tablature sve do 18-og. veka.

Kepler je takođe proučavao supernovu iz 1604g. (Keplerova zvezda), i pružio je važne priloge o optici i teoriji teleskopa.

Johannes Kepler ili po njegovom pravom imenu Johann von Kappel je rođen u blizini Štutgarta. Otac mu je ubijen u Holandiji kada je Johannes imao samo pet godina. 1587. započinje studije na Tibingen univerzitetu gde ubrzo pokazuje svoj talenat za matematiku iako je studirao Protestantsku teologiju. Nakon završetka studija postaje učitelj matematike u Luterantskoj školi u Gracu.

Iako nije imao lepo mišljenje o astrologiji koju je nazivao "mala luda ćerka astronomije", Kepler je prateći trenutni modni trend proroka, pružio astrološka predviđanja o vremenu, pobuni seljaka i Turskoj invaziji, od kojih su se sva obistinila.

Izrada horoskopa je kasnije Kepleru donela pristojnu zaradu sa kojom je mogao da finansira svoj astronomski rad. U Tibingenu, Kepler biva pod uticajem profesora astronomije Mišela Mestlina (Michael Mastlin) koji je bio odlično upućen u Kopernikovu "Heliocentričnu teoriju". Kepler je potom otpušten zbog prihatanja Kopernikove ideje da Zemlja i ostale planete kruže oko Sunca. Iako je čak dva puta izbačen iz Luteranske Crkve, Kepler je doživotno verovao u božanski plan za kosmos. 1596. izdaje "Mysterium cosmographicum" (Misterije kosmosa), što mu donosi reputaciju briljantnog matematičara.

Religiozno uzdizanje u centralnoj Evropi ga primorava da napusti Grac te odlazi u posetu Tiho Braheu. Uočava preciznost Braheovih posmatranja i da bi njihova matematička analiza mogla unaprediti planetarnu teoriju. Tiho nije verovao u Kopernikovu teoriju, ali je bio toliko impresioniran Keplerovim mogućnostima da ga poziva da mu bude asistent. Kepler je ponudu prihvatio i kada je Tiho umro sledeće godine, nasleđuje ga na položaju carskog matematičara. 1604. pojavila se supernova u sazvežđu Zmijonosca i Kepler opisuje njene astronomske i astrološke aspekte u delu "De stella nova". Opisi su bili njegova dužnost kao carskog matematičara i astrološke interpretacije ovog astronomskog fenomena je morao prikazati caru Rudolfu II.

U ovo vreme Kepler nastavlja sa analizama Tihoovih posmatranja Marsa i zaključuje da  se Tihoove precizne informacije ne uklapaju ni u originalnu Kopernikovu teoriju niti u Tihoovu planetarnu shemu. Nakon nekoliko godina proračunavanja, Kepler 1609. zaključuje da Mars kruži oko Sunca ne po perfektnom krugu već po ekliptičnoj putanji.

Ovo je bio pronalazak koji se iz temelja kosio sa tradicijom koja datira još iz stare Grčke da planete kruže perfektno cirkularnim putanjama i nepromenjenim brzinama što je Kepler takođe dokazao kao netačno. Orbitalna brzina Marsa je najveća kada je u perihelu, kada je najbliži Suncu i najmanja kada je u afelu, najdalje od Sunca. Nakon proračuna da se ostale planete kreću kružnim orbitama oko Sunca, formulisao je ono što je sada poznato kao Keplerov prvi zakon kretanja planeta.

Drugi zakon kretanja planeta, da duž koja spaja Sunce sa planetom (radijus -vektor) opisuje u jednakim vremenima jednake površine, je doneo na osnovu spekulacije o magnetnoj sili Sunca koja pokreće planete  kružno dok Sunce rotira. Iako je ovo pogrešno, navelo je Keplera da formuliše jednačinu orbitalne brzine koja je bila tačna samo u perihelu i afelu a što je prethodilo njegovom drugom zakonu. Ova dva zakona je objavio 1609. u "Astronomia nova".

Sa idejom božanske harmonije svemira na umu, uspeo je da postavi različite orbitalne brzine u afelu i perihelu na muzičku skalu u cilju postizanja "celestialne harmonije", i dobio je ono za šta je smatrao da je primer božijeg zakona, da je odnos između distance planete od Sunca i vremena za koje planeta kompletira jedan krug oko Sunca. Prvo objavljen u "Harmonices mundi" 1619. Keplerov treći zakon kaže da se kvadrati vremena obilaženja planeta oko Sunca odnose kao kubovi njihovih srednjih daljina od Sunca.

Sedam delova "Epitome astronomiae Copernicanae" je Keplerov najduži i najuticajniji rad objavljen 1621. Ponovo objavljeno 1635. delo je jedno od svega nekoliko sistematskih objašnjavanja Kopernikove teorije i takođe sadrži detaljno objašnjenje Keplerovih zakona, kao i teorije kretanja Meseca.

Njegovo delo "Rudolphine tables" iz 1627. sadrži prve naučne detalje planetarnih pozicija i koristilo se sve do 18-og veka. Kepler je takođe napisao dva važna dela iz oblasti optike "Astronomia pars optica" (1604.) koje se bavi pitanjima tehnike za analizu optičkog sistema praćenjem zraka. Drugo delo iz 1611. "Dioptrice" je komentar na Galileov "Siderius nuncius" u kome Kepler predstavlja svoj sopstveni dizajn teleskopa (koji se sada zove "Keplerov teleskop" i koji se još uvek koristi pri izradi nekih dvogleda.

Njegovi komentari na Galilejeva posmatranja Jupiterovih meseca, su navela Keplera da prvi put upotrebi izraz "satelit" 1610. kada je opisivao ova tela.

Kepler je takođe napisao jednu od prvih naučno-fantasticnih priča "Somnium" u kojoj se opisuje zamišljeni put na Mesec.

Kepler je celog života bio veoma slabog zdravlja. Kada mu je majka bila na suđenju za vračanje, optužena da je veštica, Kepler joj je pomogao braneći je i zbog nje i zbog sebe , jer bi njena osuda imala negativan uticaj na njegovu karijeru. Umro je u Regensburgu kao siromah.
 

Artur Edington

Engleski astrofiziČar poznat po svojoj potpori Ajnštajnovoj teoriji relativnosti i po otkrivanju odnosa mase i luminoznosti.

1905. sa Griničke opservatorije fotografski posmatra asteroid Eros te precizno izračuna solarnu paralaksu.

Koristio je statističke metode za otkrivanje distribucije zvezda u Mlečnom Putu i njihovo kretanje. U 1913. postaje profesor astronomije na Univerzitetu u Kembridžu.

Edington ubrzo postaje zainteresiran za Ajnštajnovu teoriju relativnosti i negov proračun da svetlosni zraci mogu biti iskrivljeni u gravitacionim poljem. Za totalno pomračenje Sunca 1919. Eddington organizuje ekspediciju na Afričko ostrvo Principe, gde posmatra i fotografiše zvezde u blizini Sunčevog diska tokom eklipse. Po povratku u Englesku objavljuje da su pažljiva merenja i korigovanja pozicija ovih zvezda, potvrda predviđenog krivljenja svetlosti usled gravitacije Sunca.

Ipak, Eddingtonov najveći doprinos nauci je teorija proizvodnje energije u unutrašnjosti zvezda i zvezdane evolucije, sadržane u njegovoj knjizi "The Internal Constitution of Stars" (1926.).

Edington je tačno modelisao mnoštvo vodonika u zvezdama sličnim Suncu, i razvio teoriju objašnjenja kako varijabline zvezde cefeidi pulsiraju. 
 

KASINI PROLEĆE PORED JUPITERA