5. februar 1631.
Na današnji dan su poslanik Roger William (1603–83) i njegova žena stigli u Boston gde su osnovali religioznu koloniju Rhode Island, kao mesto rezervisano samo za Anabaptiste, Kvekere.

februar 1996.
Druge nedelje februara 1996. je objavljena značajna vest iz oblasti fizike. Objavljeno je da je najmanja poznata čestica, nazvana kvark, sastavljena od još manjih čestica. Ovo je duboko potreslo naučni svet, jer su fizičari do tada bili ubeđeni da je kvark najsitnija čestica. Gde je kraj?

8. februar 1693.
Osnovan je drugi po redu (posle Harvarda) univerzitet u SAD – College William and Mary. On se danas nalazi u Williamsburgu, u Virdžiniji. Prilikom osnivanja postavljena su tri postulata: 1) Da mladi Virdžinijanci budu dobro obrazovani i visokomoralni, 2) Da škola obezbeđuje dobre poslanike Virdžiniji i 3) Američki Indijanci će imati mogućnost da se u ovoj školi uče Hrišćanstvu. Mnoge stare škole u SAD su počele svoju delatnost na sličnim hrišćanskim idejama.

10. februar 1996.
Istorijski susret u šahu. Na današnji dan je višestruki svetski prvak u šahu i možda najbolji šahista u istoriji, Gari Kasparov, igrao i izgubio protiv IBM mašine zvane "Deep Blue". Kompjuter je bio programiran da svake sekunde analizira 200 miliona pozicija. To mu je omogućavalo da vidi 15 poteza na tabli unapred. Međutim, sledeći meč Gari Kasparov je dobio. Još uvek mašine se teško nose sa najpamatnijim ljudima.

11. februar 1847.
Rođendan Thomasa Edisona. Školovala ga je rođena majka kod kuće, a kasnije je to radio sâm. Edison (1847–1931) je imao 1.093 prijavljena patenta – najviše što je uspela jedna osoba. Godine 1910. je izjavio: "Ne postoji natprirodno. Sve može da se objasni materijalnim stvarima."

12. februar 1809.
Rođen je Charles Darwin (1809–1882), samo tri dana pre Abrahama Lincolna. Cenjen kao autor i naučnik, Darwin nije posedovao obrazovanje iz biologije. To mu nije smetalo da ode na 5–godišnje putovanje brodom "Beagle" i da posle 28 godina priprema objavi revolucionarno delo "Poreklo vrsta", gde je objavio ideju o evoluciji vrsta.

12. februar 1937.
Patentirano je sintetičko vlakno nazvano najlon. Ovaj polimer je otkrio hemičar–istraživač Wallace Carothers iz DuPont korporacije. Danas se najlon koristi za pravljenje odeće, španovanje teniskih reketa, dlačice za četkice za pranje zuba, hirurške šavove i hiljade drugih namena. Proizvodi se od prostih sastojaka: uglja, vode i vazduha. Ipak, paukova vlakna su dva puta jača od najlona, pa čak i od čeličnih vlakana.

13. februar 1633.
Italijanski astronom Galileo Galilej stiže u Rim, gde je doveden zbog suđenja. Presuda ga je teretila zbog njegovog heliocentričnog učenja – da se Zemlja okreće oko Sunca i suprotstavljanju Vatikanu.

Treba reći da Biblija nigde ne propoveda geocentrizam. Problem je očito bio na relaciji nauke i crkve. Papa i Katolička crkva su tek 1951. prihvatili teoriju o Velikom prasku i objavili daje ona "u saglasnosti sa Biblijom".

14. februar 1930.
Clyde W. Tombaugh (1906–97) je na fotografskim pločama snimljenim nekoliko dana ranije pronašao devetu i poslednju planetu Sunčevog sistema. Na zvanično objavljivanje se čekalo sve do 13. marta, kada je padala godišnjica smrti slavnog Percivala Lowella, koji je predvideo postojanje Plutona po anomalijama u kretanju Neptuna. Pluton je preko 40 puta dalji od Sunca nego Zemlja.

15. februar 1977.
Tri naučnika su se specijalnom podmornicom "Alvin" spustili na dubinu od 2,5 km u Pacifiku. Bili su iznenađeni kada su otkrili raznovrstan život oko hidrotermalnih izvora na dnu. Iz "dimnjaka" je izlazila vrela voda (400° C), a oko njih su živele kolonije rakova, školjki i bakterija.

16. februar 1905.
U Bostonu je osnovan Esperanto klub. Ideja o jednom univerzalnom svetskom jeziku pripisuje se ruskom fizičaru Lazarusu Zamenhofu (1859–1917). Esperanto znači "onaj koji se nada".

17. februar
Na današnji dan je prema knjiz Postajanja (7:11) počeo Veliki potop, u vreme kada je Noje već imao 600 godina.

17. februar 1600.
Spaljen je Giordano Bruno. Kao i Galilej, propovedao je heliocentrizam i ideju da je Sunce samo jedna od mnogih zvezda.

18. februar 1913.
Frederick Soddy je prvi put upotrebio termin izotop da bi opisao atome istog elementa sa neznatnom razlikom u masi. Svaki poznati elemenat ima makar nekoliko izotopa.

19. februar 1671.
Isaac Newton objavljuje rad o rasporedu boja u dugi. Objasnio je i izračunao kako višestruko odbijanje i prelamanje svetlosnih zraka u kapljicama vode dovode do stvaranja prelepog spektra boja.

20 februar 1943.
Dok je jedan seljak obrađivao polje kukuruza primetio je da se zemlja počinje da dimi. Pobegao je, a posle par dana na tom mestu je proradio vulkan, da bi uskoro narastao u visinu od preko 300 metara, a izbacivao pepeo i kamenje kilometar u visinu. Uskoro je selo Pericutin, zapadno od Mexico Cityja bilo potpuno zatrpano vrelim pepelom.

21. februar 1902.
Dr Harvey Cushing je izvršio prvu uspešnu operaciju mozga u SAD.

23. februar 1929.
Prvi pacijent je podvrgnut tretmanu diatermije u Schenectadyju, u New Yorku. Diatermija podrazumeva izlaganje visokofrekventnoj električnoj struji, usled čega se poboljšava protok krvi i smanjuju zapalenja.

24. februar 1987.
Izvesni australijski astronom je uočio svetlost koju je emitovala eksplozija udaljene zvezde. To se desilo u Velikom Magelanovom oblaku, susednoj galaksiji koja je oko 200.000 sv. godina daleko od nas i vidljiva je na južnom nebu. To je bila prva supernova registrovana još od daleke 1604. godine.

25. februar 1751.
U New York Cityju amerikanci su po ceni od 1 centa mogli da vide prvog dresiranog majmuna. On je umeo da igra, pljeska i okreće se preko glave.

26. februar 1919.
Grand Canyon u Arizoni je proglašen za nacionalni park. U tom delu kanjon je 18 milja širok, 1 milju dubok i dugačak 56 milja.

27. februar 1932. Časopis NATURE je objavio da je otkriven neutron. Otkrio ga je britanski naučnik James Chadwick (1891–1974) prilikom eksperimenata sa sudarima subatomskih čestica.

27. februar
Po knjizi Postajanja (8:14) Noje i porodica su napustili najzad barku, posle godinu dana i 10 dana od mitskog ulaska u brod. U ovom stihu se objavljuje da je Zemlja najzad bila suva.

28. februar 1500.
Italijanski pustolovi i istraživači Alonso de Ojeda i Amerigo Vespucci su otkrili ušće velike reke Amazona. Dugačka je preko 6.500 km i kod ušća široka preko 1.500 km. Svake sekunde protekne 15 puta više vode nego Misisipijem.