1. maj 1949.
GERARD KUIPER OTKRIVA NEREID, NEPTUNOV MESEC
Nereid je drugi neptunov satelit koji je Kajper otkrio. Nereid je
veličine od oko 340km. Iako je malo manji od Neptunovog meseca Proteusa,
Nereid je otkriven teleskopom mnogo ranije nego što je i jedan od
unutrašnjih Neptunovih satelita otkriven i to zbog mnogo veće udaljenosti od
odsjaja planete.
Nereid kompletira jednu orbitu oko Neptuna za 360 dana, na udaljenosti od
oko 5,51 miliona km od centra planete.
***
5. maj 1961.
ALAN ŠEPARD, PRVI AMERIKANAC U SVEMIRU
|
A. Šepard |
Alan Bartlett Jr. Shepard (1923-1998), prvi američki astronaut koji je
leteo u svemir "Mercury" letelicom. Odabran je 1959. kao jedan od
originalnih "Mercury" astronauta, i 5-og maja 1961. pilotirao je "Freedom 7"
letelicom na visini od 188 km pre nego što se vratio na Zemlju.
Iako nije leteo u svemir od 1964. do 1968. zbog medicinskih razloga,
vraća se u svemir kasnije kao komandir "Apollo 14" misije 1971. i peti je
čovek koji je hodao na Mesecu.
***
14 maj 1973.
LANSIRAN SKYLAB
Prva američka svemirska
stanica.
|
Skylab |
Skylab je izgrađen od trećeg
dela rakete "Saturn V". Stanica teška
75 tona je lansirana u skoro kružnu orbitu na visini od
433 km iznad Zemljine površine.
Skylab se sastojao od četiri dela od kojih je najveći
bila "orbitalna radionica" sa dužinom od 14,7m.
i širinom od 6,6m. u kojoj se takođe
nalazio i prostor gde su živeli astronauti.
"Vazdušni modul" je sadržavao
uređaje za kontrolu stanice i vrata za svemirske
šetnje. Na sledećem delu su se
nalazili dokovi za "Apolo" na jednom kraju, dok se na
drugom kraju nalazio dok za spasavanje.
Šest teleskopa za osmatranje Sunca su pokretani
energijom dobijenom iz četiri solarna panela u obliku
vetrenjaće.
Odmah nakon lansiranja, zaštitnik od mikrometeorita na
stanici se odvalio uništivši jedan
solarni panel i oštetivši drugi.
Nakon što su informisani o oštećenjima,
članovi prve posade su krenuli ka Skylabu maja 25-og i
nakon nekoliko teškoća uspevaju da
isprave zaštitnik od Sunčeve
radijacije i da odseku oštećeni
Solarni panel. Članovi ove prve
posade su bili C. Conrad (1930-99), J. Kerwin (1932- ) i P. Weitz (1932- ). Ova
posada se vraća na Zemlju 22-og juna nakon rekordnih 28
dana provedenih na stanici.
Uprkos ranim tehničkim problemima "Apollo Telescope
Mount" je radio 88% planiranog vremena i za to vreme uspeo da načini
30.000 snimaka. Takođe je načinjeno
10.000 snimaka Zemlje.
Jula 28-og. druga posada koju su sačinjavali A. Bean
(1932- ), O. Garriott (1932- ) i J. Lousma (1936- ) je lansirana ka stanici.
Astronauti su instalirali novi i mnogo moderniji zaštitnik
od Sunčeve radijacije kao i
mikrometeoritski detektor na konstukciji postolja teleskopa. Za vreme njihove
misije napravili su 25.000 snimaka Sunca i proučavali su
oko 100 sunčevih bljeskova.
Posada se takođe vratila sa 16.800 snimaka Zemlje koji
su korišćeni za istraživanja u
poljoprivredi, planiranje korišćenja zemljišta
i u potrazi za prirodnim resursima. Posada se vratila na Zemlju 25-og septembra
nakon 59 dana provedenih u svemiru što je bio novi
rekord.
G. Carr (1932- ), E. Gibson (1936- ), i W. Pogue (1930- ) su stigli na Skylab
16-og novembra. Najveci deo te misije oni
su proveli opravljajuči i zamenjujuči
pokvarene instrumente. I pored ovoga proveli su skoro dva puta više
od planiranog vremena u proučavanju
Sunca i komete Kohoutek i tri puta više vremena od
planiranog na vršenju raznih eksperimenata.
Vratili su se na Zemlju 4-og februara 1974. nakon rekordnih 84 dana
provedenih u svemiru.
Za vreme ove tri misije napravljeno je preko 120.000 fotografija Sunca i 72
km magnetnih traka je iskorišćeno za snimanje podataka o
eksperimentima koji su izvođeni na stanici.
Pet godina kasnije, stanica je usla u atmosferu iznad Indijskog okeana gde se
raspala i mnogi delovi su neplanirano pali na Australiju. Srećom,
niko nije bio povređen.
***
15. maj 1713.
RODJEN NICOLAS-LOUIS DE LACAILLE
Francuski astronom poznat kao "otac južne
astronomije". Između 1750. i 1754.
je vodio ekspediciju na Cape of Good Hope (Rt Dobre Nade)
gde je formirao 14 novih južnih sazvežđa
kojima je dao imena po naučnim instrumentima. Najveće
dostignuće ove ekspedicije je katalog od 10.000 zvezda
koji je posthumno izdat 1763. pod imenom "Coelum australe stelliferum".
Uz pomoć malog refraktora, Lacaille je otkrio 42
predhodno nepoznate magline, koje je tačno označio
kao objekte unutar naše galaksije Mlečni
Put.
On je takođe pretpostavio da su "Magelanovi Oblaci"
delovi naše galaksije. Sa Jerome Lalande-om je izmerio
lunarnu paralaksu.
Lacaille je preminuo 1762g.
***
17. maj 1836.
ROĐEN NORMAN JOSEPH LOCKYER
Engleski astronom koji je u Suncu otkrio helijum, prethodno napoznat hemijski
element.
Od 1857. je radio u Britanskoj Ratnoj Kancelariji, baveći
se u slobodnom vremenu astronomijom i drugim naučnim
istraživanjima. U isto vreme je gradio opservatoriju
u Hampstedu gde je živeo.
Od 1864. Lockyer počinje da se gotovo isključivo
bavi proučavanjem Sunca, nakon što
je čuo da je Gustav Kirckhoff 1859. otkrio da
Suncev spektar sadrži
linije koje ukazuju na prisustvo atoma natrijuma. Nakon
diskusije sa William Hugginsom, Lockyer pridodaje mali disperzioni spektroskop
na svoj teleskop, nadajući se da će
načiniti slično otkriće.
1868. pronalazi (nezavisno od Jules Janssen-a) da Solarne
prominence (izbočine) proizvode sjajne, žute
emisione linije. Jedna od ovih linija se nije pojavljivala ni u jednom
laboratorijskom spektru proizvedenom od poznatih zemaljskih hemijskih elemenata.
Lackyer je zaključio da je liniju proizveo "novi"
hemijski elemenat koji je nazvao "helijum" po grčkoj reči
koja znači Sunce.
Tek 1895. William Ramsey (1852 - 1916) je uspeo da izoluje helijum iz
ovozemaljskih izvora. Ovo otkriće dokazuje vrednost
spektroskopa u astronomiji.
1869. Lockyer osniva naučni magazin "Nature"
čiji je urednik bio 50 godina.
Kombinujući arheologiju i astronomiju došao
je u mogućnost da otkrije starost poznatih Stonhenge
monolita, računajući promenu položaja
izlaska Sunca na dan letnje ravnodnevnice od vremena kada su monoliti Stonhenga
izgrađeni.
1890. osniva "Solar Physics Laboratory" čiji je
direktor bio do 1911.
Ostatak svog naučnog
života je proveo u "Hill Observatory" opservatoriji
u gradu Sidmouth koja je sada poznata kao "Norman Lockyer Obeservatory".
Preminuo je 1920.
|