Sadržaj AM

Nereid je drugi neptunov satelit koji je Kajper otkrio. Nereid je veličine od oko 340km. Iako je malo manji od Neptunovog meseca Proteusa, Nereid je otkriven teleskopom mnogo ranije nego što je i jedan od unutrašnjih Neptunovih satelita otkriven i to zbog mnogo veće udaljenosti od odsjaja planete.

Nereid kompletira jednu orbitu oko Neptuna za 360 dana, na udaljenosti od oko 5,51 miliona km od centra planete.    

***

5. maj 1961.
ALAN ŠEPARD, PRVI AMERIKANAC U SVEMIRU 

A. Šepard

Alan Bartlett Jr. Shepard (1923-1998), prvi američki astronaut koji je leteo u svemir "Mercury" letelicom. Odabran je 1959. kao jedan od originalnih "Mercury" astronauta, i 5-og maja 1961. pilotirao je "Freedom 7" letelicom na visini od 188 km pre nego što se vratio na Zemlju.

Iako nije leteo u svemir od 1964. do 1968. zbog medicinskih razloga, vraća se u svemir kasnije kao komandir "Apollo 14" misije 1971. i peti je čovek koji je hodao na Mesecu.

***

14 maj 1973.
LANSIRAN SKYLAB
Prva američka svemirska stanica.

Skylab

Skylab je izgrađen od trećeg dela  rakete "Saturn V". Stanica teška 75 tona je lansirana u skoro kružnu orbitu na visini od 433 km iznad Zemljine površine.

Skylab se sastojao od četiri dela od kojih je najveći bila "orbitalna radionica" sa dužinom od 14,7m. i širinom od 6,6m. u kojoj se takođe nalazio i prostor gde su živeli astronauti.

"Vazdušni modul" je sadržavao uređaje za kontrolu stanice i vrata za svemirske šetnje. Na sledećem delu su se nalazili dokovi za "Apolo" na jednom kraju, dok se na drugom kraju nalazio dok za spasavanje.

Šest teleskopa za osmatranje Sunca su pokretani energijom dobijenom iz četiri solarna panela u obliku vetrenjaće.

Odmah nakon lansiranja, zaštitnik od mikrometeorita na stanici se odvalio uništivši jedan solarni panel i oštetivši drugi. Nakon što su informisani o oštećenjima, članovi prve posade su krenuli ka Skylabu maja 25-og i nakon nekoliko teškoća uspevaju da isprave zaštitnik od Sunčeve radijacije i da odseku oštećeni Solarni panel. Članovi ove prve posade su bili C. Conrad (1930-99), J. Kerwin (1932- ) i P. Weitz (1932- ). Ova posada se vraća na Zemlju 22-og juna nakon rekordnih 28 dana provedenih na stanici.

Uprkos ranim tehničkim problemima "Apollo Telescope Mount" je radio 88% planiranog vremena i za to vreme uspeo da načini 30.000 snimaka. Takođe je načinjeno 10.000 snimaka Zemlje.

Jula 28-og. druga posada koju su sačinjavali A. Bean (1932- ), O. Garriott (1932- ) i J. Lousma (1936- ) je lansirana ka stanici. Astronauti su instalirali novi i mnogo moderniji zaštitnik od Sunčeve radijacije kao i mikrometeoritski detektor na konstukciji postolja teleskopa. Za vreme njihove misije napravili su 25.000 snimaka Sunca i proučavali su oko 100 sunčevih bljeskova.

Posada se takođe vratila sa 16.800 snimaka Zemlje koji su korišćeni za istraživanja u poljoprivredi, planiranje korišćenja zemljišta i u potrazi za prirodnim resursima. Posada se vratila na Zemlju 25-og septembra nakon 59 dana provedenih u svemiru što je bio novi rekord.

G. Carr (1932- ), E. Gibson (1936- ), i W. Pogue (1930- ) su stigli na Skylab 16-og novembra. Najveci deo te misije oni su proveli opravljajuči i zamenjujuči pokvarene instrumente. I pored ovoga proveli su skoro dva puta više od planiranog vremena u proučavanju Sunca i komete Kohoutek i tri puta više vremena od planiranog na vršenju raznih eksperimenata.

Vratili su se na Zemlju 4-og februara 1974. nakon rekordnih 84 dana provedenih u svemiru.

Za vreme ove tri misije napravljeno je preko 120.000 fotografija Sunca i 72 km magnetnih traka je iskorišćeno za snimanje podataka o eksperimentima koji su izvođeni na stanici.

Pet godina kasnije, stanica je usla u atmosferu iznad Indijskog okeana gde se raspala i mnogi delovi su neplanirano pali na Australiju. Srećom, niko nije bio povređen.

***

15. maj 1713.
RODJEN NICOLAS-LOUIS DE LACAILLE

Francuski astronom poznat kao "otac južne astronomije". Između 1750. i 1754. je vodio ekspediciju na Cape of Good Hope (Rt Dobre Nade) gde je formirao 14 novih južnih sazvežđa kojima je dao imena po naučnim instrumentima. Najveće dostignuće ove ekspedicije je katalog od 10.000 zvezda koji je posthumno izdat 1763. pod imenom "Coelum australe stelliferum".

Uz pomoć malog refraktora, Lacaille je otkrio 42 predhodno nepoznate magline, koje je tačno označio kao objekte unutar naše galaksije Mlečni Put.

On je takođe pretpostavio da su "Magelanovi Oblaci" delovi naše galaksije. Sa Jerome Lalande-om je izmerio lunarnu paralaksu.

Lacaille je preminuo 1762g.

***

17. maj 1836.
ROĐEN NORMAN JOSEPH LOCKYER

Engleski astronom koji je u Suncu otkrio helijum, prethodno napoznat hemijski element.

Od 1857. je radio u Britanskoj Ratnoj Kancelariji, baveći se u slobodnom vremenu astronomijom i drugim naučnim istraživanjima. U isto vreme je gradio opservatoriju u Hampstedu gde je živeo.

Od 1864. Lockyer počinje da se gotovo isključivo bavi proučavanjem Sunca, nakon što je čuo da je Gustav Kirckhoff 1859. otkrio da Suncev spektar sadrži linije koje ukazuju na prisustvo atoma natrijuma. Nakon diskusije sa William Hugginsom, Lockyer pridodaje mali disperzioni spektroskop na svoj teleskop, nadajući se da će načiniti slično otkriće.

1868. pronalazi (nezavisno od Jules Janssen-a) da Solarne prominence (izbočine) proizvode sjajne, žute emisione linije. Jedna od ovih linija se nije pojavljivala ni u jednom laboratorijskom spektru proizvedenom od poznatih zemaljskih hemijskih elemenata. Lackyer je zaključio da je liniju proizveo "novi" hemijski elemenat koji je nazvao "helijum" po grčkoj reči koja znači Sunce.

Tek 1895. William Ramsey (1852 - 1916) je uspeo da izoluje helijum iz ovozemaljskih izvora. Ovo otkriće dokazuje vrednost spektroskopa u astronomiji.

1869. Lockyer osniva naučni magazin "Nature" čiji je urednik bio 50 godina. Kombinujući arheologiju i astronomiju došao je u mogućnost da otkrije starost poznatih Stonhenge monolita, računajući promenu položaja izlaska Sunca na dan letnje ravnodnevnice od vremena kada su monoliti Stonhenga izgrađeni.

1890. osniva "Solar Physics Laboratory" čiji je direktor bio do 1911.

Ostatak svog naučnog života je proveo u "Hill Observatory" opservatoriji u gradu Sidmouth koja je sada poznata kao "Norman Lockyer Obeservatory".

Preminuo je 1920.