2. maj 1800. – Britanski naučnik William Nicholson (1753–1815) je mešavinom hemikalija napravio prvu primitivnu bateriju. Propuštajući njenu struju kroz vodu da bi posmatrao nastajanje mehurića otkrio je elektrolizu i razložio je na vodonik i kiseonik.

3. maj 1885. – Rođen je britanski biolog Thomas Henry Huxley (1825–95). prvi čovek koji je sebe nazvao agnostikom. Termin je nastao i prvi put je upotrebljen 1869. godine i označava učenje da je svo znanje ograničeno materijalnim svetom. Ako i postoji, duhovni svet je neodređen. Kao gorljivi branilac evolucije, Haksli je bio poznat kao "Darvinov buldog".

7. maj 1911. – Ernest Rutherford je javno prezentovao svoj model atoma. On je predhodno otkrio da se atom sastoji od kompaktnog pozitivnog jezgra oko koga se okreću negativno naelektrisani elektroni. Raderford je pokazao da je središnje jezgro veoma sitno i da je stoga materija sastavljena uglavnom od praznog prostora.

1902. – Vukan Maunt Pelee je smešten na Martiniku, francuskom ostrvu u Karibima. Vulkanska eksplozija koja se desila na današnji dan izbacila je smrtonosni oblak vrelih gasova po čitavom ostrvu. U gradu Saint Pierre nastradalo je u jednom trenu oko 30.000 stanovnika. Preživeo je samo jedan robijaš, koji se nalazio u podzemnom zatvoru. Danas grad ima samo 4,500 stanovnika.

8. maj 1945. – Vlade Velike Britanije i Amerike obznanile su da ovaj datum predstavlja dan pobede saveznika u Evropi i konačan kraj Drugog svetskog rata. Japan se bezuslovno predao Amerikancima tek 14. avgusta iste godine.

9. maj 1745. – Treći koledž po redu osnovan u SAD, Yale, doneo je svoj ustav. Inače, ovaj univerzitet je osnovan još 1701. godine u Branfordu, Konektikat. Ime nosi po velikom donatoru, engleskom trgovcu Elihu Yaleu.

10. maj 1869. – Kada su se dva izvođačka tima uspešno srela u Promontory Summitu, u Juti, uspostavljena je prva transkontinentalna železnička linija. Šest godina ranije jedna ekipa (Central Pacific Railroad) je krenula iz kalifornijskog Sakramenta, a druga (Union Pacific Railroad) iz Omahe u Nebrasci. Na poslednjem zakivku, izrađenom od zlata, bilo je ugravirano: "Neka Bog ujedini našu zemlju kao što je ova pruga ujedinila dva svetska okeana".

12. maj 1796. – Britanski fizičar Edward Janner (1749-1823) je izveo prvu vakcinaciju u svetu. On je pacijenta namerno zarazio malom količinom virusa malih boginja, a pacijentov organizam je sam stvorio snažnu imunu reakciju na bolest stvaranjem antitela.

14. maj 1948. – Na današnji dan Izrael je od Ujedinjenih nacija dobio nezavisnost. Jevreji koji su preživeli II Svetski rat sakupili su se u Palestini sa željom i namerom da ponovo objedine svoju naciju.

15. maj 1953. – U poznatom naučnom magazinu "SCIENCE TODAY" izašao je članak Stanleya Millera pod naslovom "Stvaranje aminokiselina u primitivnim uslovima rane Zemlje". On je na univerzitetu u Čikagu pokušao da stvori fizičke uslove indentične onima u ranim fazama Zemljine geološke istorije i ponovi stvaranje života. Pomešao je nekoliko gasova sa toplom vodenom parom i kroz njih propuštao električne varnice. Voda je predstavljala prvobitni okean, a varnice su služile kao izvor energije i predstavljale su munje. Eksperimentom je potvrđeno stvaranje nekih jednostavnih aminokiselina. Međutim, ovi rezultati nisu pružili dokaz o spontanom nastanku života na Zemlji iz najmanje 3 razloga. Prvo, pri stvaranju tih aminokiselina nigde nije uključen kiseonik, iako se nepobitno zna da ga je na prvobitnoj Zemlji oduvek bilo. Drugo, stvorene amino kiseline su predstavljale jednaku smešu i levo i desno orijentisanih molekula, dok su skoro svi molekuli aminokiselina živih organizama levo orijentisani. I treće, dobijene aminokiseline su bile oko 10.000 puta jednostavnije od onih koje su učestvovale u stvaranju proteina i ćelija.

16. maj 1956. – U Australiji su naučno posmatrane arktičke laste, koje su tu doletele iz daleke Rusije prevalivši udaljenost od 22,5 hiljade kilometara. Postoje dokazi da mogu da se sele i dalje, prelećući udaljenosti od Grenlanda do Australije.

17. maj 1931. – U časopisu "NATURE" Georges Lamaitre je prvi put objavio ideju da je čitav kosmos možda nastao u jednoj eksploziji primordijalnog atoma. Belgijski propovednik i matematičar je tako stvorio temelje teorije Velikog praska. Godine 1951. rimski papa Pius XII je objavio da se crkva slaže sa ovom teorijom stvaranja svet.

18. maj 1980. – Severna Amerika je potrešena velikom erupcijom Mount St. Helena u Vašingtonu. U vazduh je odletelo preko 500 m vrha planine, a oblak prašine je nedeljama kružio Zemljinom kuglom.

19. maj 1910. – Zemlja je prošla kroz rep Halejeve komete i to je bio razlog za veliku paniku u čitavom svetu. Verovalo se da će cijanid u repu komete izazvati smrtan ishod na Zemlji. Mnogi ljudi su pokušavali da zapečate prozore i vrata, a prodavale su se i "pilule protiv komete". Međutim, događaj je prošao bez ikakvih posledica, jer je par miliona kilometara dugačak rep komete uglavnom sačinjen od retkih molekula i praznog prostora.

20. maj 1875. – U Francuskoj je osnovan Međunarodni biro za mere i težine kao odgovor na potrebu da se standardizuju fizičke mere za potrebe inženjerstva, medicine i ostalih tehničkih potreba.

21. maj 1965. – Glavni naslovi u "NEW YORK TIMESU" su objavili da je najzad potvrđena teorija o Velikom prasku. Naučnici Arno Penzias i Robert Wilson su otkrili pozadinsko zračenje koje je prisutno u čitavom kosmosu. To nevidljivo zračenje ima energetski ekvivalent temperaturi od – 270°C, samo malo više od apsolutne nule. Ovo slabašno zračenje se objašnjava kao poslednji eho početnog super–vrelog Velikog praska, kojim je nastao univerzum pre mnogo milijardi godina.

23. maj 1785. – Benjamin Franklin je objavio svoj pronalazak bifokalnih naočara. On je inače istraživao skoro sve prirodne pojave koje su mu bile dostupne, od sočiva do munja. Bifokalna optika se može naći i u prirodi, jer karibska riba anableps poseduje duple retine. Gornja služi da posmatra nebo i svoje neprijatelje iz vazduha, morske ptice, dok donja služi za lov na ribice ispod nje.

1963. – Prvi put posle Rezolucije Informbiroa Jugoslaviju i predsednika Tita posetili su partijski lider koji je nasledio J. Staljina prvi sekretar partije SSSR Nikita Hruščov i predsednik vlade Nikolaj Bulganjin. U posetu je došla najvažnija politička elita tada vodeće svetske sile u svetu i to je bio važan politički događaj za sve naše susede i šire.

24. maj 1543. – Umro je poljski astronom Nikola Kopernik (1473–1543). Istog dana je objavljena i njegova slavna knjiga "O okretanju nebeskih sfera". U njoj Kopernik objašnjava tada nepopularnu ideju o okretanju Zemlje oko Sunca. Knjiga je napisana 13 godina ranije ali naučni autoriteti nisu dozvoljavali da se uči heliocentrični pogled na svet.

1844. – Poslata je prva telegrafska poruka između Vašingtona i Baltimora. Pronalazač Samuel Morse je dugo godina pre toga uspešno eksperimentisao sa telegrafom. Svega 22 godine kasnije, signal je podmorskim kablom prešao okean.

25. maj 1768. – Kapetan James Cook je krenuo na svoje prvo putvanje u Južni Pacifik. U sledećih 3 godine istražio je mnoga ostrva i mapirao obale Novog Zelanda i zapadne Australije.

26. maj 1940. – Počelo evakuisanje savezničkih vojnika kod Denkerka u Francuskoj. Preko 400.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika je bilo uhvaćeno u zamku na francuskoj obali u II Svetskom ratu. Nemačke snage su bila na samo 10 km od njih ali ih nisu mogli odlučnije napasti zbog guste magle koja je pala po plažama. Tako je bilo sledećih 9 dana što je bilo dovoljno da se vojska transportuje u Englesku.

27. maj 1933. – Svetska izložba "VEK NAPRETKA" u Čikagu otvorena je na jedan neobičan način. Svetlost sa izlazeće zvezde Arcturus, četvrte najsjajnije zvezde na nebu, bila je uhvaćena teleskopom aktivirala je poseban prekidač i time je započela oficijelna ceremonija otvaranja. Zašto je izabran baš džin Arktur? Predhodna izložba koja je bila održana u Čikagu bila je pre 40 godina, a znalo se da je zvezda Arktur udaljena oko 40 sv. godina od Zemlje. Tako je odlučeno da svetlost koja je pošla sa Arktura tokom prve izložbe bude inicijator otvaranja druge izložbe. Danas se zna da je Arktur udaljen oko 36 sv. godine i od 1933. godine nazivaju ga i zvezdom Svetskih izložbi.

28. maj 585 p.n.e. – Neki ovaj datum nazivaju prvim pravim istorijski pouzdanim datumom. Desilo se totalno pomračenje Sunca, baš onako kako je i predvideo grčki filozof Tales iz Mileta. Totalni mrak koji je zavladao uneo je toliku pometnju, da je rat koji se vodio između Lidijaca i Medeja odmah prekinut. Od svih planeta u Solarnom sistemu jedino je položaj Zemlje takav da je sa nje moguće posmatrati potpuno pomračenje Sunca.

29. maj 1919. – Posmatrajući prilikom pomračenja Sunca jedva vidljivo skretanje Sunčevih zrakova usled njegove gravitacije uspešno je potvrđena Ajnštajnova teorija relativiteta. Ser Arthur Eddington je predvodio ekspediciju u Južni Pacifik da bi fotografisali ovaj retki fenomen.

1953. – Ser Edmund Hillary i šerpas Tenzing Norkay postali su prvi istraživači koji su se uspešno popeli na Mount Everest. Hilari je bio sa N. Zelanda, a Norkaj iz Nepala. Penjanje je trajalo 11 nedelja i imali su nekoliko baznih logora.

1986. – Biotehnološka kompanija u Viskonsinu je otpočela probne radove na projektu genetski modifikovanih organizama. U biljke duvana ubačeni su strani geni da bi nove biljke rasle brže i veće.

30. maj 1898. – Naučnici Alexander Ramsay i Morris Travers su otkrili hemijski elemenat kripton. To je gas bez boje, ukusa i mirisa, koji pravi svega nekoliko hemijskih jedinjenja. Ime kripton znači sakriveni na grčkom. Iste godine isti istraživački tim je pronašao i elemente ksenon i neon.

31. maj 1889. – Grad Johnstown u američkoj državi Pensilvaniji je zbrisan, kada ga je pogodio talas vode iz porušene obližnje brane. To je bila prva velika nesreća u američkoj istoriji. Ukupno je stradalo 2.200 ljudi.