am@astronomija.co.yu

 

Nebeski događaji

Godišnje
• Efemeride
• Faze Meseca
• Sumraci
 

 
 

Sadržaj AM

 

 

Dipl. ing.
Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

 
 
Drgo Dragović, autor knjiga "Kalendar kroz istoriju" i "Molim te objasni mi", izdvojio je neke zanimljive događaje koji su se tokom istorije dogodili ovog meseca.

U MARTU

1. mart – 1872. godine američki Kongres je odobrio stvaranje prvog Nacionalnog parka u državama Vajoming, Montana i Ajdaho. To je slavni Jeloustonski park, sa 9.000 kvadratna kilometra.

– 1886. Francuski naučnik Henry Becquerel (1852–1908) je otkrio prirodnu radioaktivnost. Prethodnog dana je parče rude uranijuma, koje je ispitivao, stavio u fioku. Kada je sledećeg dana pogledao slučajno ostavljeni foto–papir na stolu, uočio je da je osvetljen. Zaključio je da je zračenje urana prošlo kroz dasku stola i obavilo posao.

2. mart – 1972. U veče ovog dana američka svemirska letilica Pioneer 10 je otpočela svoje putovanje u dubine kosmosa. Posle 11 godina postao je prva letilica koja je napustila Solarni sistem, putujući brzinom od 45.000 km/h ili preko milion kimometara dnevno. Danas je udaljen od Zemlje više od 12 milijardi kilometara i signalu je bilo potrebno preko 11 sati da stignu do njega. Nažalost, prošlog leta je dalji kontakt postao nemoguć.

3. mart – 1899. Desio se sudar dva britanska broda: "East Goodwin" i još jednog parobroda. Odmah je poslat signal za uzbunu bežičnim radiom. To je bilo njegovo prvo korišćenje od kako ga je izumeo italijanski fizičar Guglielmo Marconi (1874–1937).

4. mart – 1675. Astronom John Flamsteed je postavljen za prvog direktora Griničke opservatorije. Ta će opservatorija kasnije postati početno mesto za merenje geografske dužine na Zemlji. Kroz Grinič prolazi prvi meridijan i on ima nultu geografsku dužinu. Opservatorija je zatvorena 1998. godine posle 323 godine rada.

5. mart – 1827. Umro je znameniti francuski matematičar i naučnik Pierre–Simon Laplace (1749–1827), a poslednje reči su mu bile: "Čovek prati jedino fantome". U svojoj knjizi "NEBESKE MEHANIKE" popularisao je ideju da Solarni sistem nastao iz oblaka prašine. Kada mu je Napoleon prgivorio da je napisao debelu knjigu o nastanku svemira, a da nigde nije pomenuo Boga, Laplas mu je odgovorio: "Veličanstvo, nije mi bila potrebna takva pretpostavka".

6. mart – 1869. Objavljene su prve tablice periodnog sistema hemijskih elemenata. Smislio ih je ruski hemičar i učitelj Dmitrij Mendeljejev (1834–1907), poređavši 63 hemijska elementa po njihovoj atomskoj težini, predvidevši nekoliko novih, za koje je ostavio prazna mesta u tabeli.

7. mart – 1982. Mnogi ljudi na Zemlji su se uplašili da je došao famozni Smak sveta. Dva britanska naučnika su predvidela da će se tog dana svih devet planeta Sunčevog sistema naći poređane u jednoj liniji. Trebalo je da njihova pojačana gravitacija izazove razorne zemljotrese. Pojava se naziva Jupiterov efekat, po najvećoj našoj planeti. Kao što se vidi, ništa od toga.

8. mart – Na taj dan astronom Johannes Kepler (1571–1630) je otkrio da se planete kreću oko Sunca po eliptičnim orbitama.

9. mart – 1975. Počeo sa radom veliki naftovod na Aljasci. On danas snabdeva Ameriku sa oko 20% ukupne domaće nafte.

10. mart – 1876. Prva rečenica je izgovorena preko telefona. Sam uređaj je pronađen od strane Alexandera Grahama Bella (1847–1922) i njegovog asistenta Thomasa Watsona i patentiran 3 dana ranije. Poziv je bio upućen iz jedne sobe u drugu u Belovoj kući, a rečenica je bila: "Gospodine Votsone, dođite, potrebni ste mi!" Naime, Bel je upravo pre toga prosuo po sebi neku kiselinu i bila mu je potrebna pomoć, tako da je prvi poziv bio zapravo poziv za hitnu pomoć. Kada je Bel umro 4. avgusta 1922. svi telefoni u Americi su jedan minut bili nemi u znak počasti velikom pronalazaču.

11. mart – 1986. Brza kosmička letilica krenula je ka Halejevoj kometi koja je uskoro proletela. Tog dana je evropska letilica Giotto proletela najbliže kometi i poslala je detaljne slike komete nazad ka Zemlji. Telo komete je nepravilnog oblika i izuzetno tamne boje. Ponovo će doći za 76 godina.

12. mart – 1888. Severoistok Amerike pogodila je legendarna mećava. U Njujorku su smetovi bili visoki preko 7 metara, grad je bio pred kolapsom i odneto je preko 400 života.

13. mart – 1781. Britanski astronom nemačkog porekla Sir William Herscel (1738–1822) otkrio je 6–inčnim teleskopom planetu Uran, u početku misleći da je to daleko svetlo neke komete.

14. mart – 1879. Rođendan izuzetnog fizičara i mislioca nemačkog Jevreja Alberta Einsteina (1879–1955), tvorca teorije relativiteta.

15. mart – 1931. U Čikagu osnovana prva Banka krvi. Neki evolucionisti su istraživali sličnost u sastavu krvi i morske vode.

16. mart – 1963. U časopisu "NATURE" je objavljeno da je u dubinama svemira otkriven izvor neobičnog tipa svetlosti. Kasnije su otkriveni i ostali i nazvani su kvazari ili quasi–stellar objects, rekorderi u udaljenosti.

17. mart – 492. Umro je Sveti Patrik i sahranjen u svojoj Irskoj. Kada je imao 16 godina gusari su ga zarobili i prodali kao roba. Kao Hrišćanin vratio se u otadžbinu i osnovao preko 300 crkava. To je i danas najveći irski praznik svuda u svetu.

18. mart – 1952. Prvi pacijent sa kataraktom oka je podvrgnut operaciji u kojoj mu je sočivo zamenjeno plastičnim. Operacija je uspešno izvedena u Filadelfiji.

19. mart – Tradicionalno, svakog proleća na ovaj dan, laste se vraćaju u San Juan Capistrano u južnoj Kaliforniji. Svake godine prelaze 10.000 km na putu iz Argentine.

20. mart – 1727. U 82. godini umro je Sir Isaac Newton. Sahranjen je među kraljevima i kraljicama u londonskoj Westminsterskoj opatiji. Više je napisao o teologiji nego o nauci.

22. mart – Sa razlikom od 1 ili dva dana na ovaj dan počinje proleće na severnoj hemisferi. Taj dan se naziva prolećna ravnodnevica ili ekvinocijum. Na taj dan Sunce prelazi Zemljin ekvator i kreće se ka severnoj polulopti. Početkom proleća dan i noć traju po 12 časova svuda na Zemlji, pa se zato i naziva "equinox" ili ravnodnevica. Na južnoj polulopti tog dana počinje jesen. Naša godišnja doba rezultat su nagnutosti Zemljine ose od 23,5 stepeni. (Više o tome i još ponešto o godišnjim dobima možete naći u knjizi "KALENDAR KROZ ISTORIJU" dragovic@net.yu)

24. mart – 1989. Tanker "Exxon Valdez" se nasukao na greben Bligh Reef na Aljasci. Tom prilikom izlilo se preko 240.000 barela nafte koja je prekrila i ekološki uništila 80 km obale. Čišćenje je koštalo više milijardi dolara, a glavni projekat je predvideo bakterije koje jedu naftu.

25. mart – 1989. Novine su objavile da su dva naučnika iz Jute, SAD, uspela da ostvare kontrolisanu atomsku fuziju. Uskoro je otkriveno da to baš i nije bilo tako lako.

26. mart – 1953. Dr John Salk (1914–1995) je objavio da je smislio novu vakcinu protiv poliomelitisa. Ova opaka bolest napadala je posebno mlade i brzo se širila, pa su uskoro sve škole uvele vakcinaciju kao obaveznu.

1860. – Američki patentni zavod je odobrio M. L. Byrnu patent za krunjač kukuruza. Bio je to jednostavan šraf od drveta ali vrlo efikasan u to vreme.

28. mart – 1979. Ovog jutra nuklearni reaktor u elektrani Three Mile Island u Pensilvaniji se pokvario. Nije bilo žrtava ali je potrošeno 2 milijarde dolara za čišćenje okoline.

29. mart – Na prvoj planeti Sunčevog sistema, Merkuru, na ovaj dan je poslednji dan u godini. Merkur je kompletirao jedan krug oko Sunca za samo 88 dana, krećući se prosečnom brzinom od preko 172.000 km/h.

30. mart – 1842. Prvi put je etar korišćen kao anestetik prilikom operacija. To je uradio dr Crawford Long u gradu Jeffersonu, u Džordžiji.

31. mart – 1918. U Americi je prvi put uvedeno Daylight Saving Time – "letnje vreme". Isplanirano je tokom Prvog sv. rata da bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Ideja se pokazala dobrom, ali je kao vrlo nepopularna odbačena već sledeće godine. Ponovo je uvedeno 1942. godine i nazvano je Ratno vreme. Ovog puta ideja je zaživela i ostala je u čitavom svetu sve do danas.

 

(januar 2004.)

vrh