Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena?

am@astronomija.co.yu

• Eksplodirao spejs šatl
• Ukratko o Kolumbiji
• Prvi izveštaj o uzroku pada
• Da li se posada mogla spsti?

Ako je oštećenje termalnih pločica uzrok nesreće spejs šatla, da li je posada bila osuđena na nesreću od samog lansiranja 16-og januara? Ili je Nasa mogla da spase neke ili sve članove posade tako što bi bar pokušala da popravi letelicu ili tako što bi poslala drugi šatl u misiju spasavanja?

Prvo lansiranje
Kolumbije 1981.

Nasa je od početka znala da je komad izolacionog gumiranog sunđera sa spoljašnjeg rezervoara otpao nekoliko trenutaka nakon poletanja i da je udario levo krilo letelice, najverovatnije odvalivši nekoliko termalnih pločica koje štite šatl od sagorevanja pri sletanju kroz atmosferu. Inzinjeri su proveli dane analizirajući situaciju i zaključili da nema razloga za zabrinutost. Ali samo nekoliko sati nakon nesreće, menadžer programa Ron Dittemore je priznao da je Nasa možda pogrešila i da oštećenje krila prilikom lansiranja ima udela ako nije i sam razlog raspada Columbije pri sletanju.

Ovo su činjenice:

Nasa nije pokušala da ispita levo krilo Kolumbije sa nekim od velikih zemaljskih teleskopa, 300 km ispod letelice, ili možda sa nekim od špijunskih satelita. Istina, zadnji put kada je Nasa koristila teleskope da bi ispitala spremište gde se nalazi padobran-kočnica na letelici Discovery 1998. g. za vreme misije u kojoj je bio i John Glenn, fotografije načinjene teleskopima i satelitima su bile od male koristi.

Takođe, Nasa nije pozvala posadu Međunarodne svemirske stanice (ISS) da ispita krilo pomoću kamere na ISS, kada su se ISS i Kolumbija mimoilazile na nekoliko stotina kilometara razdaljine što se desilo nekoliko puta za vreme dvonedeljne misije Kolumbije.

Astronauti nisu bili trenirani a ni opremljeni da poprave oštećene pločice bilo gde na šatlu a pogotovu ne na tako nepristupačnom delu kao što je donji deo krila. Čak i da su hteli, astronauti Kolumbije nisu mogli da improvizuju nešto u stilu posade Apollo 13 i zamene oštećene pločice, jer unutar Kolumbije nije bilo ničega što bi moglo zameniti termalne pločice.

Dva astronauta Kolumbije su bila trenirana za "svemirski hod" (spacewalk), i imali su i opremu i odela za to, ali ni jedan od njih nije bio treniran da uradi nešto više od prostijih popravki.

Sletanje šatla

Teoretski, Nasa je mogla poslati drugi šatl da spasi sedam članova posade na Kolumbiji. U normalnim uslovima, treba oko četiri meseca da se letelica pripremi za lansiranje, ali u nuždi, Nasa tvrdi da je moguće spremiti šatl za lansiranje u roku manjem od nedelju dana ako se izostave testovi i ako se letelica već nalazi na lansirnoj rampi.

Kolumbija je imala dovoljno goriva i zaliha da ostane u orbiti do srede, a i astronauti bi verovatno bili sposobni da ostanu i par dana duže od toga. Sa šatlom Atlantis spremnim da se postavi na lansirnu rampu, teoretski bi se moglo požuriti sa lansiranjem i astronauti sa Kolumbije bi mogli da pređu u Atlantis "svemirskim hodom". Ako bi Atlantis bio lansiran sa minimalnim brojem od dva člana posade, mogao bi da primi svih sedam članova posade Kolumbije.

Napuštanje Kolumbije i prelazak astronauta na ISS nije bio moguć. S obzirom da je orbita Kolumbije totalno drugačija od orbite ISS, Kolumbija nije imala dovoljno goriva da doleti do ISS. Čak i da se kojim slučajem mogla dovući do ISS, ne bi mogla da se parkira na dok ISS-a.

pločice

Nasa je sada skoro sigurna da je oštećenje pločica pri lansiranju učinilo više štete nego što su pretpostavljali. Lomljenje i gubitak nekoliko malih silikatnih termalnih pločica koje zaštićuju aluminijumski kostur unutrašnjosti Kolumbije od temeperature koja iznosi oko 1.700 C stepeni pri sletanju kroz atmosferu je moglo da ima domino efekat na letelici.

Zamena pločica na Kolumbiji

Malo ko se danas seća da je nakon leta Kolumbije 1997. godine, čak 300 od 24.000 ovih termalnih pločica koliko ih ima na letelici, bilo oštećeno. Od ovih 300 čak 125 je bilo veoma ozbiljno oštećeno sa rupom na njima nakon sagorevanja kroz atmosferu. Pa i posle toga ništa nije urađeno na njihovom poboljšanju.

Dva lansiranja ranije komad izolacionog sunđera je isto tako otpao i udario donji deo rakete. Pa ipak i posle svih ovih oštecenja pločica, šatl je uvek bezbedno sletao. Do sada.

Ono što je užasavajuće je da čak i ako je kontrola letenja znala da postoji ozbiljno oštećenje pločica na krilu letelice, oni ionako izgleda ne bi mogli ništa da urade povodom toga.

Sa 28 lansiranja do sada, Kolumbija je bila najstarija letelica u Nasinoj floti. U 2001 godini Kolumbija je još uvek imala 75% originalnih termalnih plocica koji su postavljene jos 1981. g. Svaka pločica košta 4.000 $US.

Kada je Kolumbija transportovana 1979. g. na gornjem delu aviona Boeing 747 davne 1979. godine, čak 5.000 od ovih pločica je otpalo sa šatla. Svaka pločica je ručno zalepljena silikonskim lepkom za aluminijumski kostur letelice. Pločice su lakše, jeftinije i mislilo se sigurnije nego stara izolacija koju su imale Apollo letelice i koja bi izgorela pri sletanju kroz atmosferu.

Da li Nasa trenutno možda obraća manje pažnje na sigurnost?

opomene

Tehničari koji su nedavno napustili Nasu priznali su Američkom Kongresu i predsedniku da je sigurnost zapuštena zbog smanjenja budžeta.

"Nikada nisam bio zabrinutiji za sigurnost spejs šatal nego što sam to danas" izjavio je u je Kongresu aprila R. Blomerg jedan od šefova Aerospace Safety Advisory.

Drugi Nasin tehničar Don Nelson je upozorio prošlog leta predsednika Buša da interveniše i "spreči još jednu katastrofalnu nesreću spajs šatal" iz straha zbog sigurnosti.

"Mislim da se veoma sporo, godinama Nasina kultura po pitanju sigurnosti odronila" rekao je Nelson.

Sva upozorenja su ignorisana sa katastrofalnim konsekvencama.

dolari

Ironija je da su isti političari koji će sada postavljati neugodna pitanja o nesreći Kolumbije, ustvari isti političari koji su direktno odgovorni za smanjenje budžeta za jadno stanje u kojem se Nasa trenutno nalazi.

Dani kada su dolari bili davani nemilice od strane Kongresa za svemirski program su odavno prošla, završetkom "svemirske trke" sa Rusima. Poljuljan ponos Amerike Sovjetskim lansiranjem Sputnika 1957.g. je još više bilo uzdrmano slanjem Gagarina u svemir. Tek kada je Armstrong zabio američku zastavu u prašinu na površini Meseca stvari su se slegle. Jednom kada su Rusi pobeđeni, pažnja kongresmena kao i novčana pomoć je počela da slabi, naravno sve dok se nova nesreća ne desi kao što je bilo prvo sa Apolom 1 pa zatim i sa Apolom 13.

Predstavljanje Nasinog spejs šatla Kolumbia 1981. g. je ponovo probudilo pažnju na svemirska istraživanja. Sa izgledom sličnijim avionu nego klasičnoj raketi, šatl je pobudio maštu. Izgledalo je da je samo pitanje dana kada će obični građani moći kao turisti da posećuju svemir. Ali i to uzbuđenje je bilo kratkotrajno.

1. 2. Sledeća strana >

(februar 2003.)