|
< 1. 2.
Mali broj Amerikanaca je uopšte bio i svestan da se Kolumbija nalazi u svemiru prošle subote sve dok se nije srušila što je ponovo zaokupilo medijsku pažnju. Danas je Nasa izgleda u stanju da zaokupi pažnju javnosti samo kada se nesto loše desi. Oktobra 1999. g. 200 miliona dolara vredan projekat Mars Orbiter je izgoreo u Marsovoj atmosferi nakon što je preleteo razdaljinu od 670 miliona kilometara. Razlog? Lockheed Martin koji je izgradio Orbiter je pružio informacije za kontrolni pogon letelice u engleskim merama (inch). Nasa je mislila da su u pitanju metricke mere (cm). Nakon toga budžet je još više smanjen i flota je počela da izgleda iskorišćena dok je katastrofa samo čekala da se dogodi pri lansiranju. * 1999. *Januar 2000. *Avgust 2000. *Oktobar 2000. *April 2002. *Avgust 2002. Generalni inspektor je upozorio samo mesec dana ranije da program sigurnosti šatla nije uopšte propisno ostvaren i urađen. Bill Nelson senator Floride, koji je i sam leteo na Kolumbiji kao astronaut je upozorio američki Senat da su neka kritična poboljšanja sigurnosti šatla otkazana usled smanjenja budžeta. "Bojim se da ako ne pružimo novčanu podršku programu spejs šatl za poboljšanje sigurnosti, naša država ima da plati cenu koju nećemo moći podneti" rekao je Nelson septembra 2001. "Mi smanjujemo budžet šatlu i time samo povećavamo šanse katasfrofalnih gubitaka" upozorio je još Nelson.
Nakon gubitka Kolumbije, Nasina flota je ostala na samo tri letelice Discovery, Atlantis i Endeavour. Do sada je samo šest letelica napravljeno. Prvi je bio Enterprise 1977. koji nije leteo u svemir, već je služio za testove i ispitivanja letenja kroz atmosferu pre nego što svemirske misije mogu početi. Prvi šatl koji je poleteo u svemir je bio Kolumbia 1981. koju je sledi Challenger 1983. Sledeći je bio Discovery 1984. i zatim Atlantis 1985.
Nakon što je Challenger izgubljen 1986. izgradjen je Endeavour koji je prvi put poleteo 1992.
Svemirska istraživanja i letovi će se sigurno nastaviti za dobrobit čovečanstva uprkos sve većem broju zahteva za njihovu obustavu pogotovu u Americi. Koliko mi dugujemo ovim hrabrim ljudima toliko nas ova tragedija podseća da istraživanje svemira košta ljudske živote i da ova nesreća verovatno nije ni zadnja. Uzroci ove nesreće mogu učiniti buduće misije sigurnijim na očigledno rizičnom putu ka budućnosti. Pitanje je samo koliko će još ljudi dati danak u svojim životima pre nego mi sebe možemo nazvati "svemirskim putnicima". Ono što mi treba da učinimo je da im odamo počast i da ih ne zaboravimo.
< 1. 2. (februar 2003.)
|