Nebeski događaji

nebeski događaji avgust 2003.

Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

 

---

DUBOKI SVEMIR

Između sazvezđa Severna Kruna (Corona Borealis) i Glave Zmije (Serpens Caput) nalazi se tranzitni pojas između zone galaksija i takozvane zvezdane zone.  Sa desne strane se nalazi sazvezđe Device (Virgo) sa velikim brojem galaksija dok se sa donje leve strane nazire centar naše galaksije. Stara astronomska izreka kaze da je Serpens Caput sazvezđe mrtve zmije. U stvarnosti ovo sazvezđe je sve osim mrtvo. Serpens Caput skriva jedno od najsjajnijih zvezdanih jata severne hemisfere, M5 (NGC 5905).

Mesijeu se pripisuje otkrivanje ovog jata 1764. iako ga u stvari on nije otkrio već Gottfried Kirch 5. maja 1702., 62 godina pre Mesijea.  William Herschel je 1791. otkrio da centralni deo M5 sadrzi oko 200 zvezda, i zapisao je da je sam centar toliko zgusnut zvezdama da ih je jednostavno nemoguće razdvojiti na komponente. Pri pogledu na M5, dvogled će sa lakoćom prikazati mutnu tačku svetlosti. U 3" teleskopu, M5 će izgledati kao okrugla maglina veličine 5', dok je za razlaganje i uočavanje ogromnih zvezda superdžinova u jatu potreban teleskop od najmanje 4". Pogled kroz 10" teleskop i izuzetno tamno nebo će prikazati spoljašnje zvezde M5 jata i veličinu od oko 27'.

Jato nije isto u svim katalozima i veličina varira od 10' do 30' u zavisnosti od teleskopa i tehnike koja se koristi za osmatranje. Ipak ovo ne bi trebalo previše da utiče na osmatrače jer će dobar 8" teleskop sa povećanjem od 300x, prikazati jato u odličnom izdanju.

Jato pripada spektralnom tipu F5 i prosečna magnituda 25 najsjajnijih zvezda u jatu je 13,97 mag. Jato se kreće brzinom od oko 50 km/sek i postoji veliko neslaganje oko udaljenosti jata koja po nekima iznosi 26.000 s.g. a po drugima 27.000 s.g. Populacija zvezda u M5 je najverovatnije veća od pola miliona. Naše Sunce kada bi bilo postavljeno u M5 bi bila zvezda 19,4 mag. što govori da su najsjajnije zvezde u jatu ogromni džinovi sa apsolutnom magnitudom od -3 ili -3,5, odnosno 2000 puta sjajnije od Sunca.

M5 nije totalno okruglo jato već pomalo eliptično sa neregularnim rasporedom najsjanijih zvezda u njemu. Sadrži neuobičajeno veliki broj promenljivih zvezda, čak 97 koje su otkrivene u zadnjih 25 godina. Većina ovih zvezda je je tipa RR Lyrae sa periodom od 0,5 dana i magnitudom od 14,9. Dve najsjanije su pak cefeidi magnitude 11-12 sa periodom od 25,74 odnosno 26,42 dana. Jedna promenljiva zvezda je eksplozivna SS Cygni klase sa maximumom od 17 magnitude.

M5 je klasificiran kao jedno od najstarijih jata, između 10 i 13 milijardi godina starosti.

M5 se nalazi nešto manje od 8 stepeni od zvezde Alpha Serpentis. M5 je jedno od tri najlepša globularna (kuglasta)  jata na severnom nebu u istom rangu sa velikim zvezdanim jatom M 13 u Herkulesu i M 3 u Canes Venatici.

Razdvajanje divnog para zvezda Delta Serpentis nije nikakav problem sa refraktorom od 60 mm. Jedni izveštaji govore da se radi o paru žutih zvezda dok drugi tvrde da su u pitanju zvezde bliže belom tipu. U blizini svakako ne treba zaobići zvezdu Beta Serpentis koja se nalazi sevrnije od Delte u "vratu" zmije. Od nje malo zapadnije vredi posetiti pulsirajući crveni džin S Serpentis. Da bi uživali u narandžastoj boji ove zvezde potreban je teleskop od najmanje 5".

Spomenućemo još jedno predivno jato koje se pripisuje Mesijeu da ga je otkrio 1764. a u stvari ga je otkrio takođe Gottfried Kirch iz Berlinske observatorije 1681. opisujući ga kao "mali bled objekat sa zvezdom koja sjaji kroz njega".

M11 je izuzetno fino zvezdano jato na severnoj ivici Scutum (Štit), i jedno je od najlepših objekata koje se može osmatrati sa teleskopom srednje veličine. Pre Mesijera ovaj objekat je 1715. pomenuo i Halley u svojoj kratkoj listi "maglovitih zvezda", dok ga je W. Derham prvi otkrio i opisao kao zvezdano jato 1732. opet pre Mesijea. Još jedan astronom po imenu Le Gentil je takođe opisivao ovaj objekat kao zvezdano jato pre Mesijea.

Mesije je napokon "otkrio" ovaj objekat pod brojem 11 i opisao ga kao "jato sa velikim brojem malih zvezda koje se mogu videti malim teleskopom".

Moderni astronomi vide ovo jato kao jedno od najbogatijih i najkompaktnijih jata . Dodavanje uvećanja će polako otkrivati nove zvezde i razlagati ih ponaosob sa veoma sjajnom zvezdom u sredini ali bez pravog centralnog jezgra. Dobar 10" teleskop pokazuje ogroman broj zvezda svuda po vidnom polju.

M11 sadrži preko 500 zvezda sjajnijih od 14-te magnitude. Najverovatnije da se 400 od ovih zvezda zaista i nalazi unutar jata, dok se broj članova do 16-te magnitude kreće oko 870 po nekim osmatranjima.

Totalna masa M11 jata je najverovatnije oko 2900 zvezda, uključujući i oko 800 pratilaca koji se ne mogu videti. Udaljenost jata je oko 5.500 s.g.

Naše Sunce bi se na toj udaljenosti prikazalo kao zvezda 15,9 mag. tako da je evidentno da su sve sjajne zvezde u M11 u stvari ogromni sjajni džinovi. Članovi sa 11-tom magnitudom su oko 100 puta sjajniji od Sunca, dok je totalna sjajnost celog jata oko 10.000 puta veća od Sunca. Većina članova jata pripadaju tipu A i F, dok najverovatnije postoji preko 20 zvezda koje su žuti i crveni džinovi.

M11 jato je staro oko 500 miliona godina. Proučavanje gustine jata je na osnovu centralne mase od 15 s.g. u prečniku otkrilo da bi gustina bila 83 zvezda po kubnom parseku sa razmakom između zvezda manjem od jedne svetlosne godine. Osmatrač iz centra jata bi najverovatnije video nekoliko stotina zvezda prve magnitude i preko 40 zvezda sa prividnim sjajem u rasponu od 3 do 50 puta većim od zvezde Sirijus.

M11 je objekat mnogo bliži nama nego Scutum na čijoj se ivici M11 prividno nalazi.

Pored M11 u blizini se može naći i pogledati neuobičajena promenljiva zvezda R Scuti, oko jedan stepen severozapadno i dvostruka zvezda Sigma 2391 koja je tačno između zvezdanog jata i R Scuti.

Jos jedno zvezdano jato iz Mesijerovog kataloga je moguce pogledati u istom sazvezđu, mada ne treba ocekivati lepotu M11.

M26 je malo i neimpresivno jato koje u pozadini ima i Mlecni put sto ga cini jos neimpresivnijim. Na udaljenosti od oko 5.200 s.g., jato ima prečnik od oko 21 s.g. a teleskop od 6" ili 8" će prikazati oko 25 članova jata.

Letnji trougao je na neki nacin zastitni znak letnjeg neba. Tri zvezde sačinjavaju ovaj trougao Vega, Deneb i Altair od kojih ćemo se zadržati na Denebu i sazvezđu Cygnus (Labud)  koje od letnjih sazvezđa sadrži možda i najinteresantnije objekte od kojih ćemo spomenuti neke.

Alpha Cygni zvezda poznatija kao Deneb i pod starijim pomalo zaboravljnim imenom Arided je devetnaesta zvezda po sjajnosti na nebu sa magnitudom od 1,2.

Ime zvezde je od arapskog "Al Dhanab al Dajajah" što znači "Hensov rep". Iako je od tri zvezde letnjeg trougla najslabija po sjajnoisti, Deneb je u stvari jedna od najvećih poznatih zvezda superdžinova sa kojom se jedino Rigel od svih zvezda prve magnitude možda može meriti. Sjaj Deneba je 60.000 puta veći od sjaja Sunca a njegova apsolutna magnituda je procenjena na -7,1.

Deneb najverovatnije ima masu od 25 masa Sunca i udaljena je oko 1.600 s.g. što je čini jednom od najudaljenijih zvezda. Naše Sunce bi se na toj udaljenosti pokazalo kao zvezda 13,3 mag. Smatra se da je ova zvezda najveći izvor iluminacije velike magline Severna Amerika NGC 7000 koja se nalazi oko 3 stepena istočno od zvezde. Oko dva stepena jugoistočno se nalazi (možda) promenljiva-nova zvezda 58 Cygni, čija je magnituda 5,1 dok je samo jedanput 1973. prijavljena nova na istoj poziciji  sa magnitudom od 1,5.

Beta Cygni ili Albireo sa magnitudom od 3,0 označava glavu Labuda i smatra se da je pograšno prevedena sa arapskog umesto "ab ireo".

Albireo je jedna od najlepših dvostrukih zvezda na nebu za male teleskope. Sjajnija zvezda je zlatno-žute ili boje "topaz" minerala, dok je manja zvezda boje safira i 5,1 mag. Udaljenost zvezda je 34.3" što je laka meta teleskope i dvoglede pod uslovom da je dvogled na solidnom nosaču. Albireo je poznat po izuzetnom kontrastu boja.

Za Albireo se veruje da je fizički par zvezda iako od otkrivanja 1832. orbitalno kretanje još nije zapaženo. Udaljenost komponenti je oko 410 s.g a sjaj im je jednak sjaju 760 odnosno 120 Sunca. Albireo A pored vizuelnog pratioca, najverovatnije ima i pratioca koji je suviše blizu zvezdi da bi se mogao razdvojiti i uočiti i veruje se da je u pitanju zvezda kasnijeg B-tipa ili ranijeg A-tipa.

Gamma Cygni poznatija pod imanom Sadr je zvezda 2,2 mag. sjajnosti 5.800 Sunca. Između gamma i beta zvezda se nalazi veliki Cygnus-ov Zvezdani Oblak, što je izuzetan deo neba za osmatranje i proučavanje malim teleskopom. Zvezde su bogatije u ovom delu od bilo kog drugog sličnog regiona i vidno polje teleskopa je ispunjeno zvezdama. Polako kruženje teleskopom sa malim povećanjem i okularom širokog polja će ispuniti pogled ogromnim brojem zvezda, grupa zvezda i jata sa povremenim prelazom preko tamnih maglina.

U Cygnusu se nalazi pojas tamnih oblaka prašine koji se nazivaju Great Rift.  Proteže se od Cygnus-a do sazvezđa Kentaura razdvajajui Mlečni Put na dva paralelna toka. Tamni oblaci Great Reft-a se nalazi na prosečnoj udaljenosti od 4-5 hiljada s.g. i u delu sazvezđa Strelca (Sagittarius), ovaj oblak nam zaklanja direktan pogled ka centru naše galaksije.

Zvezdani oblaci Cygnusa su u stvari deo jedne spiralne ruke naše galaksije nekih 7.000 s.g. od nas.

Delta Cygni dvojna zvezda je dobar test za 3" i 4" teleskope zbog teškoće razdvajanja pratioca koji se nalazi na samoj ivici difrakcionog prstena primarne zvezde. Pratilac je 8-me magnitude, mada skorašnja i preciznija merenja ukazuju da se radi o zvezdi 6,5 mag.

M 29 (NGC 6931) je malo zvezdano jato koje se nalazi u zvezdama krcatom delu Mlečnog Puta, manje od 2 stepena jugoistočno od zvezde Gamma Cygni. Otkrio ga je Mesije 1764. i jato se prikazuje u teleskopu kao grupa zvezda veličine 7' do 8' sa desetak zvezda magnitude 8-9. M29 se nalazi u delu neba gde međuzvezdani sjaj umanjuje jačinu objekta za cele 3 magnitude. Da se ovo jato nalazi na "čistijem" delu neba bilo bi mnogo prijatnije pogledati ga, jer bi jato bilo sjajnije i jasnije.

M39 (NGC 7092) je veliko ali strukturno veoma retko galaktičko jato oko 9 stepeni severoistočno od Deneba. Jato se veoma lako nalazi dvogledom, ali je suviše veliko i razređeno za dobar pogled teleskopom. Veruje se da je još Aristotel osmatrao ovo jato verujući da je u pitanju mutan objekat sličan kometi. Po zadnjim merenjima prihvaćeno je da je samo 30-tak zvezda pravih članova jata. 12 najsjanijih zvezda je A i B tipa raštrkano na preko pola stepena neba. Udaljenost je preko 700 s.g. što daje prečnik jatu od 7 s.g.

NGC 6960 i NGC 6992

Čuvena Veil maglina je jedan od objekata na nebu koji je najčešće fotorgafisan.  Maglinu je otkrio William Herschel 1784. i sastoji se od dva posebna objekta: 6992 "Filamentarna maglina" i 6960 "Network maglina"

NGC 6992 je vidljiv u teleskopu veličine 6" sa slabim uvećanjem a izglada kao sablasna savijena linija preko jednog stepena dugačka. Veoma tamno nebo i jasna i čista noć su uslovi za dobro osmatanje ove magline. Oko 2,5 stepena severozapadno se nalazi NGC 6960 koji izgleda kao drugi pojas koji prolazi kroz zvezdu 52 Cygni, dok treći deo magline leži dva stepena zapadno od NGC 6960 i najslabiji je od sva tri dela magline.

Najsjajniji deo magline NGC 6992 je zapravo osmatran od mnogih amatera samo kroz dvogled. Vidljivi deo magline je šireći oblak gasa čija je tačna udaljenost još uvek nepoznata ali se smatra da je oko 1.500 s.g. Maglina bi na osnovu ovoga trebala da bude velika oko 70 s.g. šireći se brzinom od 0.06" godišnje, što sugeriše da se radilo o ogromnoj eksploziji, najverovatnije supernovae pre nekih 30-40 hiljada godina.

NGC 7000 je poznata Maglina Severna Amerika. To je u stvari ogroman oblak gasa, prašine i zvezda i jedan je od najznamenitijih objekata severne hemisfere. Nalazi se 3 stepena zapadno od Deneba i vidi se golim okom na tamnom nebu. Dvogled pokazuje nepravilan oblik prečnika 1,5 stepena u obliku kontinenta Severne Amerike. Odličan pogled na oblik magline je moguć sa teleskopom 3" ili 4" i okularom širokog vidnog polja. Promatranjem kroz veće instrumente, oblik se gubi najviše zbog gubljenja kontrasta i smanjenja vidnog polja.

Malo dalje od mesta gde bi se trebao nalaziti Atlantski okean u maglini, nalazi se IC 5076 "ostrvo" magline poznato pod imenom Pelikan maglina čija je "glava" sačinjena od tamne magline jasno oslikana naspram sjajne pozadine. Oko 1,5 stepen južno se nalazi IC 5068 objekat gde se prepliću mnogi filamenti i strimeri magline u još neobjašnjenom spletu oblika talasa koji se sudaraju iz različitih pravaca.

U Maglini Severna Amerika detalji koji se nalaze u "Meksiku i centralnoj Americi" su svakako najzanimljiviji jer se mnoge svetle i tamne mase prepliću i stvaraju zadivljujuće efekte. Od lepših detalja vredi spomenuti jedan koji se nalazi sa strane sa koje je Pacifik i koji izgleda kao srebrni oblak i detalj tamne magline koji se proteže od južnog Meksika do Meksičkog zaliva.

U blizini se nalazi i zvezdano jato NGC 6997 ali sa obzirom da je udaljenost jata nepoznata veruje se da je Deneb najveći izvor osvetljenja magline, koja je udaljena 1.600 s.g. i sa prečnikom od 45 s.g., dok je Deneb od magline udaljen manje od 70 s.g.

U Cygnusu ne treba zaboraviti ni V1500 odnosno Nova Cygni 1975. Sjajna nova koja se pojavila na nebu avgusta 1975. stižući do magnitude 1,8. Ovo je bila najsjajnija nova još od 1942. i nova Pupis. Nalazi se oko 5 stepeni severositočno od Deneba i jedan stepen od 63 Cygni, manje od jednog stepena udaljena od galaktičkog ekvadora. Njena trenutna sjajnost je oko 12,5 magnitude i očekuje se da još bledi, pa je sam lov na ovu zvezdu pravi izazov.

(avgust 2003.)

vrh