Nebeski događaji

nebo septembar 2003.

Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

 

---

DUBOKI SVEMIR

Prošlog meseca smo opisali sazvežđe Labuda sa zvezdom Deneb, jednom od tri zvezde iz asterizme "letnjeg trougla". Sada ćemo opisati drugu zvezdu odnosno najsjajniju zvezdu "letnjeg trougla", Vegu i sazvežđe Lire.

Lyra

VEGA ili Wega kako se negde pominje, "Padajući orao" ili "Harfa zvezda" je peta zvezda po sjajnosti. Do skoro Vega je bila na četvrtom mestu po sjajnosti, ali su nova fotometrijska merenja pokazala da je Vega malo bleđa i slabija od zvezde Arctus te je Vega ustupila četvrto mesto ovoj zvezdi. Vega je najsjajnija od tri zvezde koje formiraju asterizmu letnjeg trougla. Magnitude 0,04, AO Vspektra sa datumom opozicije (ponoćna kulminacija) oko prvoj jula.

Ime Vega je od arapskog "Al Nasr al Waki", "Prepadajući Orao". Imena po kojima se još pominje u starim zapisima i nebeskim mapama su i Waghi, Vagieh i Veka gde je sazvežđe sa ovom zvezdom prikazano i kao orao, lešinar i soko koji ponekad nose harfu u kljunu.

Vega je oko 27 svetlosnih godina udaljena od nas i 58 puta je sjajnija od Sunca (apsolutna magnituda +0,5).

Vega je zvezda "Sirian" tipa sa površinskom temperaturom od oko 9.000K, skoro dva puta vrelija od Sunca. Prečnik zvezde je skoro 4 miliona km. Masa Vege je oko 3 Sunčeve mase i 0,2 Sunčeve gustine. Godišnje pokretanje zvezde je 0,35" a brzina oko 12 km/sek u prilaženju.

S ozirom na sporo pokretanje Zemljine osovine u precesiji, Vega je bila "zvezda severnjača" pre 12.000 godina i ponovo će to postati za sledecih 12.000 godina. Iako je sada udaljena skoro 51 stepen od severnog pola za 12.000 godina će biti udaljena samo 4 1/2 stepena od severnog pola.

Vega ima malog plavkastog pratioca 10-te magnitude udaljenog oko 1'. Ne postoji prava veza između ove dve zvezde i razmak se povećava kretanjem same Vege. Udaljenost je 1836. bila 43", 1925. 56" i pri zadnjem merenju 1950. 63".

Pratilac se lako može videti sa dobrim 6" teleskopom pri tamnom nebu. Vega ima još jednog pratioca koji je još bleđi sa sjajem od 12 m, koji je udaljen oko 54", a i njegova razdaljina od Vege se takođe povećava usled kretanja same Vege.

SHELIAK odnosno Beta Lyrae je verijabilna zvezda 3,38 mag. i tipičan je primer "lyrid" ili "sjajne-ekliptične" zvezde. Magnituda varira sa maksimumom od 3,4 mag. i minimumom izmedju 3,8 i 4,1 mag. Ove varijacije su rezultat uzajamnih eklipsi dve nejednako sjajne zvezde koje revolviraju oko zajedničkog centra gravitacije u periodu od 12,9 dana.

GAMMA LYRAE je magnitude 3,25 i najpogodnija je zvezda za poređenje sa obližnjom varijabilnom Beta Lyrae i za merenja njene trenutne sjajnosti. Beta se nalazi nešto manje od 2 stepena zapadno i malo severnije. Poznata Ring maglina M57 o kojoj će biti reči kasnije se nalazi između ove dve zvezde.

Gamma ima optičkog pratioca 12-te magnitude. Udaljena je 370 svetlosnih godina i sjajnost joj je oko 525 puta veća od sjajnosti Sunca. Godišnje kretanje je manje od 0.01" sa brzinom od 18 km/sek.

DELTA LYRAE Delta 1 je 5,51 mag. dok je Delta 2 4,52mag.

Razmak između ove dve zvezde je 10 1/2' i zajedno sačinjavaju lep par sa veoma izraženim kontrastom u boji. Obe imaju istu brzinu od 21 km/sek u prilasku i najverovatnije su pravi fizički par uprkos velikom razmaku između njih. Godišnje kretanje im je 0.01".

Veliki broj drugih zvezda čija je magnituda u rasponu od 7,5 do 10 se nalazi u blizini Delta zvezda što stvara utisak da se radi o raštrkanom zvezdanom jatu. Proučavanje jata je do sada donelo samo zaključak da se ono nalazi na udaljenosti od 800 s.g. što bi bilo jedno od najbližih zvezdanih jata. Takođe se radi o veoma mladom jatu, po starosti sličnom Plejadama.

Najsjajnija zvezda u jatu Delta 2 je varijabilna M tip zvezda sa apsolutnom magnitudom od -3. Na distanci od 86" se može naći pratilac 11 mag. koji najverovatnije nije fizički član grupe.

Ceo okružujući region oko Delta Lyrae je bogat zvezdama i interesantan za posmatranje teleskopom.

EPSILON Ovo je čuvena "Double-double" zvezda, jedna od najpoznatijih primera višestrukih zvezda na nebu. Laka se nalazi oko 1,5 stepeni severoistočno od Vege.  Prikazaće se kao jedna zvezda ako se posmatra golim okom dok bi se pod tamnim nebom i uz pomoć slabog dvogleda ili oštrog oka već mogla uočiti dvojnost. Široki par je razdvojen 3,5' i u dobrom 3" teleskopu obe zvezde će se i same prikazati kao dvostuke.

Severna zvezda nazvana Epsilon 1 trenutno je na odstojanju od 2,8". Magnituda zvezda u paru je 5,0 odnosno 6,0, spektra A2 i A4.

Udaljenost između zvezda je oko 155 a.j.

Južna zvezda, Epsilon 2 ima trenutno rastojanje od 2,6" dok je magnituda zvezda u paru 5,1 odnosno 5,3, spektra A3 i A5 sa udaljenošću od 165 a.j.

Kotrast u bojama između ovih zvezda je skoro neprimetan i sve četiri zvezde se vide kao bele. Sve zvezde se kreću u istom pravcu od oko 0,06" godišnje.

M56 (NGC 6779) Zvezdano jato locirano u jugositočnom delu sazvežđa, malo manje od pola puta između zvezda Beta Cygni i Gamma Lyrae. Mesije je otkrio ovo jato iste noći kada je otkrio i jednu od svojih kometa, ali sa svojim teleskopom nije bio u mogućnosti da odredi šta je u stvari objekat koji je našao. Tek kada je zapazio nekoliko noći kasnije da se objekat ne pomera, opisao je objekat kao "maglinu bez zvezda sa malo svetlosti".

William Herschel je otkrio da je u pitanju jato zvezda 11-14 mag.

Moderan teleskop od 6" će razlučiti zvezde po ivici jata, dok centralna masa zvezda zahteva veći teleskop.

Do sada je u jatu otkriveno 11 varijabilnih zvezda i i celo jato se krece brzinom od preko 100km/sek.

M57 (NGC 6720)  Famozna Ring (prsten) maglina u sazvežđu Lire je najverovatnije najpoznatija planetarna maglina iako nije ni najveća niti nama najbliža.

M57 je prvi pronađeni objekat ove vrste. Pronašao ga je francuski astronom Antoine Darquier 1779. teleskopom od oko 3" i opisao gaje kao perfektno ocrtan disk veličine Jupitera, ali sa "tupom" sjajnošću kao planeta u udaljavanju.

Mesije je osmatrao M57 ubrzo posle Darquiera opisujući ga kao objekat sastavljen od veoma malih zvezda.

William Herschel je otkrio da se radi o maglini.

Ring maglinu je veoma lako naći na oko 45% udaljenosti između zvezda Beta i Gamma Lyrae i malo južnije od te zamisljene linije. Sa lakoćom se vidi u teleskopu 3" veličine. Apsolutna sjajnost M57 je oko 9-te mag.

Da bi jasno videli "prsten" ipak je potreban telskop od najmanje 6" i moguće je koristiti jako povećanje s obzirom da je sjajnost površine velika.

Prividna veličina je oko 80" X 60", i plavkasto-zelena boja postaje jasno vidljiva sa velikim teleskopom.

Centralna zvezda u prstenu je najverovatnije varijabilna zvezda s obzirom da je prijavljena velika raznovrsnost u magnitudi a i zvezda je ponekad teško vidljiva čak i sa velikim teleskopima

Centralna zvezda je najverovatnije plavkasti patuljak sa temperaturom od 100.000K i gustinom od nekoliko hiljada puta gustine Sunca. Zvezde ove vrste su jedne od najvrelijih i takođe proizvode jaku ultraljubičastu radijaciju koja rezultira sjajnom fluorescencijom u gasovima magline.

(avgust 2003.)

vrh