Vesti, 16.2.03.

Koristeći snimke načinjene Habl teleskopom, astronomi sa Univerziteta u Floridi su zaključili da dve od najuobičajenih tipova galaksija u kosmosu su u stvarnosti samo različite verzije iste stvari. Uprkos njihovih sličnih imena, astronomi su decenijama smatrali "patuljaste eliptične" i "divivske eliptične" galaksije unikatnim. Novi pronalasci iz osnova menjaju razumevanje o ovim važnim komponentama kosmosa, čineci lakšim shvatanje kako su se galaksije formirale iz početka.

"Ovo pomaže prostijem shvatanju kosmosa zato što smo zamenili dva tipa galaksija sa jednom. Astronomi su do sada smatrali da je mehanizam formiranja ovih tipova galaksija različit, dok je u stvarnosti proces konstuktuiranja jedinstven" kaže A. Graham astronom sa UF.

U zadnjih dvadeset godina astronomi su videli divovske eliptične galaksije koje sadrže na stotine milijardi zvezda i patuljaste eliptične galaksije koje obično sadrže manje od jedne milijarde zvezda, kao dva potpuno zasebna sistema. Ne samo iz razloga što divovske galaksije sadrže mnogo više zvezda, već su u njima zvezde mnogo više skoncentrisane ka centru galaksije. Drugim rečima, distribucija zvezda u ova dva tipa galaksija je iz korena drugačija.

Astronomi sa UF su analizirali snimke patuljastih galaksija načinjenih Habl teleskopom i upoređivali ih sa rezultatima prethodnih proučavanja preko 200 galaksija. Rezultat je uzorak koji je otkrio da struktura galaksija konstantno varira između divovskih i patuljastih galaksija, drugim rečima ova dva tipa galaksija su relativno ekstremne verzije istog objekta.

U astronomiji kao i u fizičkoj antropologiji postoji duboka povezanost između klasificiranja primeraka i njihovih evolucionarnih povezanosti. Astronomi sa UF su uprostili istraživanje onima koji žele da razumeju kako se galaksije formiraju i evoluiraju.

Japan je skoro odobrio pridruživanje Evropskoj svemirskoj agenciji u misiji koja ima za cilj slanje prve letelice koja će se spustiti na Merkur. Do sada je samo jedna američka letelica prišla Merkuru, Suncu najbližoj planeti koja ima visoku temperaturu i jaku radijaciju. Stenovita, čvrsta planeta može imati neke odgovore na pitanja o formiranju sunčevog sistema. Japan će formalno objaviti pridruživanje sredinom jula, i zatim odrediti budžet za 2005. koji će finansirati istraživanje i proizvodnju test modela.

Japansko-evropski projekat će biti prvo potpuno istraživanje Merkura u koje će biti uključena dva orbitirajuća dela i lender koji će se spustiti na površinu planete. Projekat predviđa korišćenje ruske Soyuz rakete za slanje letelice između 2010. i 2011. godine.

Američka Mariner letelica je orbitirala planetu 1974. a NASA ima u planu da pošalje novu letelicu "Messenger" u orbitu oko Merkura marta 2004.

Japanska vlada će potrošiti oko 114 miliona dolara na ceo projekat koji se za sada zove "BepiColombo" u čast italijanskog fizičara koji je započeo proučavanje Merkura.

ESA će potrošiti skoro pet puta više na projekat. Japan će pružiti orbiter koji će proučavati polje magnetosfere na Merkuru, dok će ESA napraviti druga dva dela. Merkur će biti treća planeta koju će Japan istraživati u svom planetarnom programu.

Merkur je u nogo čemu još uvek enigma, 30 godina nakon što je Mariner 10 poslao snimke jedne strane planete za vreme tri preleta i nakon toga izgubio kontakt sa Zemljom.

Američka šatl flota bi se mogla vratiti u svemir najranije decembra, iako tim koji istražuje uzroke nesreće Columbie još nije izdao zvaničan izveštaj, objavile su New York Times novine.

NASA je po novinama izjavila da neće biti potrebno mnogo vremena pre nego se šatli vrate u svemir. Zvaničnici su izjavili da tim koji istražuje uzroke nesreće Columbie, može uključivati probleme kojih još nisu ni svesni, ali da postojeći problemi mogu biti otklonjeni promenama u samom šatlu i promenama u menadžmentu.

Predlozi o promenama bi mogli biti dostavljeni uskoro i po njima NASA bi najverovatnije trebala da otkloni probleme sa termalnim pločicama, da napravi tehnologiju kojom bi se šatl mogao popraviti u svemiru i strategiju spašavanja astronauta iz šatla, izveštavaju novine.

Ni jedan od ovih predloga ne bi trebao predstavljati prepreku povratku šatla u svemir krajem ove godine.

Tim koji istražuje uzroke nesreće Columbie je pronašao da su termalne pločice koje su otpale sa rezervoara za gorivo na šatlu Columbia pri lansiranju uzrok raspada letelice pri sletanju.

Komunikacija između kompjutera na letelici Mars Express-a koja je na putu ka crvenoj planeti i Beagle-2 lendera koji bi se trebao spustiti na površinu planete ne radi, izjavila je Ruska svemirska agencija. Evropska svemirska agencija će pokušati da ponovo uspostavi kontakt sa Beagle-2 na sledećoj planiranoj komunikacijskoj probi, koja bi trebalo da se obavi nešto pre objavljivanja ovih vesti.

Nije objavljeno šta je uzrok prekidu komunikacija. Ruska agencija tvrdi da je problem u ESA letelici.

Dve velike Nasine opservatorije potpomognute velikim zemaljskim teleskopima su počele potragu za novim detaljima porekla i evolucije galaksija.

NASA Habl teleskop je prodro unazad do skoro samog početka vremena i do uzoraka mladih galaksija. Ovaj snimak prikazuje nekoliko hiljada galaksija od kojih su neke u procesu formiranja. Neke od ovih galaksija su postojale kada je kosmos bio manje od 2 milijarde godina star. Galaksije u prvom planu su mnogo bliže nama i dve od njih su izgleda u procesu sjedinjavanja.

"Ovo je prvi put da kosmička priča o tome kako su se galaksije izgradile nastavlja potragu u tako ranom vremenu u životu kosmosa" kaze M. Giavalisco, glavni u HST delu potrage.

Habl teleskop (HST) se udružio sa Chandra X-ray opservatorijom u potrazi relativno širokog dela neba koji sadrži na desetine hiljada galaksija koje se protežu daleko u vreme. Space Infrared Telescop Facility (SIRTF) čije lansiranje se očekujeu avgustu takođe će se pridružiti ovoj potrazi.

Chandra Deep Field North snimak je napravljen snimanjem dela veličine pola punog Meseca u toku 23 dana. Ovo je najsenzitivniji i najdublji X-zračni snimak ikada napravljen. Kombinovanjem sa HST snimkom, astronomi mogu uzeti cenzus dela mladih galaksija koje sadrze aktivne supermasivne crne rupe u vremenu kada je kosmos bio samo milijardu godina star. Podaci ukazuju da su ove veoma udaljene supermasivne crne rupe mnogo redje od očekivanog.

Ceo projekat ima naziv "GOODS" skraćeno od Great Observatories Origins Deep Survey, i astronomi će ovim projektom istraživati formiranje galaksija i njihovu evoluciju u širokom razmaku starosti i udaljenosti.

Projekat će pratiti istoriju galaksija, evoluciju populacije njihovih zvezda, izbijanje energije nakon formiranja zvezda itd.

HST astronomi izjavljuju da se veličina galaksija povećavala konstantno od vremena kada je svemir bio star samo jednu milijardu godina pa do starosti od šest milijardi godina. GOODS astronomi su takođe pronašli da se rođjenje zvezda malo pojačalo faktorom od tri u vremenu od kada je svemir bio milijardu godina do 1,5 miljarde godina starosti pa do pre oko 7 milijardi godina starosti, nakon čega je stvaranje zvezda naglo opalo na samo 1/10 pređašnjeg rasta. Ovo je jos jedan dokaz da je formiranje velikih galaksija bilo u zakašnjenju kada je svemir bio otprilike pola sadašnje starosti.

Ovo povećavanje u veličini galaksija je izraženo u "donjim" modelima galaksija, gde su galaksije rasle hijerarijski kroz sjedinjavanje sa manjim satelitskim galaksijama. Ovo je takođe izraženo u ideji da velićina galaksije odgovara veličini njihovog oreola od tamne materije koji ih okružuje.

Tamna materija je nevidljiva forma mase koja sadrži većinu materije u svemiru. Teorija je da je tamna materija isprva udružila u gravitacione "lokve" u ranom svemiru i da je zatim sakupila normalan gas koji se ubrzo pretvorio u materijal od kojih su nastala jata zvezda i male galaksije. Ove patuljaste galaksije su se jedna po jedna sjedinjavale tokom milijardi godina i stvorile velike spiralne i eliptične galaksije koje mi vidimo danas.

Chandra teleskop je pružio "visoko energetske uzorke jezgra" ranog svemira koje je omogućilo proučavanje istorije crnih rupa iz skoro svih razdoblja starosti svemira. Jedan od najznačajnijih pronalazaka u najdubljem X-Ray snimku ikada načinjenom je otkrivanje misterioznih crnih rupa koje nemaju optičkog parnjaka.

"Mi smo našli nekoliko misterioznih izvora koji su totalno nevidljivi za optiku HST. Ili su to najudaljenije crne rupe ikada otkrivene ili su to bliže crne rupe koje su totalno zaklonjene prašinom što bi bilo isto tako veliko iznenađenje" kaze astronom A. Koekemoer.

Pri upoređivanju HST i Chandra snimaka, astronomi su takođe našli aktivne crne rupe u udaljenim, relativno malim galaksijama gde su one retko očekivane. One su možda efekat ranih generacija masivnih zvezda koje su eksplodirale kao supernova, ispumpavajući galaktički gas i time redukujući zalihe gasa koje su potrebne da bi se hranila supermasivna crne rupa.