Obaveštenje
o održavanju velikog JSP-a sam dobio neki dan posle Letenke i
odmah potom sam počeo sa organizacijom. Janko se složio odmah a
druge sam morao da nagovaram. I posle svih pregovora načelno se
složilo nas sedmorica da podjemo i tako je bilo do dan pre polaska.
Prvo je otkazao Antonio iz našeg društva ali nastavio sam sa
planovima jer sam bio čvrsto rešio da idem.
Enes iz Novog Pazara sa svojim prijatelj El Jesom ,kome je draži
nadimak Lesi (nemojte ništa da me pitate
) su mi potvrdili polazak. Ja sam krenuo rano ujutru iz Skoplja da
bih stigao na dogovoreno mesto da sretnem sa Enesom i Lesijem jer su
me oni iz Srbije vozili ka Japetiću.
Usput smo dobili informaciju za još jedno otkazivanje, a zatim i
Zorkić zbog problema na poslu morao je da otkaže tako da nije imalo
logike da Janko ide sam kolima i on nam se pridružio kod Beograda,
pa smo otud zajedno krenuli.
Tako nekako se komletirala mala četa ali odabrana za put ka velikom
JSP-u. Kada sam pošao iz Skoplja bilo je 100% vedro i baš sam zastao
kod rafinerije u Skoplju da bih pogledao Veneru i Sirijus, ali nisam
uspao da vidim ni Merkur ni Saturn. Kako sam išao, ka severu takose
su oblaci bili sve češća pojava. Kakvo takvo prijatno vreme smo
imali do ulaza u Hrvatsku gde nas je dugo vremena pratila kiša.
Ispred samog Zagreba nas je dočekalo Sunce, ali ostaci kiše koja je
nedavno prestala bili su vidljivi. Sa Bobom smo de dogovorili da se
nadjemo u Jastrebarskom (koga oni od milošte zovu Jaska) ali zbog
dosta nejasnih putokaza smo uspeli da promašimo isključenje za
Karlovac, pa smo otišli za Ljubljanu. No po onoj staroj „ko pita ne
skita“ nekako smo uspeli da dodjemo do Jaske. Tamo smo sreli Bobu sa
devojkom Lidijom i Vidom. Posle kratke stanke u jednom kafiću
krenuli smo ka Japetiću gde smo se sreli sa Markom i Lukom.
Vreme je bilo katastrofalno. Vega se mukom probijala gde su
oblaci bili tanji i bio je jedan komentar „ pa eto videli smo jednu
zvezdu
“. Posle kraćeg ćaskanja otišli smo do planinarskog doma jer smo
videli da je čuvena teta Ruža došla pa smo se polako smestili. Ipak
smo sa Vidom i sa još nekoliko momaka rešili da prkosimo oblacima i
gledali smo svetla Karlovca i okolnih mesta. Zamišljali smo da da su
svetla zvezde i sazvežđa i umesto starhoppuinga imali smo
lightballhoping
.
Tražili smo umesto maglina i zvezdanih jata, reklame udaljenih
fabrika i slične stvari.
Izgleda jeda je Bogu oblaka dosadilo što ga sa dvogledima
špijuniramo, pa je rešio da ubogim astronomima pruži malo radosti.
Prvo su se oblaci polako počeli cepkati i moglo se videti i po neko
sazvežđe i mi smo odmah dvogledima hvatali šta se dalo videti ali
pošto smo bili uporniji od oblaka sjaj zvezda je izgleda rasterao
oblake i imali smo više od pola neba vedro sa tendencijom
razvedravanja. Vid je rešio da odemo na parking i da rasklopimo
teleskop. Janko je ukapirao da neće moci da postavi svoj dvogled jer
je u Beogradu zaboravio kontra teg za paralelogram svog dvogleda.
Tako da smo na parkingu imali Vidove teleskope i uopremu (a verujte
mi na reč ima toga puuuuunoooo). Prosto mi je bilo krivo što sam
pristojan i pošten astronom i što nisam to na silu oduzeo i pobegao
.
Kad prvi put vidite Vida onako nabildanog i ošišanog dodje vam da ga
ništa nepitate ali verujte mi prijatnijeg sagovornika nećete imati
sa svim u vezi astronomije a naročito u vezi astrofotografije. Momak
se sila božija. Zna, radi i voljan je da to iskustvo podeli. Sa
Vidom bili samo još dva momka i jedna devojka sa jednim malim
refraktorom na fotostativu i jedan TS-ov refletor 130/1000 na EQ-3
montaži, no više smo se zadržali kod Vida na njegovom Celestronu od
8 inča na HEQ-5 montaži i njegov novi Orion 80mm ED. Skakali smo od
zvezda do zvezda. Bilo je tu i okulara raznoraznih i jedna novost za
mene, a to je binovjuer. Lepa stvar koja traži duple okulare ali vid
sa oba oka je puno bolji nego na jedno.
Posle jedno dva tri sata smo prekinuli posmatrnje zbog umora od
dugog puta, a oblaci videvši da nas nema su se ponovo okupili.
Otišli smo da spavamo i za taj dan ili preciznije noć to je bilo to.
Sutradan, ujutru ništa nam se nije lepo pisalo što se vremena
tiče. Oblaka je bilo ne samo iznad nas nego i ispod nas. Posle
doručka smo se prošetali do vrha Japetića gde smo na jednoj
montažnoj kuli imali lep pogled na okolinu. Pratio nas je i Vidov
pas Don koji je iskoristio šetnju za jurcanje uokolo, kao pas
.
Nakon šetnje smo se vratili i gledali na dvogledu koga je Janko
montirao bukvalno uz pomoć štapa i kanapa. Našaoje jednu palicu od
drveta na kome je pisalo verovali ili ne „VASPITNA PALICA“ i umesto
tegova jedan oveći kamen. Izgledalo je šašavo ali je funkcioniralo
besprekorno. Tada su se oblaci u dolini razbežali pa smo mogli
pejsaž pogledati kroz Jankov dvogled. Zatim smo ručali i ja sam malo
odmorio i propuštio sam posmartanje Sunca kroz binovjuer ali nemože
se sve postići.
U Jastrbarskom je bila zakazana izložba astrofotografije koju su
organizovali članovi AD infinituma gde su održani pozdravni govori
kustosa muzeja, Bobe i Korada. Tu sam upoznao i Korada na kratko i
onako iz prve mi je ostavio veoma snažan utisak. Izložba je bila
fantastična. Preovladavale su slike slike Bobe i Vida. O njima
dvojici kako slikaju neću da vam ništa pišem jer svi što čitaju
Astronomski Magazin to najbolje znaju. Malo su slabiji od Habla ali
oni i dalje slikaju dok se Hablu bliži kraj.Po završetku izložbe
bilo je dogovoreno predavanje Korada o svetlosnom zagađenju na nakoj
privatnoj vinariji sa restoranom u blizini Jaske. Lokacija vinarije
je predivna sa pogledom za poželeti. Domaćini su nas lepo ugostili
tj napili i najeli.
Na Koradovo predavanje sam otišao sa određenom skepsom jer mi se
ta tema sa svetlosnim zagađenjem ranije nikada nije dopadala.
Međutim to što zrači iz te ljudine je nešto što se neda opisati. Od
početka do kraja je potpuno vladao svima nama u sali. Iznosio je
argumente i činjenice o kojih zastaje dah. Pola od toga što je rekao
da je istina (a ja sam ubeđen da sve što je rekao stoji 100%), je
strašno. Svi mi koji smo ga prvi puta slušali smo naprosto bili
oduševljeni. Znam da je bitka sa svetlosnim zagađenjem teška i duga
bitka Korada i Golijata ali koliko znam Golijat je izgubio.
Večera je usledila posle predavanja i to veoma bogata ićem i
pićem. Dok smo mezili i razgovarali nebo se razčistilo skroz. Rešili
smo da se vratimo na Japetić odakle su nas pozvali neki koji su već
pristigli tamo medju kojima je bio i Zlatko Ciganj, najveći diler
astonomske opreme na ovim prostorima. Za svakog ko planira da kupi
teleskop ili bilo koji drugi deo astro oprme ja ga najsrdačnije
preporučujem. Od njega ćete dobiti i savete tako da ćete za planiran
novac izvući maximum, u to sam siguran. Možete mu pisati na
oi-optimus@ri.t-com.hr.
Zlatko nije došao planirano već je svratio na brzinu i malo je toga
doneo. Doneo je jedan laser pokazivač koji je strava stvar. Stime
celo nebo postaje vaš planetarijum, a može služiti i kao tražioc.
Zrak ide nekoliko stotina metara i jasno je vidljiv. To bi trebalo
da ima svako ozbiljnije astronomsko društvo, pa i škole. Pošto je
nebo bilo odlično postavili su se svi teleskopi i skupilo se dosta
ljudi uglavnom ADI članova i drugih astronoma iz Hrvatske.
Svremena na vreme prolazila je iznad nas neka izmaglica koja je
kao koprena sakrivala slabije zvezde ali je sa sobom donela i vlagu
tako da je sve što je imalo sočivo bilo zamagljeno. Medjutim bili
smo uporni i nastavljali sa posmatranjem. Janko je povremeno brisao
objektive dvogleda, pa smo se sa njim najviče i nagledali. Sa
opremom se izdvojio i Lovro koji je imao okular Panoptik od 24mm sa
kojim su zvezde ama bukvalno tačke. Predivno ali na žalost i pre$kupo.
Kako je vreme odmicalo polako su odlazili jedan za drugim i na
kraju smo ostali samo Vid, Bobo, Janko, Enes i ja . Dočekali smo i
Orion i M42 i M1 i tu je negde bio kraj. Sakupili smo opremu,
spakovali stvari i krenuli kućama. Na ulasku u Zagreb nas je čekao
šlag na tortu. Zastali smo da se pozdravimo sa Bobom i Vidom i u
krošnji drveta smo ugledali Veneru. Znao sam da je tog dana bila
konjukcija Venera i Saturna sa međusobnom udaljenošću manje od 15
ugaonih minuta. Pošto na auto putu nismo mogli da postavljamo
teleskope Janko je nabrzinu izvadio svoj 25x100 dvogled i lepo se
video Saturn Veoma blizo zvezde Danice na udaljenosti od oko jednog
radijusa Meseca. Zora je bila prekrasna i domaćini su nas ispratili
uz taj lepi ambijent. Rešili smo da krenemo odmah bez zastajanja jer
nas je čekao dug put.
Na kraju bih da se zahvalim našim domaćinima na lepom prijemu i
susretljivošcu i na veoma prijatnim momentima pod zvedanuim nebom.
Ljude kao što su Korado, Vid i Bobo možete samo poželeti da su pored
vas, a naročito kada je astronomija u pitanju.
Hvala svim čitaocima na strpljenju.
