Vreme je kada se ucenici cetvrtog razreda srednjih skola, nalaze pred odlukom sta da studiraju. Neki ozbiljno pomisljaju na astronomiju. Po pravilu roditelji ne gledaju bas blagonaklono na te studije, a sami djaci nemaju jasnu predstavu sta ih nakon studija astronomije (a i drugih nauka) ocekuje. Stoga smo pomislili da bi bilo zanimljivo i korisno da nekim nasim astronomima postavimo dva pitanja o njihovom licnom iskustvu sa astronomijom.

AM: Kako ste se vi odlucili za poziv astronoma, sta vas je navelo na takvu odluku? Da li je to bila vasa cvrsta namera ili pak neka slucajnost?

AM: Kako vi dozivljavate svoj poziv, u cemu se on bitno razlikuje od ostalih, "klasicnih", zanimanja i imate li neke sugestije za djake koji razmisljaju o studiranju astronomije?

MF: Poziv Astronoma se razlikuje u svemu od bilo kog drugog ne naucnickog zanimanja... Od pristupa, realizacije pa sve do prezentacije - sve je drugacije!

Ja licno bez astronomije ne mogu i veliko deo mog svakodnevnog zivota je astronomija. Meni je dan kratak i jedva cekam da svako jutro/noc ponovo se vratim na astro istrazivanja. JA MOJ POSAO VOLIM i s time sam ponosan!!

Sto se tice sugestija za buduce astronome... Kao prvo NEMA NIGDE U SVETU POSLA (mislim da te placaju). NEMA I NECE GA BITI (posla) mnogo u buducnosti! A i ako se zaposlis - plata u odnosu na obrazovanje (broj provedenih godina u skoli tj. 8+4+4+2+4 (u najboljem slucaju) je mala. Studije su veoma teske i duge.... nema zavitlavanja!!!!!!!! MORAS da budes NAJBOLJI da bi koliko toliko uspeo. Za sve to vreme zivot ce ti biti mizerija!

Ali ako ipak astronomiju ludo volis, e onda... Ipak je ova nauka veoma 'seksi' i ima svi da te vole iako ima da ti se "smeju" na sta si valjda do sad i navikao!

AM: Kako ste se vi odlucili za poziv astronoma, sta vas je navelo na takvu odluku? Da li je to bila vasa cvrsta namera ili pak neka slucajnost?

MC: Dakle, sumnjam da mogu mnogo da pomognem u ovom pogledu, mada svakako podrzavam sve mlade ljude zainteresovane za astronomska i srodna pitanja. Stvar je u tome sto na prvo pitanje ne mogu da odgovorim konkretno, stoga sto se i ne osecam *posebno* astronomom ista vise nego fizicarem, filozofom i generalno, kulturnim covekom (u smislu, recimo, Paskalovih "Misli" koje mogu da srdacno preporucim svakom, posebno mladom, coveku).

S obzirom da ne verujem u postojanje slucajnosti vec u duboku predodredjenost svih stvari, ne mogu da kazem da je to bila slucajnost, dok, sa druge strane, tesko mogu da govorim da se radilo o nekoj mojoj dubokoj odluci. Ponajtacnije bi bilo reci da se radilo o sticaju okolnosti koji je bio usaglasen sa svim ostalim desavanjima u mom zivotu (pa i kosmoloskim granicnim uslovima!).

AM: Kako vi dozivljavate svoj poziv, u cemu se on bitno razlikuje od ostalih, "klasicnih", zanimanja i imate li neke sugestije za djake koji razmisljaju o studiranju astronomije?

MC: Sto se tice drugog pitanja, dakle, dozivljavam ga kao deo sveopste zapitanosti o sustinskim osobinama sveta, kako spoljnog, tako i unutrasnjeg. Sto se djaka tice, jedina stvarno dobra preporuka jeste da manje citaju udzbenike (i veruju istim), a vise prave velikane ljudske misli koji ce ih - izmedju ostalog! - ponajopre dovesti do pravog poimanja astronomije: Platona, Dekarta, Ajnstajna, Schrodingera, Penrouza...

Korado Korlevic formalno nije astronom, vec astronom amater. Ali amater koji je svojim radom zasenio vecinu profesionalaca bar kad se radi o malim telima. Mozda je interesantno cuti sta o studijama astronomije misli neko ko se posvetio astronomiji iako se skolovao za nesto drugo - jer u astronomiji je i to moguce. S obzirom da je K. Korlevic po vokaciji pedagog njegovi odgovori imaju poseban znacaj.

AM: U chat intervjuu [intervju] prosle godine rekli ste: "Kad se astronom amater zapita 'gdije ja mogu doprinjeti' ... prestaje biti amater :o)))"

KK: Ja za ASTRONOMA ne smatram svakog tko je zaposlen u nekoj zvjezdarnici/fakultetu i ponekad objavi vise manje bijedan clanak na neku temu na osnovu podataka iz trece ruke i nekih mjerenja "sumnjica S/N odnosa.

AM: Sta vas je navelo da se bavite astronomijom? Slucaj, ili neka svesna zelja da dokucite odgovore na neka fundamentalna pitanja...? Ili nesto trece?

KK: 1. Radoznalost i intelektualno "uzbudjenje" pokusaja dokucivanja neceg toliko velikog.

AM: U vasoj biografije citamo da ste zavrsili neke druge skole i da formalno niste astronom [kratka biografija KK].

KK: Ne, nisam astronom, ja sam profesor koji se astronomijom bavi vec tridesetak godina, iz pasije i potreba obrazovne struke. Ponekad bi mi se omaklo pa bi svako malo zastranio i zavrsavao u "hard core" astronomiju.

AM: Dakle, tradicija se nastavlja jer se astronomijom jos uvek ozbiljno bave i tzv. amateri - cesto ozbiljnije od nekih profesionalaca. Imajuci tu cinjenicu u vidu, a i s obzirom na vase poznavanje profesionalne astronomije mozete li nesto reci i poruciti srednjeskolcu koga privalaci astronomija i pred odlukom je sta da studira? Znaci: astronomija da ili ne?

KK: Nazalost, u nasim uvijetima ovo nije profesionalna vec zivotna odluka, odabir misije. Postati "pravi astronom" na nasim prostorima znaci otici u svijet odmah nakon zavrsetka studija fizike/astrofizike/programiranja i odabrati karijeru u fizici/astronomiji. Fizika i astronomija su se vec toliko jako vezale kroz astrofiziku, da su naprosto nedjeljive. Naravno ni tamo ne CVATU RUZE, kako se moze procitati u clanku: http://news.astro.hr/article.pl?sid=00/11/07/019209&mode=nested

Od srednjoskolaca s kojima sam radio, a koji su se opredjelili za neku astronomsku karijeru, sad su na posdiplomskim studijima koja su vise manje astronomske tematike, ili kane nastaviti u astronomiji, petorica: ESO-Garching (D), Politehnicki-Lausane (CH), Berkeley-Mt.Hamilton (USA), U. of Kentucky (USA), Duke U (USA).

KK: U Hrvatskoj ima JAKO malo profesionalnih astronoma (vise ih ima u inozemstvu). Od ovih koji su ostali u Hrvatskoj, primjer nije indikativan. U svakom slucaju, u Hrvatskoj se zavrsi fizika/astrofizika, a onda si nezaposlen ili programer u banci. Imas strasnu zelju da nesto napravis u struci, a bio si dobar student, k tome neces u inozemstvo imas mogucnost da te prihvate na luzersko mijesto asistenta (citaj fizickog radnika na intelektualnim poslovima, placenog ispod nivoa dostojanstva, s minimalnim sansama da u zivotu napravis ista iole vrijedno spomena).

AM: Postoji li zaseban fakultet ili se studira u okviru nekog drugog fakulteta?

KK: Samo ako zadovoljavas one gore navedene asistentsko izrabljivacke parametre. Po onome sto je u posljednjih nekoliko godina vidjeno, pravi put za postati "svjetski" astronom se pokazalo da je:

1.) studij fizike ->
2.) programiranje racunala ->
3.) uci jos kao student u neki od projekata koji su s tim u svezi i objaviti svoje prve radove kao clan nekog tima ->
4.) otici na nekoliko astronomskih kongresa/workshopa (u okolici) i upoznati tamo ljude koji nesto znace u struci.
5.) zadnjih godina studija slusati kolegije iz astrofizike ili geofizike.
6.) Biti sramotno dobar, da te svatko moze preporuciti
7.) Od postdiplomskog u inozemstvu odabrati/ugurati se na mjesto koje obecava.
8.) Puno raditi i razmisljati, bas tim redosljedom ....

AM: Na kraju sta da porucimo nasim citaocima u YU koji se interesuju za studije astronomije?

Ti u Yugoslaviji imas mogucnost ucenicima preporuciti odlazak u Istrazivacku stanicu Petnica, i da tamo NE SLUSAJU samo astronomiju nego da prodju barem fizika/astronomija/racunala workshope (primjenjivo za tu pricu su i geofizika/geologija/matematika).

Srpska fizikalno/astronomsko/geofizikalna zajednica je u svijetu veoma brojna, sposobna i cijenjena. Probati se osloniti u kontaktima na nju, jer nesto slutim da su nam drzave naprosto blizanci, sto se tice "negativnih situacija u domacoj znanosti".

"Problem-lijepa stvar" s danasnjom astronomijom je taj da je to postala krajnje multidisciplinarna znanost u kojoj se sve ispreplice (pa cak i biologija danas kroz ASTROBIOLOGIJU).