|
Poznat slogan za automobil YUGO kojim smo išli na Jablanik. Auto prvo hoće pa neće. Kočnice škripe kao u kočije, izduvni gasovi na sve strane....sve se dimi, sve puca...
Uglavnom, nije bilo težih očekivanih problema iako smo nosili dosta opreme za snimanje. Dogovor je bio da Nedeljko, Pavle i ja odemo na jedno snimanje i isprobamo opremu, što našu - što Nedeljkovu (Canon 20D, HEQ5). Nedeljkov Reno 4 nije bio u ništa boljem stanju nego naš YUGO. Dok smo vozili nedođijom, odjednom nam otpade auspuh što je brzom intervencijom sanirano (iskustvo čini čuda). Hmm, a onda, Nedeljku stade ReŠo 4 i neće pa neće da startuje. Pavle je morao najviše da gura auto nazad nizbrdo jer sam ja, veličanstvo, YUGO-m pratio njih, da slučajno ne ostavimo opremu na milost i nemilost ljudi, kojih nema kad su potrebni, a ima kad nisu. Posle gurke smo se stacionirali na jednoj poljani koja se pokazala sasvim dobra iako je bila rezerva jer je cilj trebalo da bude vrh Jablanika. Topografske karte su nam pokazivale da smo na nakih 1100m N.V. u vrh glave. Kako smo došli, doletele su i male ali dosadne muve. Bilo ih je milion. Neke su zaposele kola iznutra i spolja, a neke su bukvalno kružile oko naših glava kao u crtanom filmu. I još su nas pratile dok smo se kretali. Nešto smo meznuli, malo odmorili, postavili opremu pa na rad. Bilo je dosta vlage, što se videlo pri horizontu, a i na našim papirima za beleške i mapama neba. Polako je vlaga počela da se skuplja i na sočivo teleskopa i aparata. Da nije bilo blagog vetra ostali bi bez posla to veče. Aaaa onda, astronomski sumrak, Mlečni put bije, skoro da vidimo sopstvene senke. Dobro, ne baš senke ali su se videli mnogi detalji koje pre nisam zapazio u letnjim sazveždjima kroz koja prolazi taj deo oboda naše galaksije. Savršeno! Takav kontrast, takve definicije i jasnoća kakvu još nisam video. Mada iako nemam nekog planinskog iskustva i posmatranja zvezda sa planina, mogu reći da sam ovaj put zapazio sjajne detalje noćnog neba ali da je najbolja akcija do sada bila na Jablaniku početkom 2005. kada je nebo bilo neverovatno tamno, a na zemlji mrak tako da se prst pred okom ne vidi. Video se i Gegenšejn – suprotna pojava od Zodijačke svetlosti. E, onda je odjednom kontrast neba Valjevskog područija značajno opao verovatno zbog nekih novih neekoloških osvetljenja. To nas svaki put primorava da prelazimo sve veće i veće razdaljine iz BG-a kao ovaj put – 140 km do BG-a. Nije puno, a nije ni naivno. Prvo veče je prošlo u snimanju Kodakom E200, finim dijapozitivom za astrofotografska snimanja. Lepa osetljivost i boja filma daju odličnu mogućnost za snimanje svih vrsti maglina, galaksija, itd. Opalismo TAIR 300mm, f/4.5, otvorenim na f/4.5, po Veil-u i North America-i. Pavle je fenomenalno useverio montažu, a autogajd domaće proizvodnje je sjajno vršio svoju dužnost. Praćenje besprekorno sve dok ne dune vetar i poremeti osetljivost malog webcam-a ToUcam II Pro. Tada se sistem za praćenje poremeti ukoliko je zvezda vodilja jako tamna. Na svu sreću tih ispada nije bilo. Snimismo za to veče nekih 7-8 fotki što je prosek za tako kratke večeri, a duge expozicije – bar 40 minuta, neke i kraće, zavisi od objekta. Nedeljko se to vreme zabavljao drift metodom useveravanja. Posle je počelo otkrivanje neverovatne Bulb opcije na Canon 20D fotoaparatu. Ma savršenstvo. Uslikaš, odmah vidiš i oceniš tvoj trud. Mnoge greške ali i one pozitivne stvari se odmah vide na ekrančiću. Nema razvijanja, plaćanja, mučenja i strepnje da li se neka expozicija poremetila ili nije. Sledećeg dana smo bili dosta šlogirani od nespavanja i jutarnjeg sunca koje je spržilo šator i nas u njemu. Da bismo ubili vreme do večeri, Pavle i ja smo prošetali do vrha Jablanika. Predivni predeli, kombinacije divljeg stenja, borovih šuma sa bukvinim lokalitetima čine ovu planinu pravom atrakcijom. Jedino one muve. Mnogo ih je. Vrh se nalazi na 1274 m N.V. ako se dobro sećam. Pogled je
neverovatan i prilično dalek. Bilo je nerviranja oko 300 mm TAIR sočiva koje izgleda nije baš u redu jer su zvezde uvek bile u obliku stapića dok je praćenje bilo odlično. Ta greška se vidi dobro na fotki gde su M81 i M82. Zato smo sa TAIR-a prešli na Japansku proizvodnju. M8, M20 i
M31 su fotkani Takumarom 200/3.5, na
f/3.5. Pokazalo se kao prilično oštro sočivo ali sa puno hromatizma.
To nekako i može da se ublaži obradom ali ne skroz. Nije loše, može i bolje ali to vremenom kada upoznamo mnoge mogućnosti Photoshop-a i digitalnih aparata.... Zahvaljujemo Nedeljku na pozajmljenom EOS-u 20D! Sjajna stvarčica! Do sledeće expedicije “Astrosafari Auto-otpad 2006”. P&M (15.07.2006.)
|
|
