23.08.2007.

Međunarodna svemirska stanica(ISS) zajedno sa šatlom »Endevor« (Nastojanje) u svojoj misiji pod oznakom STS-118, bili su za vreme avgustovskih večeri vidljivi iz mog povrtnjaka. Kao svi veštački sateliti, oni se mogu posmatrati samo kad ih obasja najjači reflektor – Sunce. Na daljini od 350-500 km danju njegova svetlost nadjača njihovu, noću su sateliti duboko u Zemljinoj senci, tako da za posmatranje preostaje kratak period neposredno posle zalaska Sunca (ili ujutro pre izlaska). Tada ih Sunce obasjava na velikoj visini, a posmatrač se već (ili još) nalazi u senci, kako prikazuje crtež u prilogu.

Kliknite na snimak

Jasno je da će za posmatrača bliže terminatoru, odnosno zoni sumraka, tranzit trajati duže, nego ako je on udaljen. Elementi orbite ISS su takvi da tranziti dobro pokrivaju severne širine, jer je njen nagib 51,6 stepeni prema ekvatoru, a vreme obilaska iznosi 91 minut, prosečnom brzinom 7 km/sec. Putanja je stalna u odnosu na zvezde, ali se Zemlja pod njom obrće, tako da nadleće različite delove naše planete. Svaki sledeći prelet pomeren je za 700-300 km zapadnije, zavisno od geografske širine. Zato će se narednog dana, posle 16 obilazaka, pojaviti približno na istom mestu, sa oko 22 minuta zakašnjenja. Ali, baš to »približno« je činjenica na koju moramo računati, jer ima mnogo nepoznatih činilaca koji deluju na njenu putanju: brzina nije na svim delovima jednaka, kao ni visina stanice nad tlom; gustina čestica u jonosferi izaziva trenje i usporava njen let, sama Zemlja se ne okreće potpuno istom brzinom,a moguća je uvek korekcija putanje na znak iz komandnog centra… nije čudo što je praćenje i snimanje tranzita pravi izazov za mnoge amatere.

Oni zahtevniji lovci na tranzite snabdeveni su velikim teleskopima, satelitskim sistemom za navigaciju, laptop računarima sa kojih očitavaju koordinate sa sajtova specijalizovanih u tu svrhu, i najzad, brzim automobilima stižu do mesta odakle će tranzit moći najbolje da se posmatra. Mi ostali (sa istim zahtevima ali tanjim novčanicima) srećni smo ako vizuelno prisustvujemo čitavoj paradi, uživajući u saznanju da tamo gore, tri kosmonauta člana osnovne posade stanice i još sedmoro članova posade spejs šatla (među njima su ovog puta bile dve dame: Barbara i Trejsi), lebde u bestežinskom stanju posmatrajući svet iz druge perspektive.

Pomoću teleskopa AT-140 uspeo sam da snimim nekoliko zanimljivih kadrova za vreme misije STS-118, koja je otpočela 8.avgusta i trajala 12 dana. Prelete je bilo moguće pratiti gotovo svake večeri, kada se kompozicija pojavljivala na severozapadu nisko nad horizontom, a zatim se kretala ka severoistoku ili jugoistoku, maksimalno pojačavajući sjaj na najvećoj visini. Tako su na primer, 16. avgusta ISS i STS-118 preleteli tek nekoliko stepeni od zenita i dostigli sjaj od –1,5 prividne zvezdane veličine! Ipak, moje razočarenje je bilo veliko, jer na snmcima se nisu videli detalji poput sunčevih panela ili motora na šatlu. Za tako nešto potrebni su teleskopi s ogledalom od najmanje 20-30 cm. Posumnjao sam da možda nisam dobro izoštrio sliku, ali jedan video zapis prikazao je tranzit u blizini zvezde beta Cassiopejae, koja je bila poput male tačkice, za razliku od ISS koja je bila malo nepravilnog oblika. (Slika u prilogu)

Većinu vremena šatl je proveo spojen sa svemirskom stanicom, jedino u nedelju, 19. avgusta, video se lep prizor malog »vozića« na nebu.

Za uspeh u ovom poslu od velikog je značaja imati precizan časovnik, usklađen sa svetskim vremenom(ovo se takođe može učiniti preko Interneta), a kamera treba da beleži stotinke sekunde. Tada bi snimci poslužili za izučavanje kolebanja čestica u jonosferi, što opet zavisi od jačine sunčevog vetra i zemljinog magnetnog polja. Mnogo je lagodnije snimanje tranzita preko diska Sunca i Meseca, gde treba samo imati malo sreće, raspolagati sa najsvežijim podacima o kretanju ISS, i mnogo, mnogo strpljenja.

Dok zrikavci na sremskim poljima nastavljaju da izvode svoju simfoniju, ja ću nastojati da ulovim i taj trofej koji mi nedostaje u zbirci. Možda ću time moći da se pohvalim već u svom sledećem prilogu?

Zlatko Paško,
najveći astronom-amater među bibliotekarima
(a može i obratno)

(2808.2007.)

vrh

priključite se

Od istog autora

Najzad okultacija

SATURN U OBJEKTIVU

Sunce, Zlatko Pasek

ZALAZAK SUNCA NAD MOREM KIŠA

Delimično pomračenje Meseca.