Da ,,stanovnik Marsa,, se zaista nalazi na Zemlji. A sada sledi i objašnjenje. Nakon kraćeg putovanja u Severnu Afriku (ovo ,,putešestvije,, beše u neka mnogo mirnija vremena kada ljudi još uvek nisu sebe opterećivali  razmišljanjima o islamskom fundamentalizmu i  kutijama koje ,,kuckaju,, u avionu ) do ruku mi je dopala knjiga ,,Sloveni,, Fransisa Konta (Francis Conte) a u ovom dvotomnom delu nađoh sledeće, meni lično, jako zanimljive pasuse: 

,,Krateri ,,Keopsove piramide

Keopsova piramida 2

Pogled na Kairsko nebo sa Alabaster

Prvi_Srbin_na_Marsu

SLOVENI U AFRICI  I U ZEMLJAMA PREDNJE AZIJE 

Počev od 8. veka, ogroman prostor koji su Arabljani osvojili u prethodnom stoleću podelio se u političkom pogledu na dve celine, povezane arabljanskom vlašcu nad afričkim kontinentom, od Magreba do Egipta. Jednu od ovih celina na istoku je predstavljao Bagdadski Halifat, a na zapadu Omejadski Halifat koji je stekao potpunu nezavisnost u prvoj polovini 10. veka, da bi se stotinak godina kasnije raspao. Ima nekoliko karakterističnih primera o prisustvu Slovena u Africi, pod vlašcu Arabljana. U Kordovi je četiri hiljade slovenskih ratnika sačinjavalo ličnu gardu halife Abd-al-Rahmana III, koji je umro 961; znatna grupa slovenskih evnuha bila je na službi u palatama i haremima. U Bagdadu, slobodni ili neslobodni Sloveui bili su prevodioci i posrednici. Veoma su aktivno učestvovali u trgovinskim odnosima izmedu Halifata i Istočnih Slovena. Slovenska garda arabljansko-berberske države Nukura u Magrebu držala je granicu između današnjeg Alžira i Maroka; početkom 11. veka podigli su bunu, rasturili se po planinama gde su osnovali logorsko utvrđenje i koloniju sa slovenskim stanovništvom — Kuahat as-Sakaliba. U Fatimidskom Halifatu, osnovanom sredinom 10. veka na teritoriji Libije i Tunisa, neslobodnjaci slovenskog porekla ponekad su zauzimali posebno odgovorna mesta, kao, na primer, Džavhar al-Sigili, zapovednik fatimidske vojske, koji je osvojio Egipat, pre nego što je osnovao grad Kairo, 6. jula 969. godine: Džavhar je obeležio gradske bcdeme Kaira i položio temelje halifske palate prcma nacrtima kojc je u scveraoj Africi izradio sam halifa. Proučene su srećne zvczde i na mestu budućih opkopa pobodeni su stubovi, povezani užadima, na kojima su bila obešena zvona. Radnici su upozoreni da pocnu s nabacivanjem maltera i postavljanjem kamenja tek kad astronomi uspeju da pokrenu zvona. Jedan gavran izncnada slete na uže i zvona odjeknuše. Najamničari krenuše na posao; ali planeta Mars je tada bila u usponu i grad dobi ime al-Kahira, ili ,,stanovnik Marsa,,

Dakle, grad od (u to vreme) ciglo šesnaest miliona stanovnika koji sam  posetio,  zove se u stvari ,,Marsijanac,, ili tako nešto (Neki turisti naivno veruju da ,,Kairo,, zapravo svoje ime duguje ,,Keopsu,, -  možda zbog istog početnog slova?) Elem, tu se stvar ne završava, a verujem da su neki čitaoci već zaključili šta ću u daljem izlaganju da pomenem. Boje Egipatskog neba i tla. Da li je i to slučajnost? Jedna od stvari koje čoveka mogu da iznenade tokom putovanja (i za koje je mislio da su samo priče ili u najmanju ruku ,,pesničke figure,,) su zaista drastično drugačija ,,neba,, na drugim geografskim širinama. Na Baltiku, video sam da je nebo  ne plave nego neke ,,metalik,, boje, verovatno zbog velike količine vlage u vazduhu. Nebo iznad Kaira takodje nije bilo plavo. Gledajući to nebo koje je bilo po boji  bledunjava kopija pustinjskog tla koje natkriljava, neizbežno sam pomislio na panoramske fotografije ,,Vikinga - 1,,. Naravno, žućkastu (uz blagu primesu crvenkaste) boju neba stvarala je velika količina uzvitlane, najsitnije prašine (ova prašina ima neverovatnu osobinu da se zavlači u gotovo nevidljive pukotine. Tako je moj teleobjektiv počeo da škripi tokom podešavanja). Pretpostavljam da boju neba na Marsu stvara isti efekat. Bilo bi zanimljivo uporediti prave boje područja oko ,,Al-Kahire,,  i (zaista prave)  boje područja na Marsu. Ja dosada odista nigde nisam uspeo da pronađem fotografije Marsa u prirodnim bojama pa bi bilo dobro da se jave čitaoci koji su takve fotografije videli, a prilično su sigurni da je ,,izvor,, verodostojan. Nisam pristalica teorija ,,zavere,, ali i ja mislim da je u najmanju ruku čudno to što su sve dosada vidjene fotografije Marsa obojene lažnim bojama. Krije li NASA nešto od nas, običnih smrtnika? Uz ovaj tekst prilažem i fotografije onog ,,Marsa na Zemlji,,. Prva fotografija je snimljena sa jednog dela kompleksa poznate Alabaster – Džamije (Gde je inače sahranjen Iranski Šah - Reza Pahlavi). Vidi se karakteristična boja pustinjskog neba (Ima li sastav tla sličnosti sa Marsovim za koje znamo da ga uglavnom čine SiO2 i  Fe2O3? ). Druga  i  treća fotografija koje sam snimio iz neposredne blizine, pokazuju nešto što obično nemamo prilike da vidimo –,,kamenu kožu,, piramide sa svim njenim porama, bez ,,ulepšavanja,,. Ova megalomanska grobnica (koju neki smatraju najstarijom astronomskom opservatorijom na svetu - a ona svakako i ima neke veze sa onim što se zbiva na nebu) na moje zaprepašćenje nije bila onakva kako je zamišljamo pod uticajem raznih filmova. Umesto kamenih kocki (a nekada su to, naravno, i morale biti - precizno srubljene kocke) predamnom se ukazala izrovana, rošava površina ,,kraterskih,, zidova, kao bombardovana teškom artiljerijom. Uostalom prosudite sami! (I na kraju čitaocima sledi poklon bonus fotografija - jedno od idejnih rešenja za izgled  korica moje nove knjige. Uostalom, nije isključeno da je  čovek slovenskog porekla Džavhar al –Sigili osnivač ,,Al –Kahire,, bio sa Balkana i da je po krvi bio – Srbin! A kada tome dodamo da ,,tamo gore,, Milutin Milanković ima svoj krater…)

(25.07.2008.)

vrh

priključite se

Zvezdano oko Valensije