AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Legende

• 2001:
A Space Odyssey

• Star Trek
•••• Enterprise

 

Sadržaj AM

          

 

 

54Kb
        
legende

2001: A Space Odyssey (1968)
[My God, it's full of stars]

[scene iz filma>>]

14 Kb 

Nekoliko činjenica u vezi Odiseje 2001
• U proseku svako je ovaj film gledao više od dva puta. Zanemarljiv je broj onih koji su ga videli manje od jednom.
• Postaje dve vrste gledalaca: oni koji ovaj film nisu razumeli i oni koji tvrde da jesu. Ti drugi u stanju su u nedogled da pričaju o monolitu i još više o završnim scenama filma. Naravno, pretenduju da su u pravu.
• Odiseja 2001 je jedan od retkih filmova kod kojih su široj publici i rešiser i autor priče  jednako poznati. (Za one koji ne pripadaju široj publici: reziser je S. Kjubrik, a pisac A. Klark).
• Svi se slažu da je Odiseja 2001 izuzetan film.

muzika  Kazu da je u filmu dobra ona muzika koja se ne čuje (tj. ne primećuje, jer u suprotnom odvlači pažnju). Ovaj film je međutim izuzetak. Muzika se u njemu itekako "čuje", ali konačan utisak je maestralan. U pitanju su inače klasična dela: Baletska svita Gajane Arama Hačaturiana (u izvođenju Lenjingradskog simfonijskog orkestra), Tako je govorio Zaratustra Riharda Štrausa (Berlinski simfonijski orkestar),  Na lepom plavom Dunavu Johana Štrausa (Berlinski simfonijski orkestar)....

Film Odiseja 2001 se pojavio u bioskopskim salama 1968. godine, dakle u vreme kada se u realnom svetu vodila uzbudljiva trka oko Meseca. Kosmička putovanja su polako postajala stvarnost (1969. Armstrong je kročio na Mesec) i publika je žudela za pričama iz svemira. Tih 60-tih godina pojavile su se i prve priče Zvezdanih staza.

Osnovu za Odiseju 2001 činila je kratka priča A. Klarka The Sentinel iz 1951. Tu priču su 1964. godine Klark i S. Kjubrik adaptirali za film. (1968. ona je prerasla u roman 2001: A Space Odyssey)

Film je doživeo veliki uspeh i kod kritike i kod publike. Naimenovan je za više Oskara, a osvojio jedan (za vizuelne efekte) - suviše malo kako će se kasnije ispostaviti, jer ima puno filmova sa mnogo više Oskara koji su davno pali u zaborav. Odiseja 2001 nije.

Šta je to toliko atraktivno u ovom filmu i čime on uspeva da ostane svež i gledljiv i nakon više decenija od kako je snimljen?

Uloge
Keir Dullea Dr. David "Dave" Bowman
Gary Lockwood Dr. Frank Poole
William Sylvester Dr. Heywood R. Floyd
Daniel Richter Moonwatcher
Leonard Rossiter Smyslov
Margaret Tyzack Elena
Robert Beatty Dr. Halvorsen
Sean Sullivan Michaels
Douglas Rain Voice of HAL 9000
Frank Miller Mission Controller
Bill Weston   
Ed Bishop Lunar shuttle captain
Glenn Beck          
Alan Gifford Poole's Father
Ann Gillis             

U početku mnogi su isticali divne specijale efekte kojima obiluje Odiseja. Međutim, danas imate mnoštvo savršeno dosadnih filmova sa izobiljem bresprekorno urađenih, grandioznih sepcijalnih efekata, koji daleko nadmašuju one u Odiseji. A opet Odiseja i danas pleni iako njeni efekti više nisu tako efektni kao kada su prvi put viđeni. Biće da je stvar u nečem drugom.

Film je čudesan. Komponovan je od dugih scena sa vrlo siromašnom radnjom. Gotovo je bez dijaloga i skoro da je u pitanju nemi film. Međutim za inteligentnog gledaoca svaka scena ovog filma sadrži više nego što se okom vidi. Gledalac je upućen da razmislja, da izvodi zaključke. Suočen je sa misterijom, potaknut je da traži rečenja, ništa mu nije gotovo dato. I on u svemu tome uživa.

HAL 9000 šesti član posade
[HAL je skracenica od "Heuristicki programiran ALgoritamski računar" (neki kažu da se iza ovog akronima krije zapravo kompjuterski gigant IBM jer ako svako slovo iz reci 'HAL' zamenite prvim sledecim dobijete bas IBM).]

Hal predstavlja remek-delo treće kompjuterske revolucije. Ume da misli, sa ljudima se sporazumeva govorom. Njegov glavni zadatak je da vrši nadzor nad sistemima za održavanje života na brodu, da neprekidno proverava pritisak kiseonika, temperaturu, ostećenja na trupu broda, zračenja i svega ostalog što od čega zavisi život na brodu. Isto tako Hal može da obavlja sve složene navigacione manevre. Takođe zadatak mu je i da održava u životu hibernisane članove posade. Iz nekog razloga ovaj zadatak neće izvršiti....

Neke scene su antologijske, kao ona s početka kada u glavi jednog primata zaiskri prva svesna misao. Ili onaj skok sa bačene koske u zrak na vasionski brod. Između ta dva događaja protiče nekoliko miliona godina i to je možda najduži vremenski skok u istoriji kinematografiji. Neke druge scene opet odišu elegancijom kao što je ona kada pomenuti brod uz zvuke Štrausevog valcera lagano prilazi orbitalnoj stanici. A ima i emotivnih scena. Ne možete ostati ravnodušni kada čujete da vam kompjuter govori da se boji.

Ipak većina kritičara se slaže da film do kraja ostaje nerazjašnjen. Neki ga tumače religiozno, neki uočavaju razum kao stepenicu između životinjskog i ljudskog sveta i  pokušavaju da dokuče šta je sledeća stepenica između ljudskog i nečeg višeg, treći opet govore da nas monoliti od početka osmatraju, da su nam dali sudbonosni podsticaj za razvoj i da je zadatak posade broda da otkrije vanzemaljsku silu koja motri na nas....Ostali, čini se, i ne pokušavaju film da objasne. Kažu da je i Kjubrik izbegavao o tome da priča. A sam Klark jednom je izjavio: "If you understand 2001 completely, we failed. We wanted to raise far more questions than we answered."

Nije bez razloga rečeno da je Odiseja 2001 prvi filozofski SF film.

Za one sasvim mlade koji još nisu stigli da vide Odiseju 2001 savet je jednostavan: obavezno ovaj film pogldajte. Dva puta. Možda vas i neće oduševiti, ali svakako treba da ga znate.

1984. snimljen je nastavak Odiseje 2001: 2010: Odyssey Two. O drugoj Odiseji pričaćemo drugi put. Možda 2010-te.

S. Kjubrik A. Klark

2001: A Space Odyssey
Producent:    Stanley Kubrick 
Režiser:   Stanley Kubrick 
Scenario: 
Arthur C. Clarke, Stanley Kubrick 
Žanr:   SF / Avanturisticki
Zemlja:   UK / USA
Radni naslov u SAD:
Journey Beyond the Stars
Dužina:   139 minuta (na premijeri 156)
Boja:   Kolor
Film je zasnovan na priči A. Klarka The Sentinel
Snimljen: 1968.
Cena: film je koštao 10,5 miliona dolara
Nominacija Americke akademije: za režiju i scenario
Oskar za vizuelne efekte:
Stanley Kubrick

[scene iz filma>>]


Vise o ovom filmu:
2001: A Space Odyssey.

[jun 2001]

vrh