|
Zašto sve što je lepo ima kraj Od samog početka, mi iz Skopskog astronomskog društva - SAD, bili smo oduševljeni idejom da odemo u Novi Sad na skup astronoma amatera gde ćemo moći da razmenimo iskustva sa braćom po nebu. Doduše malo sam se pribojavao koliki će biti odziv za MM međutim mojoj bojazni je brzo došao kraj kada sam video koliko ljudi želi da ode. I da skratim, bilo je tu prijavljivanja i otkazivanja da bi se na kraju konačno (bukvalno poslednjeg dana) utvrdila brojka od 6 ljudi koja i došla na Letenku. Na žalost vreme u Skoplju nam nije išlo na ruku da se bolje pripremimo, a i Emin koji je trebao da bude glavni operator na teleskopu zbog posla morao je da otkaže dolazak, pa nismo mogli da učestvujemo na MM. Zato smo rešili da se predstavimo sa našim foto albumom i projektom astrofotografije. Nažalost i to je propalo jer je Alek zaboravio foto album.
I pred svih prepreka (velike vrućine, preskupih putarina, puknute gume, gubljenje listica za putarinu i šta ti ja zanam sve) nekako uspejasmo da se dokotrljamo u mom legendarnom Renou 4 GTL koji je prevazišao sva moja očekivanja. Iako umorni od puta čim smo stigli u Novi Sad topao doček (i hladna koka kola) nas je nekako osvežio tako da smo brzo zaboravili sve probleme koje smo imali na putu. Organizator se lepo potrudio na samom startu da nas upozna sa pravilima kampovanja i lokalnim kucnim redom (nema paljena vatre, vikanja, skakanja itd.) što nama astronomima amaterima i nije palo teško jer smo u principu pitomi ljudi. Zatim su počela neformalna (a bogami i formalna) upoznavanja i razgovori koji ponekad mi se učinilo da ne mogu imati kraj. Lično mislim da se na ovakvim sastancima što šta može čuti i naučiti. Konačno sam došao do ljudi skojim sam se dugo pisao na netu a sada kada su mi tu do nosa nisam mogao da se setim šta bih sve i koga pitao. Prva noć mi je protekla u razgovoru od jednog do drugog, a želeo sam ih sve odjednom na jednom mestu.Trčkarao sam k'o malo dete od Zorkića do Miladinovića, Smolića, Nedeljka i drugih ne bih li pokrao nešto novog oko organizacije MM-a, konsrtukcija teleskopa i svega što mi je palo na pamet. Tako sam već prve večeri ostvario cilj našeg puta, a to su nove ideje i poznanstva uživo koje verujte mi net ne može ni približno da vam pruži. Možda ja malo i preterujem (kao i u koka koli) ali za mene veče pod zvezdama i ljudima koji vole da gledaju u njih je nešto kao odlaznak grešnika na ispovest. Nekako kao da mi prođe četka kroz mene i izčisti svu nečistoću iznutra i daje mi takvu pozitivnu energiju da je to nešto neverovatno. Konačno me sustigao umor od puta oko 3 po ponoći i morao sam se uvući u svoj (u stvari Borjanov šator) da horizontala povrati malo fizičke snage za sutra. I pored turbo mlaznih komaraca sam nekao prespavao tu noć i probudio me Zorkicev glas da će se početi sa brušenjem stakla. Doduše dao nam je celih 10 minuta da se priberemo i stanemo na noge.
Janko koji je bio glavni za brušenje kao instruktor ja bio veoma strpljiv i odgovarao na poneka sasvim očigledna pitanja ali to je uvek tako kada se neko susreće sa nečim sasvim novim. Nećete mi verovati ali smo uspeli od dva ravna prozorska stakla da napravimo jedno konkavno i jedno konveksno. I ako sam u principu shvatio postupak brušenja stakla još uvek mi je malo čudno kako sve to funcioniše. I sam sam učestvovao u brušenju i mogu vam reći da je to đavolski težak posao ali sam siguran da ako to uradite i od toga napravite teleskop, da ga nećete menjati sa nijednim teleskopom na svetu. Sav taj trud da se napravi, pa to je nešto fantastično. Moram priznati da moje crnogorsko JA teško može prihvatiti ideju da sam brusim staklo ali nikad se nezna. Sa onim što sam video i naučio možda nekog drugog inspirišem da to uradi. Popodne smo čuli jedno temelno predavanje o CCD-u (od oka do CCD-a) koje održao Igor Smolić i predavanje o etno astronomiji od Nikole Božića. Moram priznati da me je predavanje CCD više interesovalo dok etnoastronomiju sam morao da propustim zbog ličng lošeg iskustva sa njom, a i zbog toga što mi se prispavalo, pa sam otišao u šator na još jednu malu turu spavanja da bih uveče bio što odmorniji. Kao što rekoh SAD se nije prijavio da učestvuje ma MM ali smo dali svoj doprinos pozajmljujući nešto od tehnike i mapi za maraton. Ja sam lično to veče hteo da slikam nebo i iridiim satelite što se nadam da mi je uspelo što ću videti tek sledeće nedelje kad budem razvio film. Sada nebih pisao o tome jer želim da to što radimo ilustrujem sa slikama, a o tome ćete čitati u sledecem (ili u nekom od sledećih brojeva) broju. O tome kako je prošao MM verovatno će vam bolje opisati sami učesnici MM-a. Sutradan smo imali malu proslavu gde su dodeljene nagrade pobednicima na MM-u i učesnicima astrokampa. Razmenjivali smo mailove i već počeli da se dogovaramo da se vidimo što pre. Poučen ovim iskustvom voleo bih da mi ovde u Makedoniji organizujemo nešto slično i voleo bih da vas vidim u što većem broju. Poziv za tako nešto ću uputiti preko AM-a jer je AM centar astronoma amatera na ovim prostorima (a što da ne i šire). Na kraju moram da pomenem neke ljude iz našeg društva koji su bili na Letenci. Viki je naš najmlađi član od pred par meseci ali se brzo uklopila i došla sa nama (to je ona devojčica sa lepim glasom što nas je zabavljala druge večeri). Tanja naš iskusni član (sa ne tako lepim glasom kao viki), Petničarka i definitivno astronom pred kojim je karijera. Grom devojka. Obožavam je. Alek.To je onaj što je zaboravio fotoalbum. Za kaznu samo toliko o njemu iako je pun kvaliteta za nabrajanje. Nemojte snjim o geografiji. Borče. Ako volite da planinarite toplo vam ga preporučujem. Voli da radi i uči sve o astronomiji. Adrijan. Došao čovek sa 1 nogom celom i drugom ne baš celom. Neznam samo što se nervira kad ga zovem ćopa. Jedan od radilica u SAD. Radan. Šofer (gore spomenutog renoa). Vrti đevrek ispred sebe i voli da slika sve što ima na nebu. Pozdrav svima sa Letenke i čitaocima AM-a od Skopskog astronomskog društva. (jul 2002.) |
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa | |