Anđelka intervjuiše Milana Martinjuka (Kula)

Da se mi odmah na početku predstavimo: Ljubiša i Anđelka. Ljubiša je snimatelj i tonac, a ja sam urednik i voditelj na radiju. Radimo na popularizaciji nauke, a akcenat smo stavili baš na astronomiju.

Na naše zadovoljstvo, sarađujemo sa časopisom "ASTRONOMIJA", tako da radimo emisije pod istim naslovom u želji da astronomiju (i sa velikim A i sa malim a), učinimo dostupnim što širem krugu ljudi tj. naših slušalaca.

Tako smo 16. jula stigli i na letnji astronomski kamp na Fruškoj Gori, ne bismo li zabeležili ako se šta nađe vredno za belešku.

Da preskočimo opis prirode i samog mesta gde se održavao kamp – inače bi se ovaj izveštaj pretvorio u literarno delo, a nas ipak zanima nauka i ljudi od nauke (bilo profesionalci ili amateri).

Mi smo po prvi put na kampu, nikoga ne poznajemo – treba se snaći među svim tim pametnim glavama, jer - ono što zbilja fascinira jeste to, što su se na jednom mestu sakupili ljudi iz raznih krajeva SCG, ali i iz Makedonije i BIH , vođeni željom za novim saznanjima, razmenom informacija (a da to, zamislite, nisu tračevi) i naravno druženjem.

ŽIVIM ZA LETENKU

Dragan Papić

Zanimljiva je priča Dragana Papića iz Prijedora. Na naše pitanje otkud njega na Letenki, kako to da je čak iz BIH potegao sasvim sam samo zbog kampa, on nam je ispričao sledeću priču:

"Još dok sam bio sasvim mali, zanimalo me je sve u vezi zvezdanog neba i vasione uopšte, ali moji roditelji to nisu mogli da shvate i nisu me podržavali. Nisam imao nikoga sa kim bih podelio to interesovanje, ali kad sam završio srednju (medecinsku) školu i zaposlio se, počeo sam sakupljati novac za teleskop. Prvi teleskop sam kupio od jednog čoveka iz Subotice, zatim drugi, pa treći… Ali opet u mom okruženju nisam imao nikog sa istim interesovanjima nikog sa kim bih mogao ozbiljnije porazgovarati i razmeniti informacije, mišljenje... Mladi ljudi, nekako, više vole kafiće i diskoteke, već sa 13-14 godina počnu da puše, piju i to im je zabava. Nikog to ne zanima nešto više o životu. Osećao sam se usamljenim. E, onda sam 2000-te, na internetu našao informaciju o astronomskom kampu na Letenki. Na žalost, te godine nisam stigao, jer sam kasno saznao za kamp, ali od tada dolazim svake godine."

Kad smo ga pitali šta za njega znači kamp na Letenki, on se nasmejao i rekao, onako iz duše: "Ma, ja živim za Letenku. Ovde srećem ljude sa istim interesovanjima i to je fantastično. Uvek mi je nedostajao neko sa kim bih ozbiljno razgovarao, a ovde to mogu sa svima. A ove godine se desilo nešto važno: na željeznikoj stanici u Novom Sadu upoznao sam još nekog iz Bosne ko je krenuo na kamp astronoma - Jesenka Gajića iz Doboja.

Dragani i Behaudin (u sredini)

Bože,- ostadosmo oduševljeni mi - zar je bio potreban astronomski kamp na Letenki da se vi iz Bosne sretnete?

Tu nam Dragan ispriča priču o Behaudinu i kako je sa njim u kontaktu samo preko interneta, ali da će Behaudin doći na kamp, pa će se i sa njim po prvi put sresti na kampu.

Behu smo sreli i mi. Puno pozdrava društvu iz Bosne od nas. Ostali su nam u lepom sećanju, a organizatorima kampa poklanjamo ovu priču. Neka im ona bude podsticaj ako sledeće godine naiđu na teškoće oko organizacije, finansija i svih onih manje lepih stvari. "Dragan živi za Letenku".

Naravno, bili smo prijatno iznenađeni atmosferom koja je vladala na kampu, susretljivošću i spremnošću ljudi da pomognu i objasne šta god je kome trebalo.

Anđelka uzima intervju od Draška

Igor Smolić

Nama su značili susreti sa članovima redakcije časopisa "Astronomija". Do tada smo ih poznavali samo preko njihovih tekstova koje smo koristili u našim emisijama: Katarinom Miljković, Ratkom Miljkovcem, Dragom Dragovićem, ništa manje značajan susret za nas nije ni sa Igorom Smolićem, rukovodiocem programa astronomije u Petnici (Igor ima jako lepu frizuru). Uveravali su nas, upućeni, da će Igor jednog dana biti veliki naučnik i da ga valja upamtiti.

Svakako nam je najupečatljiviji događaj na kampu bio razgovor sa dr. Zoranom Kneževićem. Naučnik svetskog formata, pored svog onog znanja fascinira i svojom ličnošću, načinom na koji se obraća i ophodi. I zbilja šta reći? Mi radimo na medijima, u kontaktu smo sa javnošću, a našoj javnosti se uglavnom serviraju priče sa estrade i iz političkog života. Toliko je ljudi, mnogo više vrednih pomena i podrške javnosti ali se o njima ne govori. Zašto? Da li naš narod nije tome dorastao ili možda medijski radnici nisu dorasli svom pozivu? O ovome vredi razmisliti. Bilo kako nama je drago što smo bili u prilici da doživimo druženje sa ljudima koji su se okupili na Letenki 16, 17 i 18 jula.

Napravili smo tonski zapis sa kampa. Ljubiša je sve to lepo sredio, pročistio, narezao CD, pa ćemo to poslati Saši. Veliki pozdrav za Sašu i sve čestitke za ovakav astronomski poduhvat.

Pozdrav Kuli, Knjaževcu, Kragujevcu, Zrenjaninu...

(avgust 2004.)

vrh