Svetlosno
zagađenje

Isključite sijalicu

F. Harington: Nacrt energetski efikasnog spoljnog noćnog gradskog osvetljenja

komentari na tekst:

Isključite sijalicu

 << Isključite sijalicu

19. oktobar 2002.

Potpuno se slažem sa Aleksandrom Radojkovićem iz Danilovgrada da je ekonomski momenat taj kojim treba da pokrenemo "neastronome" da razmisle o rasveti, pa će biti više šansi da nešto postignemo, i to baš putem koji je on naveo: preko ljudi u lokalnoj vlasti (jer je najveći deo rasvete koji uzrokuje LP - onaj koji je u njihovim rukama: ulična, rasveta javnih objekata, raskrsnica na magistralnim putevima... ili u rukama javnih preduzeća, na koje isti takođe imaju uticaja. Tu mislim na autobuske i železničke stanice, objekte naftne industrije, benzinske pumpe itd.) Samo treba naći ljude preko kojih se to može izvesti najkraćim putem, i dobiti ih za saradnju, tj. pomoć. (Nešto o tome sam već pisao i na mejling listi "Telescope AM Group".) Kao veći problem će se verovatno pojaviti "novokomponovani" bogataši jer oni delimično rasipanjem svetla verovatno pokazuju ekonomsku moć do koje su došli poslednje decenije i nešto više. (Novac se mnogo brže stiče nego svest i kultura.)

Ne bih se složio sa Jovanom Jovanovićem da ćemo puno učiniti ako ubedimo ljude da spuštaju roletne, sem kad se radi o prvim komšijama čiji prozori nam prave direktne probleme. Najveći generator svetlosnog zagađenja je spoljna rasveta koja je nepravilno usmerena i neadekvatne (preterane) jačine, jer se ta svetlost odbija od svega onoga što sadrži atmosfera čak i u ruralnim krajevima, a to su i tamo čestice prašine, vodene pare... Da ne pričam čega sve ima u atmosferi gradova, gde je i svetlosti, koja to obasjava i time degradira uslove za posmatranja, najviše. Znači, pravo svetlosno zagađenje na nekom opštem nivou je ona svetlost koja se reflektuje od raznih čestica u atmosferi.

Eto, toliko.

Pozdrav,

Marković Nedeljko
nemark@nspoint.net  

11. oktobar 2002.
Imao bih komentar na akciju "Isključi sijalicu". Na žalost, moram da priznam da sam pesimističan. Ljudi, pogotovo našeg mentaliteta, će se teško ubediti da isključe svoje svetlo samo zato da bi, tamo neko, eto gledao neke tamo zvezde. Zato mislim da bi kompromisno rešenje, ništa manje fikasno, bilo mnogo realnije. Naime, potrebno je apelovati na ljude da, ako već ne mogu da se odreknu svetla (a ne mogu) spuste roletne, zavese ili šta većimaju, preko svojih prozora. Tako će se smanjiti svetlosno zagađenje bez i jedne jedine isključene sijalice.

S poštovanjem,

5. oktobar 2002.
Pozdrav redakciji, saradnicima i čitaocima AM.

Problem svetlosnog zagađenja je kod nas izgleda sve izraženiji. Živim u Danilovgradu, 20km severno od Podgorice. Svetlosno zagađenje je toliko izraženo da na južnom horizontu ne može da se vidi zvezda slabija od 3m.

Glavni krivac je ulična rasveta. Pa sad, pošto društvo ponajmanje interesuju problemi astronoma i ostalih "marginalnih grupa", ne očekujem da će stvari bitno da se promene. Većinu ljudi uopšte ne interesuje pogled u zvezdano nebo, ali im, naravno, smetaju mračni gradski budžaci, što je i normalno. Stoga će naše ideje sigurno naići na otpor kod većeg dela populacije.

Potrebno je promeniti pristup. Ako se ne varam, u SAD su astronomi pokrenuli kampanju uvođenja novih tipova uličnih svetiljki, sa svetlosnim snopom usmerenim nadole, i uštedom energije od 30%. Kod nas bi to moglo da se reši na opštinskim nivoima. Potrebno je samo naći kompetentne i uvažene stručnjake koji će stvar "progurati" do vrha (logično, njih će pre saslušati nego nekakvu šačicu studenata :-). Naravno, naglasak je na uštedi struje, a smanjenje svetlosnog zagađenja je prateća pojava :-). Jedino tako bi naša akcija i mogla uspeti. Ušteda je magična reč ;-)

Tamno nebo!

Aleksandar Radojković
Danilovgrad

(oktobar 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  |Efemeride |

vrh