Za gospodina Milosevića
Poštovani gospodine Miloseviću.
Sa zanimanjem sam čitao Vaše
tekstove i najlepše Vam se
zahvaljujem na mogućnosti koju ste mi pružili
da saznam nešto novo. Molim Vas dozvolite mi
jedno pitanje u vezi sa Specijalnom Teorijom relativnosti sa kojom sam
se susreo pre kratkog vremena. Vi kažete:
"Od svih predviđanja koja proizilaze iz STR,
verovatno je najčudnije ono da postoji određena
brzina preko koje se ništa ne može kretati. Koja je to brzina lako se
može naslutiti iz jednačine (1), koja određuje
skraćenje predmeta sa brzinom. Na osnovu te jednačine
vidi se da predmet postaje sve kraći i kraći
kako se brzina povećava. Ako brzina postaje sve
veća i veća predmet
će se sve više smanjivati, kada njegova brzina
bude približna brzini svetlosti dužina će biti
približna nuli, u onom trenutku kada brzina postane jednaka brzini
svetlosti predmet će nestati."
Ja sam iz svega što sam do sada našao
u vezi sa STR zaključio (moram da kažem
da to nije puno) da ne postoji (ili je barem za nas neuhvatljivo)
apsolutno kretanje, već da je svako kretanje
relativno, t.j. u odnosu na neko telo. To znači,
da se jedino može govoriti o povećanju
ili smanjenju rastojanja između dva tela, a koje
se telo zaista kreće to je otvoreno. (Ako se za
neko telo kaže da je nepokretno, to onda samo znači
da je za referencu kretanja uzeto neko treće telo
u odnosu na koje se telo koje je deklarisano kao nepokretno ne kreće).
Znači, brzina "sama po sebi" ne utiče
na stanje tela (promene se ne dešavaju u sistemu
samom) već se promene na jednom sistemu samo uočavaju
iz drugog sistema. I što je najvažnije,
te promene se očituju u oba sistema podjednako.
Znači, ukoliko nam predmet koji se udaljava od
nas velikom brzinom izgleda sve manji (diletacija dužine),
a njegovo vreme zbog kašnjenja informacija koje o
njemu primamo sve duže, isto takvo opažanje
se dešava i kod njega. I mi smo njemu sve kraći
i ne starimo tako brzo kao i on. Kažem, ja sam to
tako razumeo, ali pošto je sve to za mene novo,
moguće je da nisam lepo razumeo, pa Vas molim da
me ispravite ukoliko grešim. Ukoliko je to tako,
onda ne vidim razlog da predmet koji se udaljava brzinom svetlosti od
nas - nestane jer bi u tom slučaju i mi nestali
"ni krivi ni dužni". Mislim da se tu samo radi o
našem "doživljavanju", ili
opažanju predmeta koji se udaljava, a ne o
stvarnim fizičkim promenama, tako da mi je
neprihvatljivo objašnjenje o maksimalnoj brzini.
Najlepše Vas molim da me ispravite ukoliko nešto
nisam lepo razumeo, bilo u STR bilo u Vašem radu.
Zelim Vam puno uspeha i zadovoljstva u Vašem
budućem radu i srdačno Vas
pozdravljam
Zeljko Tetković
Odgovor |
Prvo bih zeleo da se izvinim zbog toga sto ste na
ovaj odgovor cekali ovoliko dugo i verovatno ste izgubili i
poslednju nadu da ce odgovor stici. Zakljucak do koga ste dosli u
vezi specijalne teorije relativnosti (STR) je samo delimicno
tacan. STR kaze da apsolutno kretanje i mirovanje ne postoje, i da
bi se odredilo da li se nesto krece ili miruje mora se posmatrati
u odnosu na neki prethodno izabrani sistem reference. Mali problem
nastaje oko recenice koju ste napisali "brzina sama po sebi ne
utice na stanje tela" - ono sto se u STR uzima u razmatranje nije
bilo koja brzina vec relativna brzina jednog sistema u odnosu na
drugi (tj. Sistema gde se nalazi posmatrac i sistema u koji je
vezan za posmatrani objekat). Posto je svako kretanje i mirovanje
relativno, slobodno mozemo da pretpostavimo da sistem koji je
vezan za posmatraca miruje a da se onaj drugi, koji je vezan za
posmatrani objekat krece nekom relativnom brzinom u odnosu na
posmatraca (pogledajte u tekstu deo o postulatima STR). Dobar je i
vas zakljucak o posmatracima - svaki od posmatraca koji se
relativno jedan u odosu na drugog krecu nekom brzinom (bliskom
brzini svetlosti) vidi da se onaj drugi "skratio", i da kod onog
drugog vreme protice sporije ali to nije samo neka slika koju daju
matematicke formule nego realna situacija. Izvedeno je mnogo
eksperimenata sa elementarnim cesticama (najpoznatji su oni sa
mi-mezonima) i u tim eksperimentima cestice koje imaju vrlo kratak
zivotni vek prelaze daleko veca rastojanja za to vreme nego sto
predvidja klasicna teorija, a to se desava iz jednog jedinog
razloga - mi-mezon koji se krece velikom brzinom put ispred sebe
vidi "skracen" upravo za onaj faktor koji predvidja STR.
Jedan od dobrih dokaza tacnosti STR je i energija koja je
potrebmna za ubrzavanje neke elementarne cestice (npr. Protona) do
brzina bliskim brzini svetlosti: proton koji se krece brzinom od
99% brzine svetlosti ima energiju od oko 7 GeV (postignuto 1955.
godine u akceleratoru u Berkliju), da bi taj proton dostigao
99.95% brzine svetlosti potrebno je 30 GeV (postignuto 1960. g. u
Brukhejvenu), a na 99.999% brzine svetlosti proton ima energiju
oko 200 GeV (postignuto 1972. g. u Fermilabu). Upravo ova ogroma
razlika u energiji protona, tj u energiji potrebnoj da proton
dostigne tu brzinu, ukazuje na povecanje mase cestice zbog porasta
brzine (rezultati koje daje STR su identicni ovome, a ono sto daje
klasicna teorija je daleko od navedenih vrednosti). Naravno, na
kraju treba pomenuti i to da se STR odnosi samo na inercijalne
sisteme reference (tj. one sisteme reference koji miruju ili se
krecu racnomerno pravolinijski, bez ubrzanja). Nadam se da je ovaj
odgovor, i ako prilicno zakasneo, bar malo pomogao. Ako ima drugih
pitanja pisite, ovog puta odgovor ce sigurno stici mnogo brze.
Milan |
|