Pitajte
|
Covek je naucio da pali vatru pre oko dva miliona godina i od tada do danas je naucio da je ona dobar sluga a los gospodar. Medjutim, uvek je to bila vatra na zemlji. Sa prvim letovima u svemir postavilo se pitanje kako vatra gori u uslovima nulte gravitacije. Ovo je narocito interesovalo americke istrazivace jer su za misije sa ljudskom posadom planirali da unutrasnjost letelice bude ispunjena cistim kiseonikom. A kiseonik potpomaze gorenje. Godine 1967. jedna varnica je kabinu broda Apolo 1 u momentu pretvorila u buktinju i tom prilikom su tri astronauta stradala. Kabina je bila ispnjena cistim kiseonikom. Medjutim Apolo je izgoreo dok je jos bio na lansirnoj rampi. A kako stoji stvar sa vatrom tamo gore? Pa, u bestezinskom stanju vatra ne moze da gori jer se plamen jednostavno gasi sam od sebe. Zasto? Ovde na zemlji kada zapalite vatru ona proizvodi svetlost, toplotu, ugljen dioksid i vodenu paru. Toplota uzrokuje da se produkti sagorevanja sire sto smanjuje njihovu gustinu i oni se dizu u vis (znate da je vazduh iznad plamena topliji nego ispod plamena). Okolni svez vazduh sa kiseonikom tako dospeva u plamen i podstice dalje sagorevanje. Medjutim u bestezinskom stanju produkti sagorevanja ne odlaze nikud. Oni se akumuliraju oko plamena i time sprecavaju da kiseonik dopre do njega i pomogne gorenje. Gravitacija je znaci neophodna za vatru. Da bi vatra gorela i u nekoj sobi vasionskog broda u kojoj vlada nulta gravitacija potrebno je nekako obezbediti priliv kiseonika, tako sto bi npr. ventilator stalno rasprsivao akumulirani ugljen dioksid. Uostalom, znamo i sami da vatra jace gori kada duvamo u nju. [februar 2001.] |