|
|
| am@astronomija.co.yu |
HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI
| •
Vulkan – intra
Merkurovska planeta • Merkurov mesec • Neit – Venerin satelit • Zemljin drugi satelit • Sateliti Marsa • 14. Jupiterov satelit • Saturnov 9. i 10. mesec • Šest satelita Urana • Planeta X • Nemeza – dvojna zvezda Sunca |
| istorija nauke |
| HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI |
|
Istorija astronomije obiluje otkrićima različitih nebeskih tela. Među ovim otkrićima bilo je i objekata koji nikada više nisu posmatrani ili za koje je utvrđeno da su bili samo varka. Ovaj članak će se u nekoliko nastavaka baviti nekim od tih “otkrića”. |
VULKAN – intra Merkurovska planeta
|
Urbain Le Verrier, francuski matematicar, koji je sa J. C. Adams-om proracunao putanju Neptuna, pre nego sto je ova planeta posmatrana, u svom radu od 2. januara 1860. objavio je da se problem posmatranog poremecaja Merkurove orbite moze resiti uzimanjem u obzir postojanja jos jedne planete ili asteroidnog pojasa blize Suncu. Ova hipoteticka planeta nazvana je Vulkan. Jedini moguci nacin za posmatranje ove hipoteticke planete ili asteroidnog pojasa jeste tokom njihovog prolzaska preko suncevog diska ili tokom potpunog pomracenja Sunca. Profesor Wolf iz Ciriskog centra za proucavanje suncevih pega, je pronasao odredjen broj “sumnjivih” tacaka na Suncu, dok je jos njih nekoliko otkrilo jos nekoliko astronoma. Ukupano je postojalo dvadesetak ovakvih tacaka za koje se pokazalo da odgovaraju putanjama dve intra Merkurovske orbite, jedna sa periodom od 26, a druga od 38 dana.
 |
| Orbite: pretpostavljen polozaj orbite Vulkana |
Le Verrier je 1859. godine primio pismo od astronoma amatera Lescarbaulta, koji je javio da je posmatrao okruglu crnu pegu na Suncu tokom 26. marta 1859., koja je podsecala na planetu koja prolazi ispred Sunca. Posmatrao je ovu pegu tokom sat vremena i petnaest minuta, za koje se pega pomerila za Ľ dijametra Sunca. Na osnovu posmatrackih podataka izracunati su podaci za ovo telo: period revolucije je iznosio 19 dana i 7 sati, najvece rastojanje od Sunca je 0.1427 a.j., a masa je procenjena na 1/17 Merkurovih masa. Ovo je bilo suvise malo za planetu, ali je odgovaralo postojanju asteroidnog pojasa.
Tokom posmatranja potpunog pomracenja Sunca iz 1860. svi su trazili Vulkan, ali ga niko nije nasao. U narednom periodu usledilo je vise potvrda za postojanje prelza ove planete preko suncevog diska, a tokom nekoliko pomracenja “vidjena” je ali na razlicitim mestima.
Posle ovog perioda niko vise nikada nije video planetu Vulkan,a pocetkom 20. veka Albert Ajnstajn je objavio svoju Teoriju relativnosti, sto je potpuno objasnilo ponasanje Merkurove orbite i bez postojanja planete Vulkan.
Ostaje pitanje sta su ovi ljudi u stvari videli. Niko od njih nije imao razloga da laze. Postoji mogucnost da su tacke na suncevom disku u stvari bili asteroidi koji su prolazili blizu Zemlje, sa nje unutrasnje strane, pa su tada vidjeni kako prelzae preko Suncevog diska. Sto se tice objekata vidjenih za vreme pomracenja Sunca, pretpostavlja se da su to bile zvezde koje su u brzini i euforiji poistovecene sa planetom Vulkan.
Nekoliko astronoma je tokom 1970. i 1971. godine tvrdilo da su u blizini Sunca tokom potpunog pomracenja vidjeni mali objekti. Pretpostavlja se da ovo mogu biti ostaci koemta (njihova jezgra). Kasnije su posmatrane komete koje se priblizavaju Suncu dovoljno da se mogu sudarati sa ovim telima i ostajati u toj orbiti. Sve ovo je samo dovelo potvrdjivanja nepostojanja asteroidnog pojasa ili planete unutar Merkurove orbite.
[jun 2001]