|
|
| am@astronomija.co.yu |
HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI
| •
Vulkan – intra
Merkurovska planeta • Merkurov mesec • Neit – Venerin satelit • Zemljin drugi satelit • Sateliti Marsa • 14. Jupiterov satelit • Saturnov 9. i 10. mesec • Šest satelita Urana • Planeta X • Nemeza – dvojna zvezda Sunca |
|
|
| istorija nauke |
| HIPOTETIČKI ASTRONOMSKI OBJEKTI |
|
Istorija astronomije obiluje otkrićima različitih nebeskih tela. Među ovim otkrićima bilo je i objekata koji nikada više nisu posmatrani ili za koje je utvrđeno da su bili samo varka. Ovaj članak će se u nekoliko nastavaka baviti nekim od tih “otkrića”. |
Nemezis – zvezda pratilac Sunca
|
Pretpostavimo da naše Sunce, nije usamljena zvezda, već da ima svog binarnog pratioca. Pretpostavimo, takođe da se ta zvezda kreće po eliptičnoj putanje oko centra mase sistema na udaljenosti između 90000 i 20000 astronomskih jedinica, sa periodom od 30 miliona godina. I na kraju, pretpostavimo da je ova zvezda slabog sjaja i da je zbog toga jos nismo registovali.
Ovo bi značilo da se jednom u svakih 30 miliona godina ta hipotetična zvezda približava Oortovom oblaku i izaziva poremećaje orbita kometa u njemu. Nekih desetak hiljada godina kasnije na Zemlji bi se primetilo dramatično povećanje broja kometa koje se približavaju Suncu. Ovo dovodi do povećanja verovatnoće sudara Zemlje sa nekom od kometa.
Proučavanjem geološke prošlosti Zemlje, utvrđeno je da se svakih 30 miliona godina javlja masovno izumiranje vrsta. Najpoznatiji ovakav događaj je izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina. Prema ovoj hipotezi, sledeće masovno izumiranje na Zemlji treba da se odigra za oko 15 miliona godina.
Hipotetičku dvojnu zvezdu Suncu su prvi predlozili Daniel P. Whitemire i John J. Mates (Univerzitet Juzne Luzijane) 1985. godine. Čak su joj dali i ime: Nemezis. Sem ovih posrednih “dokaza”, ne postoje nikakvi direktni dokazi za njeno postojanje. Zato Nemezis mora da je ne mnogo sjajna zvezda i zvezda sa malom masom. Verovatno je manja od Sunca, možda čak i crni patuljak. Moguće je da ova zvezda već postoji u katalozima zvezda, a da niko nije primetio njeno sosptveno kretanje.
I ako bi se došlo do više dokaza, ova teorija ima problem jer je mnogo mistična da bi bila prihvaćena. Veliki broj naučnika ne želi da raspravlja o njoj jer deluje kao priča iz neke mitologije. Zamislite ovakvu priču: “Postoji još jedno Sunce na nebu. Demonsko Sunce koje ne možemo da vidimo. Davno, još pre vremena naših pra pra pradedova, Demonsko Sunce je napalo naše Sunce. Kamenje je padalo i nastupila je duga zima. Skoro da je uništen život. Demonsko Sunce je napadalo mnogo puta. Napadaće ponovo.” Zbog svega ovoga, ova teorija mora da se bori protiv mnogo većeg skepticizma nego što je to uobičajeno slučaj sa novim teorijama.
Međutim, kako savremena istraživanja celog neba putem IRAS sateilta nisu pokazali postojanje Nemezisa, ova teorija ima sve manje šanse da bude tačna.
[septembar 2002.]