nastavak < | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |> VODA

Piše:

Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

Jedan od najvećih mitova Merkura je njegova sličnost sa Mesecom, samo što je planeta mnogo toplija. Tačno je da je Merkur svega 40% veći od našeg Meseca, i da njegova površina puna kratera što podseća na površinu Meseca. Ali Merkur je veoma različit od Meseca i misija "Messengera" ima zadatak da protumači i objasni razlike. (levo je prikaz umetnički Mesindžera)

Merkurova površina, izrovana kraterima, jedinstvena je u celom Sunčevom sistemu. Snažna gravitacija planete utiče na formu kratera. Kada meteorit udari u površinu, prašina i isparenja iz kratera izbačena u svim pravcima, zbog ove gravitacije, ne odleti daleko od samog kratera. Pa ipak, neki od kratera na Merkuru imaju tragove koji pokazuju da je materijal izbačen pri udaru odleteo na istu daljinu kao u sličnim kraterima na Mesecu. Razlog ovome je velika brzina kojom komete i asteroidi lete ka Suncu. Oni tako snažno udaraju o Merkur da energija njihovog udara bukvalno potrese celu planetu. Mesindžer će snimiti ove tragove kada bude fotografisao 55% Merkurove površine koju "Mariner 10" nije snimio.

Postoji zavisnost između gustine i prečnika terestričkih tela. Sa prečnikom raste i gustina tela. U ovom pravilu Merkur je izuzetak. Po masi on je, iako znatno manji, u rangu Zemlje i Venere.

Jedan od zadataka letelice Mesindžer  je da traga za dokazima o Merkurovom gvozdenom jezgru. Za Merkur se zna da se pomalo ljulja, tj. da ima neke neznatne pomene u svom okretanju i precizna merenja brzine u rotaciji planete mogu da ukažu da li je jezgro planete tečno ili čvrsto. Mesindžer će takođe tražiti tragove sumpora na površini planete. Ako jezgro Merkura sadrži tečno gvožđe, potreban mu je neki dodatak koji bi imao ulogu antifriza, gde je sumpor najveći kandidat*. Naučnici predpostavljaju da bi sumpor iz jezgra planete stigao na površinu kroz vulkane ili bi ga mogli deponovati meteoriti. U oba slučaja, atomi sumpora u atmosferi Merkura bi emitovali detektujuću ultraljubičastu svetlost.

Ispitivanje geoloških formi na površini, iz blizine, moglo bi pružiti podatke o ranim danima Sunčevog sistema. Merkur kao i Mesec ima mnogo kratera, ali takoće ima i mnoge ravne površine. Da li su ove ravne površine rezultat udara pri kome se lava razlila u svim pravcima? Ili su one rezultat vulkanske aktivnosti koja nema ništa zajedničko sa udarnim kraterima?

Zatim postoji i veliko pitanje postojanje vode na polovima planete. Radari sa Zemlje očitavaju nešto reflektujuće i sjajno, nešto nalik ledu. Zbog toga što Merkurova rotaciona osa nije nimalo nagnuta (znači da na planeti nema godišnjih doba), neki duboki krateri na polovima bi mogli biti u neprestalnoj senci koja bi zaštitila ledene naslage od sunčeve toplote. Ako je to tačno, ovaj pronalazak bi pružio obilje podataka o učestvovanju kometa u raznošenju vode po ranom Sunčevom sistemu. Za komete se veruje da su deponovale vodu i na Zemlji.

A možda ipak nije u pitanju odsjaj vode već odsjaj velikih deponija sumpora na polovima planete.

< | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >

(maj 2004.)

vrh