|
"Messenger" misija zahteva "Delta 2" raketu koja bi poslala sondu u pravcu Zemljine orbite oko Sunca nakon čega bi sonda spiralno krenula ka unutrašnjosti i ka Suncu. Kao automobil koji ubrzava kada se uključuje na autoput, i "Messenger" bi prvo morao da ubrza svoj let da bi se sinhronizovao sa brzinom Merkura oko Sunca. Ali pre nego što stigne do Merkura, sonda ima da proleti tri puta pored Venere, gde bi pri svakom susretu izgubila malo od svoje brzine. Nakon toga, sonda treba da proleti dva puta pored Merkura i pri trećem proletanju uključuje svoje motore koji bi je u potpunosti zaustavili na brzinu planete. Potom planeta hvata sondu svojom gravitacijom.
Ceo budžet za misiju "Messenger" iznosi 350 miliona dolara, u šta je uključena i petogodišnja zemaljska kontrola dok sonda ne stigne do Merkura. Petogodišnji put zahteva mnogo kreativnosti inžinjera koji su dizajnirali sondu. Intenzivna solarna radijacija sa kojom će se sonda susresti, zahteva sakrivanje celokupne elektronike iza zaštitnog pokrivača, što znači da svi instrumenti moraju biti postavljeni u veoma mali prostor. Zbog toga što je sonda dizajnirana da leti na samo 180 kilometara iznad površine Merkura, inžinjeri su takođe morali da računaju i na veliku toplotu koja će biti reflektovana sa površine planete, pravo na istrumente koji se nalaze zaklonjeni sa donje strane sonde. Cevi, opremljene diodama koje omogućavaju toploti da putuje samo u jednom pravcu, će prebacivati toplotu sa elektronike napolje ka radijacionim panelima. Još radikalniji je kostur "Messengera", koji je sačinjen od kompozicije "karbon-vlakna" umesto od tradicionalnog aluminijuma. Ovaj sastav je izabran da bi se težina sonde zadržala na minimumu. Ceo ram teži svega oko 90 kilograma što je za oko 20-30% manje nego da je sačinjen od aluminijuma. Inžinjeri su ubrzo uvideli da takve promene iz osnova imaju efekta na dizajn letelice. Na primer, svaki instrumenat i elektronska kutija moraju biti konektovani sa električnim uzemljenjem, što u većini slučajeva znači samo povezivanje sa aluminijumskom konstrukcijom letelice. Zbog toga što ova nova kompozicija ne provodi elektricitet, inžinjeri su morali instalirati listove tanke folije od bakra kroz celu konstrukciju letelice, priznavši da im ova osnovna stvar nije pala na pamet sve dok nisu započeli konstrukciju letelice. Toplota takođe ima uticaja na sastav. Aluminijumski ram sa lakoćom sprovodi toplotu. Vlakna karbona takođe provode toplotu, ali u većini kompozicija ova vlakna se bukvalno nalaze u lepku koji ih izolira. Inžinjeri su pokušali specijalno dizajniranu kompoziciju sa osnovom od uglja i smole za koju se smatralo da je dobar provodnik toplote, dok se u stvarnosti ova kompozicija pokazala kao veoma lomljiva i krhka. Na kraju, inžinjeri su se ipak odlučili za jaku i tvrdu kompoziciju od karbona koja je poslužila za ram, dok su delove rama koji su bili potencionalni problem za provod toplote, presvukli sa materijalom koji je u osnovi načinjen od uglja i smole. Članovi inžinjerskog tima su bili uvereni da će odatle pa na dalje stvari krenuti bez problema. Ipak, lansiranje letelice "Messenger" je bilo odloženo predviđenog datuma u martu mesecu zato što je nekoliko delova letelice bilo defektno, kao što je i proizvođač nekoliko važnih komponenti letelice kasnio sa njihovom isporukom. NASA je takođe prebacila planirani budžet cele misije za oko 2 procenta. Ako se "Messenger" ne lansira maja meseca, sledeća povoljna prilika za lansiranje će biti u periodu od dve nedelje tokom jula i avgusta. I pored ovoga, inžinjeri dobro znaju da još hiljadu stvari može krenuti naopako jednom kada letelica stigne do Merkura. Naučnici takođe dobro znaju da postoji i mogućnost da umesto odgovora, "Messenger" samo postavi još više pitanja o Merkuru. (maj 2004.)
|
