Nisam astronom, ali sam zaljubljen u astronomiju. Pre godinu dana, igrajući se SkyMap-om (kompjuterski program za simuliranje neba), primetio sam da se Venera, dok sam "putovao" kroz vreme, neki put dosta približi Suncu. Palo mi je na pamet da u nekom trenutku mogu da vidim njenu siluetu na Sunčevom disku. Dao sam se u detaljno ispitivanje "kritičnih" momenata. Tadašnja verzija nije imala opciju Transits of Venus 2000BC - 4000AD, nego sam morao da tražim pomoću podataka o konjunkciji Venere i Sunca - ručno. Isto tako sam uradio i za Merkur.

Veća slika 23k

O tranzitu kao nebeskoj pojavi nisam ranije nigde čuo niti čitao. Znao sam za sličnu pojavu - pomračenje Sunca, koje sam i posmatrao 11. avgusta 1999. godine. Tako sam tu pojavu shvatao kao "neuspeli pokušaj pomračenja Sunca" od strane Merkura ili Venere.

Definicije

Šta je, zapravo, konjunkcija, a šta tranzit?

Konjunkcije

Konjunkcija je "poravnanje" (obično) dva nebeska tela Sunčevog sistema sa Zemljom po "horizontalnoj" ekliptičnoj koordinati - longitudi, dok ekliptična latituda može biti različita. Kada je u pitanju konjunkcija Sunca i neke planete, razlikujemo njena dva tipa: inferiorna i superiorna. Superiorna konjunkcija se javlja kod svih planeta. To znači da je, gledano sa Zemlje, Sunce između nas i te planete. Kod inferiorne konjunkcije, sada je ta planeta između nas i Sunca. Ona se javlja samo kod planeta koje su bliže Suncu od Zemlje, dakle, kod Merkura i Venere. Njihove orbite imaju manji radijus od Zemljine, pa tako (dok smo usmereni ka Suncu) ne mogu nam doći iza "leđa".

Tranzit je, u stvari, poseban oblik inferiorne konjunkcije Sunca i nekog objekta (u našem slučaju Merkura), kod koje se obe ekliptične koordinate poklapaju. Pošto ni Sunce ni Merkur nisu tačke, to se manifestuje kao "prelaz" majušnog i tamnog Merkurovog diska preko užarenog Sunčevog. Merkurova orbita je oko 7° nagnuta u odnosu na ekliptiku. To znači da ona ne leži u ekliptici nego je "seče" u dvema tačkama. Te presečne tačke (tačke prodora ili čvorovi) su upravo momenti kada može doći do tranzita.

Orbite

Statistika

Znači, to nije svakidašnja pojava. Kao i za pomračenje Sunca, potrebno je određeno vreme da se ponovo dogodi. Ali, u ovom slučaju mnogo više vremena. Merkur ima kraću orbitu i treba mu oko 28 dana da obiđe oko Sunca, tj. da se vrati na početnu tačku, dok Zemlji treba 365 dana (tj. jedna godina), što znači da će proći više godina da se opet susretnu na istom mestu. Asronomi su izračunali da se tranzit Merkura javlja 13-14 puta u 100 godina. Tablica ispod prikazuje prošle i buduće Merkurove tranzite. Lako se uočava da se ove pojave dešavaju na početku maja ili novembra. (Tablicu možete videti i na posebnoj stranici ovde)

Minimalna udaljenost je međusobna udaljenost (separacija) centara Merkurovog i Sunčevog diska, izražena u ugaonim (lučnim) sekundama (arcsec), u trenutku kada je pun tranzit, tj. kada su najbliže jedan drugom. Zamišljena linija preko Sunca koja predstavlja putanju Merkura nije ništa drugo, nego tetiva kružnice Sunčevog diska. Kod nje važi, da je njena najbliža tačka centru te kružnice ona tačka, koja se nalazi tačno na njenoj sredini. Ta tačka je mesto Merkura kada je separacija najmanja. Katetine krajnje tačke su presečne tačke putanje i kružnice. Blizu oba mesta javljaju se po dva tzv. kontakta. To su položaji Merkurovog diska u kojima on tangira Sunčev spolja, zatim i iznutra - kod ulaska i - obrnutim redosledom - kod izlaska.

Venerin tranzit 1639. godine je prvi tranzit u istoriji koji je bio zabeležen. Za razliku od Merkura, Venera ima veću orbitu, pa je samim tim njen tranzit mnogo ređa pojava. Tako je od otkrića prvog teleskopa (1608) pa do danas bilo samo šest takvih pojava. Već 1679. godine engleski astronom Edmond Halley (1656 - 1742) je primetio da se uz njihovu pomoć može odrediti udaljenost Sunca. Dalje, koristeći se njima i Trećim Keplerovim zakonom, dobio je realni odnos veličina u Sunčevom sistemu.

7. maj 2003.

Kod perspektive važi jedno od pravila: od dva tela, slika onog tela koje je bliže posmatraču, u njegovom oku pojavljuje se veća nego što bi bila u slučaju da je ono isto udaljeno kao i ono drugo telo, i to onoliko puta veća koliko je puta to telo bliže (ili jednostavno, prednji plan je predstavljen većim nego što jeste). Sedmog dana meseca maja 2003. godine Merkur će biti udaljen 0,56 astronomskih jedinica od Zemlje, a Sunce standardnih 1.00 AJ. To znači, pošto je Merkur (malo manje od) dva puta bliži nama nego što je Sunce, da će se njegov disk pojaviti kao da je dva puta veći od diska kod njihovog realnog odnosa. Prividni odnos njihovih radijusa će tada biti:

Ako zanemarimo tu sitnicu, to će, dakle, biti retka prilika da vidimo njihov približni odnos veličina, približno srazmernu brzinu kretanja Merkura, približni odnos veličina Sunčevih pega i Merkura. Njihovi diskovi će tada poslužiti, nama ljudima, kao nekakavi eksperimentalni uzorci. U bilo kojoj drugoj situaciji oni su, ili suviše daleko jedan od drugog, ili se Merkur, jednostavno, ne može videti od Sunčevog blještavila. Malo pre prvog i malo posle drugog kontakta, ta mala planeta, druga najmanja u Sunčevom sistemu, se ne može videti običnim (svetlosnim) teleskopom, jer tada on ne odbija nikakvu svetlost. Naučnici za takve prilike koriste posebne teleskope koji su osetljivi na druge talasne dužine elektromagnetnog zračenja, npr. infracrveno ili ultraljubičasto. Izvan fotosfere (sunčevog diska), i korona i protuberance emituju jako ultraljubičasto zračenje, koje potiče od helijuma, i jako alfa-zračenje, koje potiče od vodonika (H a). Svako od njih mogu da posluže kao pozadinsko svetlo (baš kao i kod vidljivog dela spektra), jer Merkurovo telo zaklanja deo te emisije i na taj način ono se vidi kao silueta.

Od "savremenih" Merkurovih tranzita izdvojio bih prethodni koji se dogodio 15. novembra, 1999. godine. Specifičan je po tome što je samo "okrzao" Sunčev disk. Trajao je svega pedesetak minuta. Evo dve fotografije snimljene CCD kamerom prikačenom na optički teleskop.

Kod posmatranja tranzita tehnika i oprema su standardne kao i za posmatranje Sunca, dakle, teleskop (okular: 50x - 100x), stalak sa držačem za karton na kome se projektuje Sunčev disk, karton; ili ako se direktno gleda kroz teleskop, u tom slučaju nam nije potreban karton, ali je obavezan tamni zaštitni filter.

1 | 2 >

(februar 2003.)

vrh