nastavak

1   2   3

Različita tačka posmatranja

 

Tokom analiziranja prikazanih fotosa iznad, uočava se ne samo razlika u veličini Meseca, već i u položaju mora i kratera na njegovom disku. Za one koji se sećaju često citirane tvrdnje da "Mesec uvek ima okrenuto isto lice ka Zemlji", ovo može da deluje malo zbunjujuće, ali ta generalizacija nije baš tačna. U stvarnosti, kombinacija ekscentriciteta i nagiba Mesečeve orbite uzrokuju da se on, posmatran sa Zemlje, "klati" gore–dole i levo–desno. To prividno kretanje, lunarna aberacija, omogućava nam da tokom određenog vremena vidimo više od 59% Mesečeve površine, mada je teren u tim libracionim zonama na obodu vidljivog diska veoma iskošen.

Na prethodnoj slici su, radi lakšeg upoređenja, prikazane slike perigeja i apogeja tako da budu iste veličine. Izgleda nam kao da se Mesec prividno okreće oko Mare Crisiuma, tamnog kruga u blizini gornjeg desnog ruba Meseca. Za razumevanje različitosti u izgledu Meseca na ove dve slike, najbolje je, kako je to i prikazano na pripremljenim kartama u Home Planetu, razmotriti položaj Meseca u odnosu na Zemlju. Takođe, možete stvoriti i svoju ličnu mapu neba posredstvom Weba i stranice Your Sky.

Svetloplava linija predstavlja nebeski ekvator, tj. projekciju Zemljinog ekvatora na nebu, a crvena linija označava ekliptiku, ravan u kojoj se Zemlja okreće oko Sunca. U vreme kada je slika perigeja načinjena, Mesec je krećući se svojom nagnutom orbitom bio južno od ekliptike, što je rezultiralo time da posmatrač sa Zemlje može da vidi "preko" Mesečevog severnog pola, sa ekvatorom koji se proteže ispod vidljivog dela diska. Pošto je u tom momentu, gledano sa Zemlje, Mesec bio južno od ekvatora, posmatrač sa severne polulopte je smešten još dodatno severnije, što mu omogućava da vidi još malo dalje od severnog pola Meseca.

U vreme kada je slikan apogej, situacija je bila suprotna; Mesec je bio iznad ekliptike i 22° severno od nebeskog ekvatora. Zato su posmatrači sa Zemlje mogli da vide Mesečev južni pol okrenut ka nama, sa Mesečevim ekvatorom koji se pružao severno preko osvetljenog diska.

Kao što nagib Mesečeve orbite izaziva njegovo pomeranje u pravcu sever–jug, ekscentičnost orbite proizvodi pomeranja u pravcu istok–zapad. Zbog mnogih praktičnih razloga, uzima se da je brzina rotacije jednog masivnog čvrstog tela poput Meseca u odnosu na udaljene zvezde konstantna. Zbog snažne gravitacione veze sa Zemljom, vreme za koje se Mesec okrene oko svoje ose je jednako onom za koje napravi pun krug oko Zemlje. Posmatrač sa Zemlje gleda Mesec ne iz centra kružnice, već iz jedne od žiža eliptične orbite. Kad je Mesec bliži Zemlji, oko perigeja, njegova orbitalna brzina je veća i prolazi pored Zemlje brže nego što je njegova konstantna brzina rotacije. Kad je Mesec blizu apogeja, usporavanje njegovog orbitalnog kretanja uzrokuje da rotacija ide ispred orbitalnog kretanja, otkrivajući teren sa druge strane prosečno vidljivog diska.

Ako ste zainteresovani da i sami načinite fotografije Meseca u perigeju i apogeju, ili pak da samo vizuelno posmatrate Mesec naoružani sa, recimo, samo običnim lenjirom u ispruženoj ruci, posetite Lunar Perigee and Apogee Calculator koji će vam pružiti mogućnost da sačinite spisak najbližih perigeja i najdaljih apogeja za svako posebnu godinu, kao i intervale svakog perigeja i apogeja od najbližeg punog Meseca.

Ako nekoga interesuju tehnički detalji oko izbora filma/negativa, koja je oprema korišćena za pravljenje objavljenih fotosa itd., neka se javi. Poslaću mu više detalja.