Ovu fotografiju druge strane Meseca snimila je posada
Apola 11. 1969. Veliki krater ima prečnik od oko 80 km.
Nazivi
U literaturi se može naći više
termina za drugu stranu Meseca. Tako se ta strana zove dalja
strana, druga, nevidljiva pa čak i tamna. Ovo poslednje je sasvim
netačan termin jer ne postoji tamna strana Meseca. Mesec se rotira
oko svoje ose i celu svoju površinu tokom jednog Mesečevog dana
jednako izlaže suncu.Samo na polovima
Meseca dna dubokih kratera nalaze se u večitom mraku jer tu sunčevi zraci
nikada ne dopiru. |
|
Druga
strana Meseca
Iako je druga strana
Meseca snimljena još 1959. prve kavalitetne i detaljne
fotografije ove strane načinjene su tek u misiji Apolo. Gore
vidimo snimak koji je načinila posada Apola 16. |
1959.
godine Sovjetska letelica Luna
3 je izazvala silno
uzbuđenje u čitavom
svetu. Zašla
je iza Meseca i snimila
njegovu drugu stranu. Snimanje je trajalo 40 minuta, zatim je
film automatski razvijen i osušen.
Radiovezom snimci su poslani na Zemlju. Prvi put od kako postoji
čovek je mogao da pogleda Mesecu leđa.
Astronomi su bili oduševljeni jer su
videli da je druga strana Meseca rošava
isto kao i prednja, što se uostalom moglo
i očekivati. Ipak,
postojala je jedna razlika. Ispostavilo se da drugoj strani
Meseca nedostaju mora kojima obiluje nama okrenuta strana. To
je otvorilo beskrajne rasprave o uzroku.
Zašto druga
strana Meseca oskudeva morima
U literaturi se mogu naći
uglavnom dva objašnjenja problema oskudice mora na drugoj strani
Meseca. Po jednom, Zemlja je Mesečev kišobran (ili
meteorotibran:o) koji štiti Mesec,
tj. njegovu bližu stranu, od udara raznog kamenja koje
luta u okolini. (Razume se
da druga strana Meseca nije zaštićena te je tokom istorije
obilato trpela udare meteorita). Zbog toga navodno na bližoj
strani ima manje kratera, a vise mora. Medjutim ova teorija zapravo
ne objašnjava zašto na drugoj strani nema mora, već zašto tamo
ima više kratera. Ali postoji i druga, ubedljivija teorija.
Naime, u ranoj fazi razvoja
Meseca, dok on još bio vreo, teži materijal se koncentrisao u
središtu satelita, a lakši je izbijao na površinu. U procesu
hladjenja od ovog zadnjeg formirala se kora, ali pod uticajem
Zemljine gravitacije kora je nešto tanja na nama bližoj
strani. (Centar mase Meseca je pomeren ka Zemlji te se ne poklapa sa geometrijskim centrom
Meseca.) A pošto je na bližoj strani kora tanja tu
je usled ranih vulkanskih aktrivnosti lava lakše krčila sebi put
te je izbijala na površinu i razlivala se po basenima. Na drugoj
strani to nije moglo da se desi zbog deblje kore te tamo Mesec
oskudeva morima.
|
A.Z.
(april 2002.)
[
SADRŽAJ |
Selenografija |
Prolazne lunarne pojave
|
|
Mora |
Krateri
] |
|
Luna 3
Luna 3 je Sovjetska automatska međuplanetarna stanica.
Lansirana je
10. aprila 1959. sa kosmodroma u
Bajkonuru. Za ono vreme letelica je bila
dobro opremljena brojnim instrumentima. Između ostalog imala je
sistem za orijentaciju prema Suncu i Mesecu, automatski TV sistem,
solarne ćelije za napajanje električnom energijom, radio
komunikacijski uređaj itd. Cilj misije bio je da se snimi druga
strana Meseca i da se zadivi svet. Oba plana su
bila uspešno izvršena. Brod je prošao pored Meseca na
najmanjoj razdaljini od 6200 km, a
7. oktobra 1959. načinjena je serija
fotografija koje su potom razvijene na samom brodu i zatim (18. oktobra)
radio putem upućene na Zemlju. Fotografije su zapravo bile loše.
Ipak, nakon kompjuterske obrade poslužile su za pravljenje atlasa
druge strane Meseca.
|
Atlas
Već sledeće godine nakon što su sa
Lune 3 stigle fotografije Sovjetska
akademija je objavila atlas druge strane Meseca. Razumljivo je što
je ta strana u to vreme 'pripala' Rusima. Tako su neke velike
formacije dobila imena: Gagarin, Korolev, Pavlov, Mendeleev itd. A
jedno more od tada nosi nazim Moskovsko more (Mare Moscoviense). |
|