|
Oresme
Latituda: 42,4°S •
Longituda: 169,2°E
•
Veličina: 76
x 76 km
4 .6. 2007.
|
Kliknite na
ilustraciju |
|
 |
Ovaj mozaik je snimljen AMIE kamerom sa svemirske sonde „SMART–1“.
Najuočljiviji je krater Oresme od 76 km, nastao u Nektarskoj eri. Nalazi se
na drugoj strani Meseca. |
Ova
slika, načinjena kamerom „Advanced Moon Imaging Experiment“
(AMIE) smeštenom na ESA–inu svemirsku sondu „SMART–1“, prikazuje
krater Oresme na Mesecu.
Slika je nastala 30. avgusta prošle godine –
samo 4 dana pre nego što je „SMART–1“ udario u površinu Meseca.
Kamera je bila udaljena 1.100 km od površine, a rezolucija
površine iznosi oko 110 metara po pixelu.
Oresme se nalazi na daljoj strani Meseca, 42,4°
južno i 169,2° istočno, i mereno sever–jug ima prečnok od 76
kilometra. Sa severozapada se graniči sa Mare Ingenii, a sa
jugozapada kraterom Chrétien.
Oresme je oivičen delimično neravnom i
nepravilnom spoljnjom ivicom kratera, sa ravnim dnom, upadljivo
različitim od geoloških formacija van njega. Okružen neravnim i
hrapavim terenom, dno Oresme je skoro potpuno ravna površina,
koju narušava samo nekoliko malih kraterčića.
Ivica je oštećena na dva mesta: Na jugoistoku
pratećim kraterom „Oresme K“, i još jednim
manjim, na severu oboda.
Oresme je nastao u ranoj istoriji Meseca,
približno pre 4 hiljade miliona godina. Tokom tog perioda,
poznatog pod nazivom Nektarsko doba, nastala je većina udarnih
kratera i basena na Mesecu. Do danas se naučnici spore da li je
njihov nastanak vezan za period koji neki nazivaju Kasnim
lunarnim teškim bombardovanjem („Lunar Late Heavy Bombardment“)
ili je u pitanju pűko monotono povećavanje njihovog broja.
„Neki teoretičari veruju da je taj period
teškog bombardovanja bio uzrokovan perturbacijom kometa što je
bilo izazvano formiranjem Urana i Neptuna, dok drugi veruju da
su uzrok mnogi sudari sa populacijom embriona planeta na
visikonagnutim orbitama ili sa asteroidima glavnog pojasa,“ kaže
naučnik Bernard Foing, koji je radio na programu „SMART–1“.
„Mesečeva površina je udžbenik istorije u kome
možemo da proučavamo tragove tog bombardovanja. Tu možemo da
naučimo ne samo o procesima koji su doveli do kamenitih planeta,
već i o efektima sudara tokom perioda kada je nastajao život na
Zemlji.“
Krater je dobio ime po Nicolasu Oresmeu
(1323–1382), normandijskom fizičaru i astronomu čiji je rad
snažno uticao na mnoge tadašnje filozofe i predhodnike moderne
nauke.
 |
Da je krater Oresme na
Balkanu. |
(03.09.2007.)
[
SADRŽAJ |
Selenografija |
Prolazne lunarne pojave
|
|
Mora |
Krateri
] |
