Krater Aristarchus na Mesecu

am@astronomija.co.yu

krateri

MESEC

Selenografija

PLP

Mora

Krateri

REČNIK

SADRŽAJ

Astronomi

Rečnik

Aristarh je mlad krater. Nastao je pre svega 450 miliona godina. Ima visoke, stepenaste i strme zidove naročito na severnoj strani. Na njegovom dnu nalazi se mali centralni vrh.
Ime ovom krateru dao je Ričoli.

osmatranje

Pravo vreme za osmatranje ovog kratera je 4. dan nakon prve četvrti ili 3. dan posle zadnje četvrti. Preporučuje se refraktor od 50 mm.

Sadržaj AM

Aristarchus
Latituda: 23,7°N • Longituda: 47,4°W • Veličina: 47 km

Krater Aristarchos ćete lako naći. Nalazi se severozapadno od kratera Kepler i lepo se vidi kao blještava pega na tamnom bazaltnom tlu Okeana Bura. Kao da je kredom neko zaparao tačku na crnoj školskoj tabli. Ta bela pega je najsjajnije mesto na čitavoj površini Meseca. Vidi se čak i kada je Mesec mlad pa nad čitavim tim predelom vlada noć (tada je osvetljen slabim, "pepeljastim" svetlom koje naša planeta reflektuje na Mesec).

I od Aristarha se pružaju svetli zraci što nam govori da je i ovaj krater još mlad. Zraci su diskretni, paučinasti i kao da streme ka Kepleru i Koperniku.

Krater je dubok 3630 metara.

Ako se odlučite da osmatrate krater Aristarchus i njegovu okolinu onda ste izabrali pravo mesto. Ono ima zanimljive reljefne oblike, a sem toga poprište je jedne neobične i još nerazjašnjene pojave.

Kada budete posmatrali područje Aristarha imajte na umu da je tu više puta opaženo čudno svetlucanje čiji uzrok neki pripisuju vulkanskim aktivnostima, što je inače u suprotnosti sa važećim mišljenjem da je Mesec geološki mrtav. U svakom slučaju geolozi se jako zanimaju za ovo mesto (više o prolaznim lunarnim pojavama u AM)

Okolina kratera Aristachus >>

Da se krater Aristarchus nalazi u Panaonskom moru.

A.Z.

(april 2002.)

Aristarh sa Samosa (između 310. i 230. ) Jedan od predavača u aleksandrijskoj školi za vreme Ptolomeja II Filadelfa, možda i najveći astronomski genije starog veka.
   O samom životu Aristarha ne zna se gotovo ništa. Sačuvan je jedan njegov kratak spis sa dugačkim nazivom: O dimenzijama i daljinama Sunčevim i Mesečevim. U tom delu Aristarh je opisao geometrijski metod pomoću koga je izračunao veličinu i udaljenost Meseca.
   Konačne vrednosti do kojih je Aristarh došao sasvim su pogrešne. Međutim, bez preciznih instrumenata on zapravo nije ni mogao da dođe do tačnog rezultata. Ono što zadivljuje u ovom slučaju nisu cifre već sasvim ispravan metod i činjenica da su nebeska tela uz pomoć štapa i kanapa merena tri veka pre naše ere.
   Aristarh u istoriju ipak nije ušao ovim računom već zaključkom koji je iz računa izveo. Jer, ma koliko pogrešni, Aristarhovi rezultati su u jednom ipak tačni: Zemlja je mnogo manja od Sunca. Aristarhu je bilo nelogično da se ogromno Sunce okreće oko malene planete i verovao je da mora biti obrnuto. Nekih dve huiljade godina kasnije u novom ruhu dobiće ova teza stručan naziv “heliocentrični sistem”.
   Što se samog Aristarha tiče poznat nam je još samo ovaj podatak. Negde između 264. i 232. godine grčki filozof Kleant apelovao je na celu Heladu da se “protiv Aristarha podigne tužba zbog bezverja, što je pokrenuo središte vasione i, oslonivši se na posmatrane pojave, pretpostavio da je nebeski svod nepokretan, a da se Zemlja kreće”. Šta se potom sa Aristarhom desilo, kako je i gde završio svoj život ne zna se.

vrh strane