Autor slike: Dejan Filipović

januar 2003

U grupu naučnika koji, poput Tesle, nastoje da svojim delom omoguće čovečanstvu da brže zakorači u budućnost, spada i ruski astrofizičar Nikolaj Semjonovič Kardašov. On je početkom sedme decenije XX veka (1964. godine) radio teleskopom uhvatio signale iz Kosmosa koji su pokazivali izvesne pravilnosti, pa ih je, poput Tesle 1899. godine, protumačio kao poruku inteligentnih bića iz Kosmosa.

Poruke iz Kosmosa mogle bi sadržati podatke o prirodnim zakonima još neotkrivenim na Zemlji, o lekovima za rak i druge bolesti, o učvršćivanju i poboljšanju čovekovog genetskog koda i o bezbroju drugih stvari koje bi ubrzale razvoj čovekove civilizacije. Kad bi inteligentni kosmički signali sadržali podatke samo o jednom jedinom prirodnom zakonu nepoznatom na Zemlji, to bi bilo dovoljno da država, odnosno sila koja prva uhvati i protumači signalle, stekne nedostižnu prednost u razvoju. To je bila vladajuća filozofija vlasti u vreme hladnog rata. Kardašovljevo istraživanje otvaralo je dotad nezamislivu mogućnost za prednost, pa je, zbog toga, bila isuviše veliki izazov o koju se sovjetske vlasti nisu mogle oglušiti.

Međutim, kada je Kardašov podesio radio-teleskop ponovo na istu talasnu dužinu i usmerio ga ponovo ka istom delu neba, više nije mogao da uhvati takve ili slične signale. Konsultovani su drugi naučni autoriteti. Bez obzira na skeptična mišljenja drugih naučnika, izazov je imao prevelik politički značaj, pa je Kardašovu, ipak, ukazano poverenje. Prema njegovoj zamisli, na vrhu Zelenčukskaja na Kavkazu, sredinom osme decenije XX veka podignut je tada najveći radio-teleskop na svetu, odnosno, na jednu zaravan postavljeno je više desetina polupokretnih antena radio-teleskopa usmerenih na širi deo neba od onog iz koga su došli signali koje je uhvatio Kardašov.

Kardašovljevo otkriće čuvano je kao tajna, kao što su i mnogo manje značajna naučna otkrića dve super sile čuvale kao tajnu, ali kako Kardašovljevo otkriće naučno nije bilo potvrđeno, o njemu se u naučnim krugovima govorilo ne kao o otkriću, nego kao o slučaju Nikolaja Semjonoviča. No, ni taj nenaučni termin nije umanjio Kardašovljev ugled među naučnicima. Njega su njegove kolege opisivale kao "vrlo perspektivnog mladog naučnika briljantnog uma".

Juna 1973. godine, u Moskvi, pitao sam Kardašova da li zna da je Tesla bio prvi čovek na svetu koji je umro uveren da je uhvatio razumne signale iz Kosmosa?

Kardašov je bio iznenađen. Do tog trenutka verovao da je on prvi na svetu uhvatio razumne signale iz Kosmosa. Kardašov bukvalno nije znao ništa o Teslinim eksperimentima u Kolorado Springsu, a začudila ga je ideja da bi Teslu trebalo svrstati među pripadnike prvog, od tri tipa kosmičkih civilizacije.

Teorije o mogućem postojanju tri tipa kosmičkih civilizacija u Kosmosu, začela se upravo u Kardašovljevom umu. Njegova teorija je krajnje logična zato što je ustrojena na poznatim kosmičkim istinama i principima. Sunčev sistem, čiji je Zemlja sastavni deo, nalazi se na periferiji sazvežđa Mlečni put i star je blizu 5 milijardi godina. Najveći deo Vasione, prema poslednjim teorijama, star je od 10 do 15 milijardi godina. Ako je život na Zemlji, planeti Sunčevog sistema, evoluirao do nivoa inteligencije na kojem je čovečanstvo danas, onda je logično, ako logika jeste kosmički zakon, da je u dvostruko i trostruko straijim delovima Vasione život evoluirao do, najmanje, dvostruko ili trostruko višeg nivoa inteligencije. Kardašov je još kao mlad naučnik ovako formulisao tu logiku.

- Civilizacije prvog tipa, prvog nivoa, bile bi one koje znaju kako da koriste energiju svoje planete.

- U drugi tip spadale bi civilizacije koje su ovladale umećem upotrebe energije svoje zvezde, svog Sunca.

- Treći tip, treći razvojni nivo određen po Kardašovljevom kosmičkom sistemu mišljenja, čine civilizacije koje su u stanju da koriste energiju galaksija, odnosno energiju sazvežđa.

Civilizacije drugog i naročito trećeg tipa imale su, prema Kardašovu, dovoljno vremena da pronađu način kako da uspostave stalne komunikacione kanale u Kosmosu kroz koje bi razmenjivale relevantne informacije. Takođe prema Kardašovu, intelegentne civilizacije su imale i dovoljno vremena da evoluiraju do stepena na kome bi mogle da preuređuju Kosmos po sopstvenom nahođenju i potrebama, da se eventualno stalno nastane u njegovim za to najpogodnijim delovima i da razum, iz ranjivog i fizički slabašnog tela kakvo je čovekovo, trajno presele u čvrste forme, kakvi su recimo metali i tako mu obezbede večnost.

Koliko god Kardašovljeve pretpostavke izgledaju fantastične, one su toliko logične i zasnovane su na kosmičkim principima da su ih ostali astrofizičari prihvatili ne samo kao moguće, nego i kao kriterijume pogodne za određivanje mesta naše civilizacije u Kosmosu.

Posmatra li se razvoj čovekove nauke kroz prizmu Kardašovljeve teorije, neizbežan je zaključak da naša, zemaljska civilizacija nije stigla ni do prvog tipa kosmičke civilizacije, nego još luta po njenoj praistoriji. Takva spoznaja izaziva teskobu u čoveku, a nikako ne pogoduje egocentrizmu nacija koje su se, poput Francuske, Velike  Britanije, Nemačke, Amerike i negdašnjeg Sovjetskog saveza, u jednom trenutku savremene istorije, našle na čelu civilizacije u kojoj još ništa nije defitivno, pa čak ni poznavanje i primena najprostijih prirodnih zakona.

Što se samog Kardašova tiče, on je ovim postavkama izišao iz sfera određenih astrofizičkim parametarima i zakoračio je u sfere formalno još nedefinisanog misaono-evolutivnog procesa, započetoj u epohi Kosmizma, onoj čije je temelje udario Nikola Tesla.

Prosta analiza istorije nauke kroz prizmu Kardašovljeve teorije, otkriva da bi se od plejade imena koje zemaljska civilizacija slavi kao sopstvene pokretače, samo jedna jedina ličnost mogla izdvojiti i svrstati u pripadnike prvog tipa kosmičke civilizacije. Reč je, opet, samo o Nikoli Tesli.

Istina, Teslino poimanje odnosa čoveka i planete na kojoj živimo i Kosmosa još nije analitički objašnjeno da bi moglo da bude shvaćeno na pravi način. Međutim, posmatran kroz prizmu Kardašovljeve teorije, Tesla izrasta u jednu od najvećih figura istorije čovečanstva zato što je učinio prvi korak da savremenu civilizaciju iz tehnološke praistorije prevede u prvi tip kosmičke civilizacije. Budući istoričari nauke će, naravno, imati više polaznih elemenata na osnovu kojih će mu odrediti pravo mesto, domete i veličinu.

vrh strane