M. Erdeljanin: Položaj Jugoslavije u svemiru

januar 2003

Svojom delatnošću u XX veku čovek je konačno iskoračio izvan prirodnih granica planete na kojoj živi. Zbog prvog, iako skromnog čovekovog izleta u Kosmos, pojavila se i potreba da se istorija njegove civilizacije podeli na dve osnovne epohe, na Planetarnu i na Kosmičku. Aanaliza istorije nauke i pronalazaštva pokazuje da je epoha Kosmizma počela pre nego što je čovek uspeo da savlada Zemljinu težu i da se prvi put otisne do nebeskog tela na kojem ne živi.

Kako prva čovekova razumna delatnost, ona kojom je okolinu počeo osmišljeno da menja kako bi je prilagodio sopstvenim potrebama, određuje i označava prapočetak njegove civilizacije, to Planetarna epoha datira od vremena u kojem se pojavio razum, a trajala je sve ono vreme u kojem se čovekovo osmišljeno delovanje ograničavalo na planetu Zemlju.

Shodno takvom, prirodnom toku stvari, Kosmička epoha čovekove zemaljske civilizacije i teče od trenutka kad je čovek prvi put upotrebio uređaje kojima je u Kosmos mogao da pošalje prvu informaciju o svom postojanju i kad je stvorio složene tehničke sisteme kojima je otkrio postojanje kosmičkih radio zračenja i počeo da ih proučava.

Pažljiva analiza istorije nauke, naučne misli i čovekovog poznavanja prirodnih zakona na pragu Trećeg milenijuma Hrišćanske ere omogućava da se vremensko razmeđe dve civilizacijske epohe precizno smesti u 1899. godinu i da se ona odredi i kao kraj Planetarne epohe i kao početak epohe Kosmizma.

Te, 1899. godine, američki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla izveo je, u američkoj jugozapadnoj državi Kolorado, naučne eksperimente koji su označili početak čovekove dvosmerne komunikacije sa Kosmosom. Tesla je u Kolorado Springsu izveo takve naučne eksperimente koji omogućavaju da se vremensko razmeđe dve civilizacijske epohe precizno smesti baš u tu 1899. godinu i da se ona označi kao kraj Planetarne epohe i kao početak epohe Kosmizma.

Svojim eksperimentima Tesla je poremetio elektrostatičku ravnotežu Zemlje samo na nekoliko sekundi, ali i to je bilo dovoljno da na sve strane Kosmosa, brzinom svetlosti, pojure elektromagnetni talasi. Drugim rečima, Tesla je planetu na kojoj živimo upotrebio kao običan laboratorijski instrument, a proizveo je efekte kosmičkih razmera koji su mogli da budu primećeni i van Sunčevog sistema.

Ti poremećaji prirodnog toka stvari u kosmičkim razmerama bili su prvi signal - prvi siguran dokaz - da na Zemlji postoje inteligentna bića.

Bez obzira da li je te efekte postigao planski ili slučajno, on je njima, praktično, otvorio komunikacijski smer - od čoveka na Zemlji prema Kosmosu i ako na kosmičkim rastojanjima do kojih su Teslini talasi mogli da dopru (pre nego što toliko oslabe da ih nikakvi aparati ne mogu registrovati) postoji civilizacija koja je na istom ili na višem stepenu razvoja od zemaljske, ona će na svojim uređajima primetiti ovu poruku poslatu sa Zemlje i shvatiće da braću po razumu treba tražiti na trećoj planeti Sunčevog sistema, smeštenog gotovo na periferiji galaksije Mlečni put.

Drugom grupom eksperimenata, takođe izvedenom u Koloradu iste godine, Tesla je prvi put "uspostavio komunikaciju u suprotnom smeru" - iz Kosmosa prema čoveku na Zemlji. U vreme kad je on to učinio, krajem XIX veka, čovekova civilizacija je bila apsolutno gluva za sve šumove i zvukove koji, dolazeći sa svih strana Kosmosa, bombarduju Zemlju. Na svom snažnom, osetljivom i prvom ikada napravljenom radio prijemniku Tesla je uhvatio "čudne ritmičke zvukove." Jedan pripadnik zemaljske civilizacije prvi put je, u Koloradu, 1899. godine Hrišćanske ere, čuo odraze i odjeke kosmičkih radio-zračenja, od kojih su mnoga brzinom svetlosti krenula na putovanje pre nego što se čovek pojavio na Zemlji.

Tom grupom eksperimenata Tesla je, praktično, udario temelje radio-astronomiji, nauci čiji je potonji razvoj otkrio dotad neslućene mogućnosti za proučavanje, tumačenje i poimanje Kosmosa i pojave čoveka i razuma u njemu.

Bilo je potrebno da prođu četiri decenije pa da Tesli i formalno-pravno bude priznato isključivo autorstvo nad radio sistemima. Tesla je umro 7. januara 1943. godine, a nepunih pola godine kasnije, 21. juna 1943. godine, američki Vrhovni sud je presudom broj 309 priznao sve Tesline patente predate Patentnom zavodu SAD 1898. godine, godinu dana pre eksperimenata u Koloradu. Odbacivši zahteve Markonijevih naslednika da im američka vlada isplati tantijeme zato što je upotrebljavala Markonijev radio, Vrhovni američki sud je proglasio Teslu za jedinog izumitelja radio sistema. Sud je, istovremeno, poništio sve druge patente svih radio uređaja dotad priznate drugim pronalazačima, uključiv i patent Đuljelma Markonija do tada zvanično smatranog za pronalazača radija.

U istoriji nauke ne postoji ni jedan elemenat kojim bi se mogla osporiti činjenica da je Tesla - poslavši prvo pismo u Kosmos i primivši prvo pismo, prve radio signale iz Kosmosa - praktično, otvorio epohu Kosmizma i precizno je obeležio njen istorijski početak.

vrh strane