komentar na tekst:

---

Fermijev paradoks i ostale priče

10. mart 2002.

Veoma zanimljiv i uvek aktuelan tekst na večitu ljudsku dilemu, imali ili nema života-inteligencije van naše pomalo prenaseljene i zagađene planete.

Prava pomisao svakog posmatrača kada u vedroj noći, prepunoj zvezda-dalekih maglina i galaksija je verovatno da nismo sami u ovom beskonačnom prostranstvu. Zašto bi baš na periferiji-u jednom od krakova naše galaksije, u našem sunčevom sistemu na planeti zvana zemlja, bilo ekxkluzivno pravo na postojanje intelektualnog ili bilo kakvog života.

Ta tema je verovatno zanimala i naše daleke pretke koji su upirali pogled u nepregledno svemirsko prostranstvo. Imali ili nema-kako izgledaju, da li su bili na nasoj planeti, da li su posejali seme života, da li se naš predak čovekoliki majmun jednog jutra probudio i ugledao tamni monolit ispred sebe, koji je promenuo tok evolucije i izbacio na površinu neprikosnovenog gospodara planete zemlje.

Ili je možda u toj ranoj hemijskoj laboratoruji sasvim slučajno nastao život i samim tim i čovek kao produkt evolucije tog prvobitnog života.

Ili je Svevišnji stvoritelj po svom uzoru darivao život i stvorio današnjeg čoveka i sav ostali biljni i životinjski svet.

Teološki, filozofski je čovek uvek nalazio razne odgovore na ta pitanja. Međutim ubrzanim tehnološkim razvojem u poslednjih 100-godina, što je nezamislivo mali period u odnosu na milijarde godina postojanja našeg univerzuma.

Dakle čovek je tek sredinom prošlog veka mogao da počne da osluškuje okolni univerzum tražeći dokaze da nismo sami. To osluškivanje traje do današnjeg dana, i bar do danas konkretnog odgovora nema.

Da li smo mi postali nestrpljivi da u ovako malom vremenskom periodu, sa ovakvom tehnologijom damo sebi odgovor na takvo pitanje?

Na ta i ostala pitanja može se odgovoriti na razne načine. Počevši od teoloških, pa do naučnih, materijalističkih objašnjenja. To bi samo oduzelo mnogo prostora za našu diskusiju povodom vašeg članka Fermijev paradoks i ostale priče.

Ja sam ipak optimista po tom pitanju, jer stalno očekujem da pored udarnih vesti o raznim katastrofama, ratovima, zagađenjima čovekove okoline jednog dana umesto FANTA HELO, ipak na monitoru nekog kompjutera radio teleskopa u Arizoni ili bilo gde u svetu pojaviti neki signal koji će nam dati odgovor.

Puno pozdrava uspešnoj redakciji

Ljubodrag Nikolic.

6. mart 2002.

Da se da komentar na ovako dobro napisan tekst je izlišno, međutim zašto ne iskazati i svoj ličan stav u vezi iskonskog pitanja ''da li smo sami'' ili ''da li gore ima neko''. Ovo gore može da bude i dole i levo i desno i baš u tome je čar. Ima đavolski mnogo prostora oko nas, a samo (vidi slučajnosti) kod nas na Zemlji postoji život.

Ja sam lično pristalica da života ima svuda u svemiru ali da nažalost nismo još došli u bilo kakav kontakt sa bilo kakvom vrstom života.Protivnik sam teorije zavere velikih vlada koje kriju male zelene koji su putovali hiljadu svetlosnih godina koroz svemir i kad dođu do Zemlje desi se kvar (zaglavi im se katapucna na cincilator:-))) ) i oni tresnu na zemlju i mi ih pohvatamo onako bunovne od pada.

Trebamo još puno toga učiti i istraživati da bi smo bili dostojni da se priključimo toj ''federaciji'' vanzemaljaca. Definitivno ne možemo ući u njihovu družinu ovakvi kakvi smo i sa ovakvim znanjem koje sad posedujemo, a za koji neki misle da je veliko. U stvari za mene je to sve stvar logike i istoriskog iskustva i nasleđa. Istorija nas i uči da sudar dve različite civilizacije dovodi do katasrofalne posledice po manje razvijenu civilizaciju ali do poboljšanje za civilizaciju uopšte. Što bi značilo da ako dođu vanzemaljci možemo dosta da nastradamo ali oni koji prežive i pomire sa novim načinom života mogu da profitiraju.

Prvo što treba da naučimo kako da se ponašamo prema životu koji bi eventualno pronašli u Sunčevom sistemu (a polažem velike nade u Titan, Evropu i Mars). Ispitivati ih treba ali ne zloupotrebljavati i nedaj bože uništavati za ''blagodet'' čovečanstava. I kad se pomirimo sa tim komšjiskim algama ili amebama i nađemo ''modus vivendi'' tek onda možemo biti spremni za nešto što se kreće, pa onda za ono što misli, pa tek onda za onog što komunicira. Sve mora ići polako i po redu (smoll moves) inače dolazi do posledica koje se teško mogu sanirati.

Naravno da su sve opcije otvorene i da može savašta da se desi, pa i da nam lutenet Vorf dođe pred vrata i zatraži malo Vulkanskog začina za supu od Romulskog petla ali.... Ako ste gledali film ''Kontakt'' ili još bolje čitali knjigu tu je uglavnom sadržano ono kako će se po mom mišljenju stvari odvijati u buduće ako ne dođe do nekog revolucionarnog preokreta.

Međutim misao koja mi se ipak odavno mota po glavi je sledeća. Šta ako smo mi zaista trenutno jedini u svemiru i sami. Onda smo mi ni manje ni vishe nego planeta Bogova (smrtni ali ipak Bogovi). Na nama je da sazremo i da raširimo život po celom svemiru, a u dalekoj budućnosti će hodočasnici iz celog svemira hrliti na adžilak u Sunčhev sistem ka Svetoj zemlji-Zemlji. Misao je prijatana isto onoliko koliko je i zastrašujuća. Prijatna zato što smo preci Bogova ali zastrašujuća zato što saznanje da si sam je porazhavajuće pa makar te to napravilo i Bogom.

Imalo bi se u vezi života u svemiru pričati i pisati još puno toga ali dosta sam vas umorio i sa ovom mojom misaonom gimnastikom. Verovatno bih trebao ovaj članak završiti nekim poznatim citatom ili replikom, pa neka to bude iz filma ''Kontakt": ''smoll moves-smoll moves''.

P.S.Ne verujem u Bogove

Radan Mitrović

28. februar 2002.

Veoma dobar tekst o relaciji vanzemaljci-zemljani. Sve pohvale autorima na trudu.

Međutim, vidi se da su autori ograničili tekst samo na ideje koje dolaze iz naučnih filozofskih "kuhinja" i na ono što ne spada u malo smelije ideje po pitanju postojanja vanzemaljskih civilizacija.

Ipak i sa aspekta naučnih objašnjenja u tekstu je sigurno imalo mesta i za razmišljanje na temu vremena, vremenske diletacije, problemu putovanja kroz kosmos pa makar to činila i vrlo napredna civilizacija... Procena verovatnoće da se svemirski kolonisti ili "svemirski brodovi u potrazi za začinom" nađu u ovom delu svemira i to baš u vremenu u kojem postoji civilizacija na Zemlji..

Ako odbacimo tabloide i časopise tipa "Treće oko" i slične u SF literaturi, kao i na tekstove koji ne dolaze iz akademskih krugova može se doći do zaista logičnih objašnjenja i ponuđenih odgovora gde su zapravo vanzemaljske civilizacije sada..

Nedostaju i filozofska razmišljanja o religiji. Sve religije na planeti Zemlji predstavljaju stvoritelja ili stvoritelje koji su uzvišena bića i koja imaju moći kakva ljudska civilizacija sada nema. A mnoge religije i pominju da su ta bića i hodala po zemlji u prošlosti.

Takođe mogla se napraviti i istorijska paralela npr. sadašnji odnos zemljani-vanzemaljci se moze posmatrati sa odnosom amerćki indijanci - evropska civilizacija. Obe civilizacije su živele praktično u isto vreme i nisu znale jedna za drugu iako je jedna od njih bila prilično naprednija od druge..

Pozdrav i nadam se da će se razmišljanja na temu vanzemaljaca nastaviti u Astronomskom magazinu i nadalje,

Milan Živić.

G. Živić je poslao i tekst o nekim svojim razmišljanjima na temu o vanzemaljcima.

1.3.2002.

Mislim da bi u celu priču o vanzemaljcima trebalo da se uvrsti i moguća veza između vanzemaljaca i religije koju mnogi pominju ali obzirom na religioznu komponentu nekako uvek stidljivo i na mala vrata, a u celoj prici ima dosta logike..

Ovakvo razmišljanje može ujedno ponuditi i jedan od mogućih odgovora na vaše pitanje zašto još nismo otkrili vanzemaljce SETI-jem..

Elem, veza između genetskog koda u DNK i vanzemaljaca: zamislimo da je kompletan život na planeti zemlji zaista stvoren u naučnom eksperimentu od strane vanzemaljske civilizacije koja je uspela da kompletno odgonetne i shvati genetski zapis i nauči da ga koristi, tj. da stvara zive ćelije sa genetskim kodom, odnosno da stvara oblike života bazirane na ugljeniku i nukleinskim kiselinama kakvi postoje na Zemlji.

Naravno, iz zemaljskih primera (identični blizanci) jasno je da nije dovoljno stvoriti novo biće samo kreiranjem jezgra ćelije, vec je potrebno i ono glavno što se nalazi u mozgovima a što danas zovemo stanje duha čiji se opis izgleda ne nalazi u genetskom kodu (već možda u repovima kometa kako je verovao Njutn, pa kad Zemlja prođe kroz kometin rep onda duhovna svest ostaje na zemlji i naseljava mozgove velikog kapaciteta), ali recimo da su ti vanzemljci savladali i ovaj "problem"...

Sada u priči dolaze hipoteze i spekulacije: da se za trenutak stavimo u položaj vanzemaljaca koji su napravili eksperiment na Zemlji. Dakle, posejali smo život na planeti u nekoliko različitih formi i sada jedino ostaje da gledamo kako se eksperiment odvija. Naravno, za tako nešto, potrebni su milioni godina da bi se videlo kakav je uticaj prirodnog odabiranja na posejane vrste i sl.

Ako je ovakva teorija tačna vanzemaljci-bogovi nam se neće javiti pa makar još sto hiljada godina tragali za njima pomoću SETI-ja i trenutne radio-spektralne tehnologije..

Elem, sa njihove tačke gledišta, kada će nam se onda oni prikazati? Oni mogu doći sutra i reći, hej mi smo vas stvorili, ali niste se baš najbolje razvili pa ćemo uraditi jednu malu korekciju... A možda su ovako nešto već i uradili (pomor reptila i potpuno okretanje prirode ka sisarima)..

Drugim rečima, oni će doći ponovo onda kada budu smatrali da treba, osim u jednom slučaju. A taj slučaj je da mi ovde uradimo ono što su i oni. tj. da potpuno proniknemo u genetski zapis, da shvatimo u potpunosti kako on funkcioniše i kako da u epruveti iz ugljenika, kiseonika, vodonika i malo energije napravimo komarca...

I malo SF-a: da recimo mi ovde i uspemo da ovladamo genetskim zapisom, kako ćemo onda poverovati vanzemaljcima da smo mi samo mali eksperiment u njihovoj laboratoriji? Jedno objašnjenje je da su vanzemaljci u samom kodu ostavili svoj potpis. A možda i poruku za nas kako da im se javimo kada otkrijemo šta piše u DNK između redova... Možda oni zapravo samo čekaju da potpuno rastumačimo genetski zapis i da u njemu pročitamo kako da stupimo u kontakt sa svojim stvoriteljima...

A možda se knjige nepročitanog materijala kriju u ćelijama raznih oblika života, npr. kako leteti brže od svetlosti? Piše u DNK krokodila. Šta su crne rupe zapravo? Samo pročitajte u DNK kanalizacijskih pacova. Kako premostiti vremensku diletaciju između udaljenih svetova? Ništa prostije, piše u DNK bušmana na strani 1520. Želite da putujete svemirom i treba vam mapa kosmosa? Već je imate.. samo povedite vašeg kućnog ljubimca, u njegovim ćelijama imate kompletnu 3D animaciju...

A kako da znam gde se se sve te knjige nalaze? Pa u ljudskoj DNK imate registar, naravno... ;-)

Sve najbolje,

Milan Živić.

[mart 2002.]

18.12.2005.

Cao-jako sam kasno rpocitao vas tekst pa neznam cemu ovaj ko,entar ali posto ja volim da piskaram evo ja cu komentar posati pa kud puklo da puklo.Nevjerovatno koliko vi a i vecina svjetske inteligencije o ovakvim stcarima govorite sa velikom dozom nevjerice-sprdnjei i ko zna cega jos u no sto sami pisete ili govorite.Bar tako ja shvatam vas tekst.Nesto sto treba da odkonetnemo o sebi samima za pocetak nema nikakve veze o onom o cemu vi pisete.Zar nebi trebalo za pocetak da se orvore sve tajne arhive raznih crkava i hramova sve tajne i privatne zbirke raznoraznih mutikasa koji misle da samo oni imaju pravo na istinu,a da ne pricam o arhivama raznih vojnih i obavjestajnih sluzbi koji sve i svasta cenzurisu pa i ovo moje svrckanje po netu.Zasto je uopste dozvoljeno ljudima kao sto su neki autori ovakvih i slicnih clanaka da nas truju glupostima mjesto da se kao sto rekoh jednom i za svagda kaze ko smo i sta smo.Koga je to strah istine?Jasno je ko dan da na sva nasa pitanja odgovor posoji ali ovdje na Zemlji zakopan ili zakljucan negdje duboko tako da se nebi srusijo mit o bogu-ekonomiji-politici-vladama-narodima i nacijama-granicama-novcu-moci-religiji itd.Zasto bilo ko od mnogobrojnih autora raznoraznih clanaka i naucnih istrazivanja nema dovoljno velika muda da se zakopa i covjecanstvu ponudi odgovor na pitanje o gore navedenom jer cemu sve ovo i kad ce jednom da prestane tj. netane R O B O V L A S N I S T V O?????U nadi da sam bas vas mozda naljutijo i ponukao da objavite nesto korisano zelim vam ugodan rad.

cupavi maleni 

vrh