|
Međutim, kao što to u nauci obično biva, “greška lija, pa dolija”. Aleksandar Fridman, ruski matematičar, 1922. godine pronađe da je Ajnštajn nedopustivo dodao pomenutu veličinu, i izvede jednu novu jednačinu Svemira, čije je jedno rešenje neporecivo govorilo da se Svemir stalno širi! Bio je to nalaz od epohalne važnosti. Tih godina Edvin Habl, astronom sa Maunt Vilson opservatorije u SAD, bavio se istraživanjem kosmičkih oblika materije daljih od granica naše galaksije. Tako je otkrio da je Andromeda daleko izvan Mlečnog puta, čime je postavio temelje nove, vangalaktičke astronomije. Ubrzo su bile pronađene i druge galaksije u Svemiru, kao i započeta njihova detaljna proučavanja. Habl je mereći spektralne linije svetlosti koja do nas dopire od udaljenih galaksija, uočio jednu izvanredno važnu razliku. Sve spektralne linije zračenja tih drugih galaksija bile su pomerene ka crvenim, većim talasnim dužinama u odnosu na iste linije iz naše galaksije. I taj “crveni pomak” bio je utoliko veći ukoliko su galaksije bile udaljenije od nas. Habl je shvatio da je na tragu jednog od najvećih otkrića u modernoj astronomiji - otkrića širenja Svemira! Crveni pomak spektralnih linija nikako se drugačije nije mogao da objasni do međusobnim razmicanjem galaksija, “bežanjem” jednih galaksija od drugih u Svemiru, koji se poput dečjeg gumenog balona, s vremenom sve više “naduvavao”, tj. širio. Ovo otkriće odmah je privuklo pažnju velikog broja naučnika. Prirodno je bilo upitati se: kada je počelo ovo razmicanje galaksija? Prvi je u vezi s tim pitanjem belgijski svestenik Žorž Lemetr postavio hipotezu da je Svemir nastao iz “kosmičkog atoma” koji se vremenom uvećao do sadašnjeg Svemira. Strogom primenom Ajnštajnove Opšte teorije zaključeno je da je Svemir nastao iz jedne tačke u kojoj je postojala materija beskrajne gustine. Njenom velikom eksplozijom (engl. Big-Bang) nastao je naš Svemir.
Ta Velika eksplozija, prema najnovijim merenjima sjaja jedne vrste supernova koje se nalaze na različitim rastojanjima, desila se pre oko 12 milijardi godina. Taj broj 12 naveo nas je na ideju da konstruišemo “Kalendar Svemira”. U
tom kalendaru (datom u prilogu) svaki mesec traje milijardu godina. Tako je
na osnovu slika lako pratiti šta se u Svemiru dešavalo tokom proteklih 12
milijardi godina.
Postoji više dokaza za tačnost teorije nastanka Svemira putem Velike eksplozije. Jedan od vrlo važnih je otkriće svemirskog pozadinskog zračenja od 3 stepena Kelvinove skale. Ovo elektromagnetno-zračenje koje “natapa” čitav Svemir pronašli su R.Vilson i A. Penzijas. Ono predstavlja “eho” davne Velike eksplozije, zračenje koje stiže iz Svemira koji je sada ohlađen do temperature od 3K. Tu su i vrednosti za starost Svemira koje se mogu izvesti iz Hablove konstante, obilnosti ”radioizotopa-časovnika”, starosti zvezda i galaksija, udaljenosti kvazara i dr. Odmah po postavljanju teorije o nastanku Svemira Velikom eksplozijom javila su se mnoga oprečna mišljenja. Neka su bila zasnovana na religioznim postavkama; na uverenju da je Bog stvorio svet. Izvestan broj ljudi i dalje veruje da se stvaranje sveta desilo pre samo 4-5 hiljada godina, iako je nepobitno dokazano da je Zemlja stara oko 4,6 milijarde godina! Postoje i veoma ozbiljni načunici koji odbacuju teoriju Velike eksplozije. Jedan od takvih je bio čuveni engleski astronom Ser Fred Hojl (1915-2001). On je verovao u nepromenljiv, stacionaran Svemir. Svemir još uvek krije velike tajne, te moramo biti spremni na mnoga iznenađenja koja nam on u budućnosti može prirediti. Jednom prilikom neponovljivi Ajnštajn je izrekao sledeću neobičnu misao:
Nismo dugo poživeli u tom uverenju, a nedavno je otkriveno da se Svemir vremenom sve brže širi!! Kako sad pa to? Otkud mu energija za tako nešto? Da mu ona, možda, ne “pritiče” iz nekog drugog svemira ili se stvara iz vakuuma, ni iz čega? Eto teških nedoumica i problema za nova istraživanja. A tu je i nezaobilazno pitanje dalje sudbine Svemira. Šta će s njim biti
u nekoj veoma dalekoj budućnosti? Sudeći po našim sadašnjim saznanjima,
Svemir ne raspolaže dovoljnom količinom materije da bi se, po utrošku
energije koju je stekao pri Velikoj eksploziji, počeo vremenom da skuplja,
da bi možda jednom ponovo “eksplodirao”. Čini se da je sada najbliži istini
dr Don Pejdž, sa Državnog Pensilvanija univerziteta, SAD. Prema njemu,
najverovatnije je da će posle neshvatljivo dugog vremena, dužeg od
100.000.000.000.000.000.000.000.000. 000.000.000. 000.000.000.000.000.000.000. Tako smo u vremenu kraćem od jednog veka došli do glavnih odgovora na pitanja u vezi sa Svemirom koja su ranije smatrana apsolutno nedostižnim za ljudski um, a za neke ljude bila čak i bogohulna. Mi sada znamo da je Svemir nastao Velikom eksplozijom pre oko 12 milijardi godina. U Svemiru koji se sve brže širi, sve “vri”od stvaranja i razaranja različitih oblika materije. Trenutno najneizvesniji je odgovor na pitanje sudbine Svemira. Umesto pomenutih Ajnštajnovih reči, prema sadašnjem stanju u nauci, posebno znanjima o ustrojstvu Svemira i silama koje vladaju u njemu, od samouverenih naučnika bliži je istini mudri Viljem Šekspir, u čijoj drami o danskom kraljeviću Hamlet kaže:
Po svemu sudeći, mi nikada nećemo “dosanjati” sve tajne Svemira.
|
1 |
2 |
3 |
(27.04.2005.)
|
