5.10.2006

Iako je Nasina svemirska sonda "New Horizons", koja je uspešno lansirana 19. januara ove godine, još uvek više od 9 godina udaljena od svog cilja, Plutona, ipak je već spremna da pruži svoj doprinos astronomiji.

Pre tačno mesec dana letilica je uspešno prešla još jednu prečku na lestvici svog budućeg uspeha [1] automatski otvorivši zaštitni poklopac sa svog teleskopa, "Long Range Reconnaissance Imagera" (LORRI). I ne samo to – ova kamera visoke rezolucije uspešno je snimila zvezdano jato u Mlečnom putu, označeno u Messierovom katalogu kao M7. Sjaj izabranih zvezda je bio manji od 12. magnitude – za šta su stručnjaci i kalibrisali instrument pre lansiranja. Provera i podešavanje LORRI izveden je bio u cilju preliminarnog početka snimanja Jupitera, kao i onog koje je planirano za vreme najvećeg približavanja planeti 28. februara sledeće godine.

Iako će sonda u tom trenutku leteti brzinom od fantastičnih 76.000 km/h, Jupiter će poslužiti kao dodatna, gravitaciona "praćka", da će letilici obezbediti dodatno ubrzanje od 14.500 km/h i time skratiti putovanje za najmanje 2 godine!

LORRI zapravo predstavlja sofisticirani reflektujući teleskop velike fokusne dužine, razvijen u laboratorijama za Primenjenu fiziku univerziteta Johns Hopkins (APL), koja je uostalom i napravila i upravlja čitavom letilicom. Jedan od primarnih ciljeva teleskopa je da pribavi slike najveće rezolucije Plutona (pored koga će proći na samo 11.000 km) i njegova tri satelita, naročito Harona, prilikom planiranog preleta sredinom juna 2015. godine.

Tačno u 02:40 ujutro po američkom vremenu (EDT) 29. avgusta (22:40 sati 28. avgusta po našem), izvršavajući programirane komande glavnog kompjutera sonde, zglobna vratanca na teleskopu su se otvorila, a LORRI je 5,5 minuta kasnije snimila prvu fotografiju. Potom su podaci redovnom planiranom vezom preko Nasinog "Deep Space Networka" dospeli u APL operativni centar misije u Laurelu, u Merilendu, malo pre 11 sati ujutro EDT. Prvi podaci su govorili da temperatura kamere opada, što je značilo da su vrata stvarno u potpunosti i širom otvorena. Ubrzo zatim, slika se ukazala na operatorovom monitoru. "Vidim zvezde!", rekao je Steve Conrad, vođa inženjerskog tima koji je napravio i testirao LORRI.

LORRI je zapravo snažni panhromatski uveličavajući imager, uređaj koji sadrži teleskop od 8,2 inča (20,8 cm) kadar da fokusira vidljivu svetlost na tzv. charge-coupled device (CCD) 1024 x 1024, rezolucije 5 mikroradijana (oko 1 arcsec). U suštini, to je zapravo jedna digitalna kamera opremljena velikim telefoto teleskopom, sa jedinom razlikom što je zaštićena tako da može da funkcioniše u ledenom, neprijateljskom okruženju koje će da vlada u blizini Plutona. LORRI ne poseduje filtere niti pokretne delove; operatori prave slike na taj način što okreću stranu "Horizonsa" na kojoj je teleskop u pravcu u kome je objekat snimanja. Konstrukcija uređaja, napravljena od silikon–karbida, teška oko 5,5 kg, u stanju je da kada se poklopac otvori održi ogledalo fokusiranim čak i ako temperatura opadne za 50 stepeni Celzijusa. LORRI je trenutno na približno istoj temperaturi koja će ga čekati kada za 9 godina bude trebao da snimi Plutona i Harona.

Ali pre toga je planirano da LORRI bude usmeren na Jupiterov sistem. Prve slike orijaške planete snimljene su 4. septembra ove godine, sa daljine od 291 milion kilometara. Krajem februara 2007. godine sonda će proleteti na samo 2,27 miliona kilometara od planete, uvežbavajući koordinaciju i korišćenje instrumenata na Jupiteru i nekolicini njegovih satelita koji budu u najidealnijim pozicijama. Tom prilikom, LORRI će proučiti atmosferske pojave planete i auroru, kao i neverovatni prsten ove planete. Očekuje se da će to biti najkvalitetnije slike još od posete "Kasinija" 2000. godine i sonde "Galilej" 2003. godine.

Slika koju je "New Horizons" poslao 4. septembra. Vide se i meseci Evropa (levo) i Io, kao i njihove senke. Jupiter je u tom trenutku bio 40 puta sjajniji i 26.000 puta dalji nego što će to biti Pluton. Ekspozicija je bila samo 6 milsekundi, što je bio deo testa za LORRI pri tako kratkim espozicijama.

Ako sve bude teklo po planu i uređaji letilice budu na potrebnom nivou a baterije obezbeđivale dovoljno energije za uređaje i grejače, letilica će krenuti na dug put u susret objektima Kajperovog pojasa. Pošto će mogućnost upravljanja letilicom biti svedena na minimum, pažnja će se usmeriti na objekte koji budu u blizini trajektorije sonde. Naravno, svi se nadaju susretom sa kontroverznom patuljastom planetom 136199 Erisom (2003 UB ₃₁₃) i njegovim nedavno otkrivenim satelitom Dysnomiom [S/2005 (2003 UB ₃₁₃) 1].

AM SCG