21.10.2006

SELENE sa svoja dva mala satelita. Vide se tanjir glavne antene od 1,3 m, 4 radarske antene dugačke 15 m i na vrhu nosač magnetometra dužine 12 m.

Kada bismo i najveće znalce među nama zapitali koja se to zemlja sprema za najveću misiju na Mesec još od "Apola", verujem da bi ih veoma malo pogodilo o kome se radi. Odgovor glasi: Japan!

U pitanju je letilica "SELENE" (SELenological and ENgineering Explorer), prvi veliki japanski Mesečev istraživač Japanske svemirske agencije (Japan Aerospace Exploration Agency, JAXA). Lansiranje se planira sledećeg leta (2007) raketom domaće proizvodnje, H–IIA, iz svemirskog centra Tanegashima. U skladu sa japanskom tradicijom, pre 10 dana, 13. oktobra ove godine, letilica se predstavila javnosti u svemirskom centru Tsukuba (TKSC).

Glavna namera ove misije je sakupljanje što više podataka koji će pomoći da se najzad shvati Mesečevo poreklo i evolucija, kao i da se prikupi što više podataka koji bi mogli biti korisni u budućnosti. Dosadašnje misije na Mesec su donele obilje podataka o našem prirodnom satelitu, ali je misterija o poreklu i evoluciji ipak ostala nerešena.

SELENE će istražiti čitav Mesec i prikupiti informacije o mineraloškom sastavu, geografiji, njegovoj površinskoj i dubinskoj strukturi, gravitacionom polju i tragovima magnetnog polja. Veruje se da će dobijeni rezultati direktno dovesti do boljeg razumevanja Mesečeve evolucije. U isto vreme, oprema za osmatranje instalirana na orbitirajućim satelitima meriće plazmu, elektromagnetno polje i čestice visoke energije. Prikupljeni podaci će biti od velike naučne koristi za istraživanja o eventualnoj mogućnosti dugotrajnih ljudskih aktivnosti na Mesecu.

Izgled SELENE i misija

U prvom planu se vide dva mala osmougaona satelita dimenzija 0,99 x 0,99 x 0,65 m i galijumsko–arsenski solarni panel površine 22 m2 koji će davati 3.486 W i puniti 4 akumulatora od 50V i 35 Ah.

SELENE se zapravo sastoji od Glavnog orbitera, dimenzija 2,1 x 2,1 x 4,8 metara i težine 2.885 kg, i dva mala osmougaona satelita (Relay Satellite i VRAD Satellite), svaka od po metar i od po 53 kg. Od ukupne težine skoro 800 kg čini gorivo (hidrazin) sa oksidantom.

Kada posle 5 dana od lansiranja Glavni orbiter dospe u blizinu Meseca, počeće da zauzima prvo eliptičnu, a potom i peripolarnu kružnu orbitu na visini od oko 100 km i sa periodom obilaska od 2 sata. Tada će njegovih 13 instrumenata, u koje spadaju 3 vrste kamera, radar, laserski merači visine, rentgenski fluorescentni spektrometar i gama–zračni spektrometar, već raditi punom parom. Već u prvoj fazi biće oslobođena oba mala satelita: Relejni satelit će biti poslat na eliptičnu orbitu sa apogejom od 2.400 km, sa ulogom da prenosi naučne podatke sa Glavnog orbitera na antene u Japanu. VRAD satelit će, sa druge strane, igrati značajnu ulogu u merenjima gravitacionog polja oko Meseca. Leteće na eliptičnoj orbiti dimenzija 100 x 800 km. Oba satelita nemaju svoje motore ali poseduju male solarne ćelije, koje će im obezbeđivati struju snage 70 vati.

Korigujući raketnim motorima putanju svaka 2 meseca, Glavni orbiter će zbog naučnih eksperimenata održavati kružnu orbitu oko godinu dana. Na taj način će odstupanja od glavne orbite visoke oko 100 km održavati sa tolerancijom od samo 30 km. Nakon godinu dana, ako uređaji i solarni paneli budu u redu, planira se spuštanje i na orbitu visoku svega 40 km!

AM SCG